FOTO: Proleksis
Počeci
Hazena je nastala u Češkoj 1905. godine, a ime je dobila po češkoj reči hazeti što znači baciti, dobaciti. Osnovnu ideju i njen osnivač bio je profesor gimnastike Anton Kristof, s ciljem da za devojke pronađe neku sportsku igru koja bi za njih značila ono što je fudbal za muškarce.
Već 1907. godine osniva prvi hazenski tim na Strahovskoj akademiji i definiše prva pravila. Uzor je pronašao u igri „terčova“ koje je objavio takođe Čeh Jozef Klenki u knjizi „Telovična Hry“ 1892. godine. Studentkinje su bile oduševljene ovom novom igrom i uskoro su osnovane još tri hazenske ekipe, što je „nateralo“ Kristofa da napiše prva štampana pravila (originalna kopija se čuva u biblioteci Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu).
Hazenu kao sport 1911. godine priznaje Češki olimpijski odbor, a već sledeće godine je na Svesokolskom sletu u Pragu bila prikazana pred rekordnih 70.000 gledalaca. Posle ovog događaja interesovanje za ovu igru je naglo poraslo, ali se dogodio Prvi svetski rat. Dalji njen razvoj i širenje je zamrlo, ali odmah po okončanju rata Čeh Jaro Trantina je izdao nova prerađena pravila hazene, i uspeo je ponovo da zainteresuje devojke za ovu igru. Već 1919. godine u Pragu se osniva Čehoslovački savez hazene i ženskih sportova, sa članstvom od 36 klubova, a od toga čak 20 iz samog Praga.
U isto vreme, ova dinamična i jako zanimljiva igra više nije bila samo češki lokalni sport, već je doživela ogromnu ekspanziju u mnogim zemljama između dva svetska rata. Tako je 1921. godine u Parizu osnovana Međunarodna federacija ženskih sportova koja je uvrstila hazenu u program svetskih igara žena. Takođe, počinju da se organizuju i međudržavni susreti. Prve međunarodne utakmice odigrane su 1923. i 1924. godine između reprezentacije Čehoslovačke sa Francuskom, Jugoslavijom (u Beogradu 28. juna 1924.) i Poljskom.
FOTO: skyscrapercity
Detalj iz igre
Na trećim sportskim igrama žena u Pragu 1930. godine održano je i prvo svetsko prvenstvo, a ekipa Jugoslavije je osvojila srebrnu medalju - u finalu su izgubile od Čehoslovačke. To je bio prvi veliki uspeh jugoslovenskih hazenašica, koje se nisu na tome zaustavile. Već na sledećem svetskom prvenstvu koje je održano u Londonu 1934. godine Jugoslavija postaje svetski šampion. Bila je to prava senzacija, potpuno neočekivana pobeda jer su protiv sebe imale Čehoslovačku koju su savladale sa 6:4. Uspeh je ostvaren pod vođstvom trenera Bogdana Cuvaja, a za ekipu Jugoslavije nastupile su: Ančka Oman, Zlata Tonković – Cuvaj, Melita Lovrenčić, Marica Cimpermab, Zdenka Kunštek, FaniBernik, Ivka Tonković – Pavičić, Ema Gržetić i Nada Bobinski. Skoro sve hazenašice su bile članice Konkordije iz Zagreba.
Pravila
Hazena se igrala kožnom loptom (obima 62-68 centimetara i težine 300-350 grama), na igralištu malih dimenzija (dužine 45 metara i širine 30 metara), sa golovima odgovarajućih dimenzija (dužina 2 metra i visina 2,4 metra), a ispred gola se nalazio polukružni prostor od 6 metara. Od opreme hazenašice su imale dresove koji su se sastojali od: jednobojnih majica i suknje iznad kolena (na radost muškog dela publike), čarape i patike.
U igri je učestvovalo po sedam igračica, a teren je bio podeljen na tri dela, u kojima je bilo ograničeno kretanje – igračice nisu smele da izlaze iz svojih sektora (na primer, golman i bek nisu smeli da izlaze iz odbrambene zone, dok su napadači mogli da se kreću u srednjoj i u zoni napada itd). Zbog ovakvih pravila hazena je vremenom postala igra u kojoj nije odlučivala samo fizička snaga i veština, već i snalažljivost, brzina, sabranost, te solidarnost i odstranjivanje egoizma. Na taj način se jačalo drugarstvo, ali i kolektivna odgovornost prema samom sportu, klubu i gledaocima.
Utakmica je imala dva poluvremena, svaki je trajao po 25 minuta (za muškarce po 30 minuta), sa pauzom od deset minuta između poluvremena. Lopta se mogla nostiti najviše tri koraka, držati najduže tri sekunde, dva puta se mogla „baciti“ o zemlju, a pri dodavanju najmanje rastojanje između igračica moralo je da bude dva metra. Šutiranje na gol se moglo izvesti samo van golmanskog prostora.
(Nastaviće se)
Maja je antropološkinja, knjiški moljac i fudbalski fanatik, u slobodno vreme crta, pije kafu, čita stripove i gleda filmove.
