Da je to veliki uspeh, pokazuje činjenica da se na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta nalazi svega dva odsto svih univerziteta na svetu. Oni su rangirani u 47 naučnih oblasti, a kada se radi o prehrambenoj tehnologiji, Beogradski univerzitet se nalazi na izuzetnom 35. mestu. Ovaj rezultat još više dobija na značaju ako se uzme u obzir činjenica da je od 10 naboljih na svetu, jedino Masačusets bolje rangiran od Beograđana u oblasti prehrambene tehnologije, dok su Harvard, koji je ubedljivo prvi na Šangajskoj listi, ili Oksford, daleko iza nas.
Beogradski univerzitet je na dobrim pozicijama i kada je reč o drugim naučnim oblastima. Recimo, u oblasti metalurgije smo na poziciji 101-150, a u fizici, hemijskom inženjerstvu, stomatologiji i farmaciji na 151-200.
Smer Prehrambrena tehnologija postoji jedino na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali ovu oblast donekle pokriva i Tehnološko-metalurški fakultet na studijama biohemijskog inženjerstva i biotehnologije, odnosno Tehnički fakultet u Boru sa tehnološkim inženjerstvom.
Jasno je da je Poljoprivredni fakultet jedan od fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je svojim postignućima zaslužan za mesto samog Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi. Samo ovaj visokoplasirani smer godišnje objavi između 120 i 130 naučnih radova, a studenti postaju stručan kadar iz oblasti trgovine, laboratorijskog istraživanja, marketinga i logistike.
Uprkos tome, Poljoprivredni fakultet ove godine nije baš popularan među brucošima. Na prehrambenoj tehnologiji su sva budžetska mesta popunjena, ali je pred drugi upisni rok slobodno još 112 samofinansirajućih mesta. A na drugim smerovima Poljoprivrednog fakulteta je ove godine ostalo mesta i na budžetskim studijama.
Međutim, na sajtu Infostud možete pročitati tračak nade da će se to promeniti, jer, kako naglašavaju na ovom portalu, ta oblast obuhvata širok dijapazon, od ispitivanja hrane, preko laboratorijskog istraživanja, do samog procesa proizvodnje. A to su kod nas tražena zanimanja. Takođe, ovaj poziv je sve neophodniji i u inostranstvu jer svet vapi za zdravom hranom.
Izvor: Noizz
