Милунка Савић спада у ред оних којима је нанета велика неправда случајним или намерним брисањем из историје. Постоји податак да је било још двадесетак жена које су се бориле на фронтовима током Првог светског рата, али и њима је учињено највеће зло – заборав.
Autor: Milica Jovčić
Подаци о Милункиној години рођења су непоуздани, али се зна да је рођена у месту Копривница. Зна се и да долази из сиромашне средине и да је одувек морала да ради тешке физичке послове да би опстала. За њу су сељаци говорили: “Онај Раденков ‘ајдук, штета што није мушко”. То би у преводу значило да је Милунка била врло немирно дете.
Како је она уопште доспела у жаришта битака? У оно време је патриотски занос хватао Србију, села су била опустела, а у кућама је остајала нејач, жене и стари људи. Сабори и вашари су били места где се вршио упис војника за случај битке. Милунка није желела да буде болничарка, што су јој као жени нудили. Зато је одлучила да одсече косу, утегне груди и упише се као Милун Савић. Желела је да се бори. Пријављивао се велики број људи, лекарски прегледи су се вршили на брзу руку, те тада нико није успео да открије њену превару. Милунка Савић је говорила о томе како ни униформи за војнике није било, већ су богатији долазили добро обучени, као и обично што би се носили, и у тој одећи су остајали, а сиротијима, међу којима је и она била, давали су кошуље и шајкаче, не проверавајући мере притом. Толико су имали, а рачунали су на то да ће војници међусобно разменити добијено, па ће опет свима бити добро.
Милунка је прво била распоређена у дринску дивизију, а касније је доспела у пешадијски пук “Књаз Михаило”. Одмах после првог рањавања се открило да је жена. Милунка се није плашила рањавања, надала се да ће је погодити у ногу или руку.
Била је бомбаш, што значи да се није налазила у првим редовима, већ испред редова. Ни по коју цену није желела да се на било који начин заштити и повуче. Међутим, после открића да је жена, притисци на њу су били јаки.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с24.постимг.орг/ј4а3ллецл/ввв_новости_рс.јпг" />
Постоје подаци да се нашла пред генералом Степом Степановићем, и да ју је он отерао кући. Али Милунка није одустајала. Молила је и даље. Војвода Радомир Путник је, такође, покушао да је уразуми, тврдивши да му се “наврзла на главу”. Њена искрена упорност и тврдоглавост су најчешће деловале смешно и изазивале су громки смех присутних.
Милунка Савић је носилац чак пет високих одликовања, и то два српска и три француска, међу којима је Карађорђева звезда са мачевима и официрска Легија части В реда. Била је најомиљенија ратница на интернационалном нивоу.
Информације говоре о пет, шест или девет рањавања, али она сама у једном писму каже да их је било укупно четири.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с16.постимг.орг/авухxјц39/дру_МИЛУНКАСАВИЦ.јпг" />
Проналазимо још један фасцинантан податак: 1916. на Црној Реци заробљава двадесет тројицу бугарских војника - и то потпуно сама! Тешко рањена у бици код реке Струге бива пребачена на Видо, где се лечила током целог пролећа. У болници је непослушна, те њена тврдоглавост опет долази до изражаја, нарочито зато што не жели да лежи у миру и стално се буни. Често се говорило да, ако су све Српкиње као она, није никакво чудо што мушкарци радо иду у бој.
Док је лежала, генерал Гепрат је долазио у посету и молио Милунку у име Француске да оздрави што пре!
Када се рат завршио, говорила је о ратним лиферантима, профитерима и кукавицама:“Кад су престали топови, на власт су дошли лопови”.
Након рата, наша хероина и добровољка ради као чистачица у хипотекарној банци и труди се да што боље брине о своје четворо деце.
Важно је рећи да је Французи поштују као и свог националног хероја, јер се за њих Милунка налази одмах иза Јованке Орлеанке. Обећали су јој велику пензију и бригу о деци. Специјално за њу су сашили белу капларску униформу како би показали да су међу својим официрима имали и једну велику жену. Она одбија војну пензију, дворац са гувернантама и лагодан живот. Дочекала је да у својој земљи полаже заклетву краљу и отаџбини да ће бити вредна, само да би на тај начин могла да задржи посао чистачице.
Била је то жена у србијанској народној ношњи са ордењем на грудима којој се дивила цела Европа.
Ми, њен народ, треба да радимо на томе да Милунка Савић заживи у националној свести. Због чега један тако храбар и срчан народ ниподаштава своје хероје а слави никоговиће? Милунка заслужује макар да се нађе у школским уџбеницима.
Милица је драматична и динамична. Оно што није толико упадљиво је бескрајна љубав према хармонији, животињама и тишини. Кафа и књига.
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
