Ulanova je rođena 1909. godine u Sankt Peterburgu. Njeni majka i otac bili su plesači. Kao dete, kada joj je majka poklonila baletanke i počela podučavati plesu, Galina se tome protivila i tvrdila da ne voli balet. Kada je napunila devet godina, nevoljno je upisana u školu baleta i glume, gde je dobila svoja dalja znanja o igri. Njena ljubav prema igri razvijala se postepeno. Poslednje dve godine u školi provela je pod mentorstvom čuvene Agripine Vaganove. Vaganova je razvila metodu igre baleta koja se i danas uče i nalaze u udžbenicima instrukcija baletske igre.
Ulanova je na svojoj maturi, 1928. godine plesala ,,Sedmi valcer’’ i ,,Mazurku’’ iz dela ,,Los Sylphides’’, kao i ,,Adađo’’ iz dela ,,Krcko Oraščić’’. Ovaj performans osigurao joj je mesto u baletskoj trupi ,,Mariinski’’, trupi istoimenog pozorišta. Kvalitet njene igre brzo je prepoznat, i prve godine nakon završenog školovanja, dobila je ulogu Flore u ,,Uspavanoj lepotici’’. Par meseci kasnije dobija ulogu u ,,Labudovom jezeru’’, koje je producirala njena mentorka Vaganova. Ulanova je ovoj ulozi donela osećajnost i nežnost, spajajući to sa najboljim tehnikama klasičnog baleta.
Pripremajući se za određene uloge, Ulanova nije učila samo komplikovane tehnike i korake, već je i proučavala uloge i karaktere tih uloga, i razvijala se kao glumica. Jednom kada se našla na sceni, Galina se potpuno prepuštala ulozi i ništa drugo za nju nije postojalo. Na kraju predstave uvek je delovala iznenađeno količinom aplauza i klicanja koji su joj bili upućeni. Tvrdila je kako njena ličnost i uloge koje igra nikada nemaju ništa zajedničko.
Sergej Prokofjev bio je inspirisan Galinom i njenom igrom kada je komponovao ,,Romea i Juliju’’ i imao je nju u zamisli kao vodeću balerinu. Galinina izvedba ovog dela i danas se proučava na najvećim svestkim plesnim akademijama, jer je, srećom, zabeležena kamerom. Možda neki od najprepoznatljivijih Galininih momenata i vrhunaca igre upravo su iz ovog baleta. Prvi momenat, u sceni koja se odvija na balu, kada je podignuta visoko iznad Romeove glave, razdragano skida njegovu masku i prvi put ga vidi. Galina je svojim izrazom lica i tela uspela da prenese Julijinu zadivljenost, a otkucaju srca gotovo da su bili čujni publici. Drugi momenat je Galinin neverovatan talenat da prenese Julijinu nemoć nad činjenicom da žele da je udaju za Parisa. Uz Prokofjevu veličanstveno dramatičnu muziku, Galina kao da leti preko pozornice, uspevajući da pokaže očaj i nevericu, izvlačeći emociju kako iz sebe, tako i iz publike.
Ulanova je imala uloge i u baletima ,,Crveni cvet’’, ,,Kameni cvet’’, ,,Pepeljuga’’ i mnogi drugi, često dovodeći publiku do suza svojim neverovatnim performansima.
Bila je član Mariinski trupe šesnaest godina. Tokom Drugog svetskog rata trupa je prebačena iz Perma u Uralske planine. Tokom ovog perioda, Galina je igrala u Boljšoj teatru za vojnike. Preselila se za stalno u Moskvu 1944. godine i dobila i stalno mesto u trupi Boljšoj teatra.
Prvu turneju na zapadu imala je 1945. godine. Poslednji perfomans imala je 1962. godine, ali je narednih trideset godina nastavila da podučava druge. Bila je mentorka mnogim velikim imenima ruskog i svetskog baleta - Maksimovoj, Semejakovoj, Semivorovoj, Gračovoj. Prihvatila je i par ponuda da podučava u Australiji i Švedskoj. Po prirodi stidljiva osoba, radila je tiho i po potrebi elegantno demonstrirala učenicima tehnike i pokrete koje čine jednog igrača baleta u najčistijoj formi. Uspevala je iz svakog plesača da izvuče njegovu posebnost i individualnost, istovremeno usađivajući visoke standarde koje je sama gradila i utvrđivala tokom karijere.
Galina je jednom prilikom ples opisala kao otelotvorenje muzike u pokretu. Dobitnica je mnogih nagrada i priznanja. Dva puta je dobila najviše priznanje Sovjetskog Saveza, Heroj Socijalističkog Rada. Ruski balet ne može se zamisliti bez njenog ogromnog doprinosa.
