FOTO: The Atlantic
„Dobri i loši profesori ne smeju biti isto plaćeni”. Profesor i filozof, Hose Antonio Marina, početkom novembra protekle godine, pokrenuo je lavinu izjavama kao što je ova. Pored toga što je profesor na fakultetu, ovom čoveku je Španska vlada poverila izradu „Bele knjige” (Libro Blanco de la Función Docente), dokumenta koji sadrži plan ocenjivanja profesora i koji je predstavljen javnosti krajem novembra prošle godine godine.
Prema Organizaciji za saradnju i ekonomski razvoj (OCDE), Španija je zemlja koja najmanje proverava svoje profesore. Međutim, OCDE ističe da razlog tome nije nedostatak pokušaja da se takve provere sprovedu. Ima već 30 godina kako je slučaj otvoren, ali zbog političkih predloga, koji su uvek praćeni uznemiravajućim debatama, ostaje i dalje zaključan u fioci. Ova tema budi određenu zabrinutost, pre svega, zbog mogućnosti da se sprovedu određene mere kao u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, gde profesori zarađuju u skladu sa ocenama svojih studenata i iz istog razloga, čak, mogu biti otpušteni.
„Pitanje nije šta se ocenjuje, već kako: šta se vrednuje, zašto i najbitnije, da li će rezultati ocenjivanja da utiču na poboljšanje samog sistema“, kaže dekan Fakulteta za obuku nastavnika i obrazovanje Univerziteta u Madridu, Manuel Alvaro, koji žali što ovaj problem postaje aktuelan upravo pred same opšte izbore.
„Ocenjivanje profesora nije jedina mera kojom bi se osigurao kvalitetan kadar, ali je svakako jedna od neophodnih“, dodaje Elena Martin, docentkinja i profesorka psihologije na Univerzitetu u Madridu. Sarađivala je sa četiri ministra obrazovanja od 1985. do 1996. godine. U tom periodu pokrenut je model evaluacije formiranjem jednog plana obrazovanja, gde bi karijera profesora bila razdeljena na nekoliko nivoa napredovanja, kao što to već radi Francuska. „Ako neko tokom trideset godina rada nema mogućnost napredovanja, onda je plan loše organizovan“, dodaje ova ekspertkinja.
Modeli evaluacije u ostalim zemljama
Mnoge zemlje već primenjuju različte načine evaluacije profesora. U Francuskoj, na primer, supervizori analiziraju rad profesora i po zaslugama daju ocene koje se vremenom mogu popravljati ili čak, uticati na povećanje plate. Takođe, prisustvuju času kako bi se upoznali sa njihovim radom, a direktor je zadužen za nadgledanje njihove tačnosti i koliko je zapravo profesor uključen u sticanju znanja dece.
U Sjedinjenim Američkim Državama, najmanje 26 država testira svoje profesore kontroverznim testiranjem njihovh učenika i putem posmatranja časova. U Vašingtonu, na primer, profesori koji koji se nađu u prvih 20% mesta, zarađuju do 20.000 dolara više na godišnjem nivou. Oni koji ostanu na poslednjih 20% mesta, dve godine zaredom, mogu da ostanu bez posla.
FOTO: Pixabay
„Do sada je oko 1.000 radnika dobilo bonus, a oko 500 njih je ostalo bez posla“, objašnjava Erik Hanušek, ekonomista na Univerzitetu u Stanfordu. Tamo je problem otpuštanja i plata jasno definisan, kako naglašava Hanušek: „Ako ljude ne plaćaš u skladu sa njihovim rezutatima i dopuštaš im da ostanu u nastavi šta god oni radili, kako će se školski sistem poboljšati?“
Ocene učenika
„Čini mi se previše rizično da gledaju samo ocene mojih učenika“, kaže Marija Teheiro, profesorka sa više od 15 godina iskustva, koja predaje tehnologiju na Institutu Herardo Dijego, u Madridu. „Pre nego što sam stigla na ovaj Institut, radila sam u Alarkonu, u manje razvijenoj socioekonomskoj sredini. Držala sam ista predavanja i bila sam ista profesorka, ali su moji učenici tamo dobijali lošije ocene“, ističe Marija.
„Nije pametno voditi debatu sa fokusom na ozbiljne probleme, kao što su otkazi. Stavljajući akcenat na to, debata će se, uprkos velikim naporima da se napokon pokrene, brzo privesti kraju“, dodaje profesorka Elena Martin. Nasuprot tome, ona predlaže sprovođenje evaluacije kao jedan sistem koji obećava i garantuje kvalitet i u kojem niko neće biti zapostavljen. „Jedan učenik ima više profesora i njegov uspeh ili neuspeh ne mogu se pripisati samo jednom profesoru“, zaključuje Elena.
FOTO: Pixabay
Predizborna kampanja
Nastavnički sindikati uvek su odbijali da se ocenjivanje njihovog rada povezuje sa rezultatima takozvane eksterne/spoljne evaluacije. „Zahtevamo evaluaciju čitavog obrazovnog sistema, a ne samo profesora“, iznosi Fransisko Garsija, član Radničke Komisije (Comisiones Obreras). Garsija kritikuje i to što se ovaj problem stavlja u politički kontekst i koristi u predizbornoj kampanji.
„Želimo evaluacije koje predlažu planove za stvarna poboljšanja, a ne sankcije“, tvrdi Eloj Garavis, profesor jezika i književnosti na Univerzitetu u Madridu. I profesori žele pažnju: „Potrebno nam je malo podrške i da se napadi na ovu profesiju zaustave“. Sam izveštaj Talis (nova međunarodna studija Organizacije za saradnju i ekonomski razvoj) iz 2014. godine iznosi da se španski profesori, posle italijanskih, najmanje vrednuju i takođe ističe da se samo 8% oseća cenjenim od strane društva (prosek je bio 31%).
IZVOR: El País
