Završili ste muzičku školu u Beogradu, zatim ste diplomirali na Fakultetu umetnosti u Nišu. Baroknu akademiju ste pohađali u Beogradu, Austriji i Engleskoj (Dartington). Pored same ljubavi prema muzici, šta Vas je održavalo na putu usavršavanja, i u čemu ste nalazili glavni motiv za predan rad?
Nakon završetka studija na odseku za solo pevanje imala sam priliku da budem deo Beogradske barokne akademije kao pevač. Život piše romane, pa sam tako i ja imala veoma neobičan sled događaja u mom usavršavanju. Bog mi je dao priliku za nov život nakon Božićne večeri 2016. godine kada sam završila na operacionom stolu usled zapetljanja creva. A onda sam se iz čiste radoznalosti i velike želje za životom prihvatila novog izazova i, nakon osam godina nesviranja gudačkog instrumenta, počela da sviram baroknu violu. “Makris” fondacija iz SAD-a vremenom mi je omogućila da sviram na instrumentu Jana Pavlikovskog iz Poljske - jednog od najboljih graditelja baroknih viola na svetu.
Pod mentorstvom Predraga Goste (njegov intervju za iSerbia možete pročitati ovde) i Andrea Lorena O’Nila, Marijane Mijanović, preko Vilijama Bauera, Katarine Đorđević, Florijana Dojtera, Bojana Čičića, sa Barokne akademije u Beogradu nastavila sam ka Austriji, a zatim i Engleskoj. Paralelno sam počela da nastupam sa profesionalnim ansamblima kao što su New Trinity Baroque (SAD/Srbija), Barokni orkestar “Savaria" (Madjarska), Nova beogradska opera, orkestar “Makris”, orkestar Gvinet baleta (SAD)… usledila su putovanja po Srbiji, Hrvatskoj i Americi, bila sam deo snimanja dva CD-a sa baroknim repertoarom koja treba da izađu u prodaju u toku ove godine. Paralelno usavršavam interpretaciju barokne muzike kroz pevanje i sviranje, a svaki novi dan je za mene postao izazov kroz nov repertoar, projekat ili rad sa profesorom iz sveta baroka svetskog ranga. Tako mi je puna stipendija i boravak u Letnjoj školi u Dartingtonu prošlog leta doneo nova iskustva radeći na operi “Kralj Artur” i oratorijumu “Samson” sa Ejdrianom Baterfildom, Robertom Hauartom i Lorensom Kamingsom.
A onda sam napravila novi korak podsećajući se da je život zaista kratak i prijavila sam se za prijemni za master studije u Londonu. Nakon manje od dve godine sviranja barokne viole primljena sam na Kraljevsku akademiju za muziku i Kraljevski koledž - institucije svetskog ranga uz stipendiju. Iako trenutno tražim još sredstava jer su troškovi zaista veliki, jedva čekam da počnem. Život je nepredvidiv i zaista, pored beskonačne ljubavi prema muzici i temeljnom radu na sebi, treba koristiti intuiciju i truditi se prepoznati znakove koji su u svakodnevnom životu, te ih tumačiti kao motivaciju za sledeći korak ka uspehu.
Roditelji su Vam takođe uspešni muzičari, zajedno su u orkestru Narodnog pozorišta. Koje su dobre, a koje loše strane toga da se roditelji i deca bave istim zanimanjem?
Detinjstvo pamtim kao divan period kada sam dane i večeri provodila u orkestarskoj rupi, na sceni ili tik iza dirigenta u Bugarskoj i Srbiji u različitim operskim kućama. U slobodno vreme sam pevala, imitirala operske pevačice šepureći se u elegantnim, meni velikim haljinama i plešući uz muziku kamernog kućnog muziciranja.
Kako sam odrastala tako sam postala i još jedan član ansambla uz mamu na violini, tatu na trombonu i baku koja je svirala violinu, violu i gitaru. Pevalo se i sviralo u svako doba dana i noći, a kućne predstave koje sam kao mala organizovala bile su redovan višegodišnji događaj. Tokom odrastanja i školovanja roditelji su bili veliki kritičari kao poznavaoci onoga čime se bavim, pa sam nekada osećala i nesigurnost u sebe u želji da budem na što višem muzičkom nivou.
Kao mala nisam bila svesna uspeha svojih roditelja, ali shvatajući svoje okruženje sticala sam i najveću tremu kada su mi roditelji u publici. Iz današnje perspektive duboko sam zahvalna njima, njihovoj istrajnosti i posvećenosti da svakodnevno neguju moje umetničke talente. Temeljan rad na sebi odvodi me u “barokne vode”, tamo gde se osećam najkomfornijom i inspirisanijom, bilo zbog prirodnog talenta i osećaja za ovu vrstu muzike ili nečeg malo drugačijeg od onoga čime se moji roditelji u osnovi bave.
Koliko je bitno da osoba od malih nogu ima zacrtan pravac kojim se kreće kroz život?
Objasnila bih na sledeći način: Ako planirate da gradite kuću onda morate početi od nacrta, a zatim i temelja. Svaki novi dan uporedila bih sa ciglom više u procesu gradnje kuće. Takođe, za stabilnu i lepu kuću, tj. bolju budućnost, bitan je i kvalitet cigle, odnosno kvalitet provedenog dana. Da biste u kući mogli da uživate na kraju i bavite se kozmetičkim unutrašnjim poduhvatima, potrebno je puno kvalitetnih cigala i mukotrpnog rada uz naravno, malo sreće sa dobrim vremenskim prilikama, ili kako bismo rekli - malo više sreće u životu.
Zašto ste baš izabrali barok?
Prvi kontakt sa barokom koga se sećam bio je na celovečernjem koncertu Bahove muzike u izvođenju moje majke Edit Makedonske i pokojne čembalistkinje Olivere Djurdjević, a zatim i prilikom kućnog muziciranja mojih roditelja u duetima za violinu i trombon (Petar Torbica). Tokom školovanja glasa morala sam da prolazim kroz repertoar iz različitih epoha, ali moj glas je mesto najčešće nalazio u ranoj muzici.
A onda me je i život sreo sa barokom na Baroknoj akademiji koju vode Predrag Gosta i Marijana Mijanović. Tu sam u potpunosti našla sebe paralelno izučavajući barokni stil kroz pevanje i sviranje barokne viole. Dakle, pitanje je: da li sam ja izabrala barok ili on mene?! Kao osoba koja se kroz odrastanje u tinejdžerskim godinama bavila i plesom, igrački stavovi i ritmovi u ranoj muzici odvode me u vreme plesova, gozbi i svečanih balskih haljina u kitnjastim salama dvorova. Svaka izvedba barokne kompozicije kod mene podjednako vizualizuje vreme baroka kao i putovanje i obilazak nekog prelepog Šenbruna, Versaja, dvorca Henrija VIII ili katedrale u Rimu, Londonu ili Salzburgu.
Da se ne bavite muzikom, koja profesija bi bila Vaš izbor?
Ples, primenjena umetnost, šminkanje, pisanje i trgovina su moje druge ljubavi pored muzike, pa da muzika ne zauzima veći deo mog vremena verovatno bi nešto od navedenog zauzelo to mesto.
Zadovoljstvo van posla pronalazite u plivanju i vožnji bicikla. Da li je to Vaš način za prevazilaženje stresnih situacija i koliko je bitno za mladog uspešnog čoveka da se bavi sportom?
Sport i kontakt sa prirodom su veoma važni u nalaženju balansa izmedju modernog stila života i potreba našeg duha i tela, a što je veoma važno kada se čovek bavi umetnošću i često javno nastupa. Svaki podvig zahteva novu energiju i isto tako novu relaksaciju nakon toga, identično kao i sportisti. Zapravo, bavljenje umetnošću zahteva istu posvećenost, treniranje, upornost, odricanje i pripremu kao i u sportu. Takodje, ako su telo i psiha naučili kako da energiju pokrenu ili akumuliraju prilikom treninga, isto to će se desiti i tokom sviranja ili pevanja, a da ne govorim da je važno da pored dobre kondicije, zdravlja i osećaja i dobro izgledamo.
Ne treba biti opterećen time, ali svi znamo kako reagujemo kada neko ko je uspešan i dobro nosi koncertnu odeću. Naravno, život je šarenolik te je bavljenje sportom trenutak koji mogu iskoristiti samo za sebe ili ga podeliti sa dragim osobama sličnih interesovanja.
Kojim rečima biste posavetovali mlade koji grade svoj put do uspeha?
Doslednost, upornost, temeljnost, samostalno stvaranje motivacije u sitnim i krupnim stvarima, vera u sebe makar duboko u sebi i slušanje i praćenje saveta starijih i iskusnijih - samo onih u koje imate minimum 95 procenata poverenja. Koristite zapostavljenu ljudsku sposobnost - intuiciju.
Koji su Vaši planovi za budućnost?
Od septembra 2018. biću student master studija za baroknu violu na Kraljevskoj akademiji za muziku ili Kraljevskom koledžu za muziku u Londonu. U medjuvremenu radim na sticanju sledećeg sertifikata za nemački jezik, uz pohadjanje sledeće Beogradske barokne akademije za pevanje, kao i organizovanja koncerata u cilju prikupljanja donacija za školarinu u Engleskoj. Aktivno se zalažem da mladi na Balkanu dodju u kontakt sa baroknom muzikom u što ranijem uzrastu kako bi otvorili još jedan prozor kroz koji bi mogli da pogledaju i na vreme preispitali sebe. U tom cilju imam veliku želju da iskustvo koje stičem u radu sa velikanima baroka i muziku Zapadne Evrope ponudim Balkanskim zemljama odakle potičem.
