Učesnice će svojim pristupom pojedinim pitanjima nastojati da osvetle različite dimenzije Ursulinog rada, feminizma i političkih stavova. Ona je u svojim delima koristila standardne elemente naučno-fantastičnog žanra: čarobnjaštvo i zmajeve, svemirske brodove i međuplanetarne ratove.
Ipak, odskakala je od svojih kolega. Njene priče nisu uvek bile o herojima i njihovom mačo ponašanju (koji su karakteristični za SF žanr), već su to bile priče o običnim ljudima koji ne rade ništa herojski. Konflikti u njenim delima obično su bili ukorenjeni u sukobljenim kulturama, a rešavala ih je više pomirenjem nego svemirskim bitkama.
„Ne možemo dozvati Ursulu Legvin natrag iz zemlje nepomičnih zvezda ali, srećom, ostavila nam je višeslojna dela, mukom stečenu mudrost i izvorni optimizam. Njen zdravorazumski, pametni, vešti poetski glas sada je neophodan više nego ikad. Na tome, i na njoj samoj, treba da budemo zahvalni", Margaret Atvud.
Od prve priče, koju je objavila 1961. godine, Ursula nam se predstavila kao pisac širokog obrazovanja, visoke inteligencije i bezgranične mašte. Dobila je brojna književna priznanja ali ju je, izgleda, upravo fantazija koštala da se nađe među kandidatima za Nobelovu nagradu.
„Realizam je žanr koji nam daje velika dela. Ali ako ga uzmemo kao merilo kvaliteta, ako svedemo književnost samo na taj jedan žanr, dopuštamo da se previše dobrih tekstova ne analizira ozbiljno. Previše kritičara i profesora ignoriše i ne zna za bilo koju vrstu književnosti koja nije realizam“, izjavila je jednom prilikom.
Bez obzira na sve, svojom visprenošću i ljubopitljivošću pokazala je (i dokazala) da je fantazija jednako moćno oružje za bavljenje takozvanim velikim temama kao što je to i realizam.
Za dobijene nagrade izjavila je da su joj dobro došle kako bi u starosti povratila samopouzdanje, ali da prava nagrada za pisca nije profit, već sloboda.
