Autor: Milica Jovčić
Podaci o Milunkinoj godini rođenja su nepouzdani, ali se zna da je rođena u mestu Koprivnica. Zna se i da dolazi iz siromašne sredine i da je oduvek morala da radi teške fizičke poslove da bi opstala. Za nju su seljaci govorili: “Onaj Radenkov ‘ajduk, šteta što nije muško”. To bi u prevodu značilo da je Milunka bila vrlo nemirno dete.
Kako je ona uopšte dospela u žarišta bitaka? U ono vreme je patriotski zanos hvatao Srbiju, sela su bila opustela, a u kućama je ostajala nejač, žene i stari ljudi. Sabori i vašari su bili mesta gde se vršio upis vojnika za slučaj bitke. Milunka nije želela da bude bolničarka, što su joj kao ženi nudili. Zato je odlučila da odseče kosu, utegne grudi i upiše se kao Milun Savić. Želela je da se bori. Prijavljivao se veliki broj ljudi, lekarski pregledi su se vršili na brzu ruku, te tada niko nije uspeo da otkrije njenu prevaru. Milunka Savić je govorila o tome kako ni uniformi za vojnike nije bilo, već su bogatiji dolazili dobro obučeni, kao i obično što bi se nosili, i u toj odeći su ostajali, a sirotijima, među kojima je i ona bila, davali su košulje i šajkače, ne proveravajući mere pritom. Toliko su imali, a računali su na to da će vojnici međusobno razmeniti dobijeno, pa će opet svima biti dobro.
Milunka je prvo bila raspoređena u drinsku diviziju, a kasnije je dospela u pešadijski puk “Knjaz Mihailo”. Odmah posle prvog ranjavanja se otkrilo da je žena. Milunka se nije plašila ranjavanja, nadala se da će je pogoditi u nogu ili ruku.
Bila je bombaš, što znači da se nije nalazila u prvim redovima, već ispred redova. Ni po koju cenu nije želela da se na bilo koji način zaštiti i povuče. Međutim, posle otkrića da je žena, pritisci na nju su bili jaki.
Postoje podaci da se našla pred generalom Stepom Stepanovićem, i da ju je on oterao kući. Ali Milunka nije odustajala. Molila je i dalje. Vojvoda Radomir Putnik je, takođe, pokušao da je urazumi, tvrdivši da mu se “navrzla na glavu”. Njena iskrena upornost i tvrdoglavost su najčešće delovale smešno i izazivale su gromki smeh prisutnih.
Milunka Savić je nosilac čak pet visokih odlikovanja, i to dva srpska i tri francuska, među kojima je Karađorđeva zvezda sa mačevima i oficirska Legija časti V reda. Bila je najomiljenija ratnica na internacionalnom nivou.
Informacije govore o pet, šest ili devet ranjavanja, ali ona sama u jednom pismu kaže da ih je bilo ukupno četiri.
Pronalazimo još jedan fascinantan podatak: 1916. na Crnoj Reci zarobljava dvadeset trojicu bugarskih vojnika - i to potpuno sama! Teško ranjena u bici kod reke Struge biva prebačena na Vido, gde se lečila tokom celog proleća. U bolnici je neposlušna, te njena tvrdoglavost opet dolazi do izražaja, naročito zato što ne želi da leži u miru i stalno se buni. Često se govorilo da, ako su sve Srpkinje kao ona, nije nikakvo čudo što muškarci rado idu u boj.
Dok je ležala, general Geprat je dolazio u posetu i molio Milunku u ime Francuske da ozdravi što pre!
Kada se rat završio, govorila je o ratnim liferantima, profiterima i kukavicama:“Kad su prestali topovi, na vlast su došli lopovi”.
Nakon rata, naša heroina i dobrovoljka radi kao čistačica u hipotekarnoj banci i trudi se da što bolje brine o svoje četvoro dece.
Važno je reći da je Francuzi poštuju kao i svog nacionalnog heroja, jer se za njih Milunka nalazi odmah iza Jovanke Orleanke. Obećali su joj veliku penziju i brigu o deci. Specijalno za nju su sašili belu kaplarsku uniformu kako bi pokazali da su među svojim oficirima imali i jednu veliku ženu. Ona odbija vojnu penziju, dvorac sa guvernantama i lagodan život. Dočekala je da u svojoj zemlji polaže zakletvu kralju i otadžbini da će biti vredna, samo da bi na taj način mogla da zadrži posao čistačice.
Bila je to žena u srbijanskoj narodnoj nošnji sa ordenjem na grudima kojoj se divila cela Evropa.
Mi, njen narod, treba da radimo na tome da Milunka Savić zaživi u nacionalnoj svesti. Zbog čega jedan tako hrabar i srčan narod nipodaštava svoje heroje a slavi nikogoviće? Milunka zaslužuje makar da se nađe u školskim udžbenicima.
Milica je dramatična i dinamična. Ono što nije toliko upadljivo je beskrajna ljubav prema harmoniji, životinjama i tišini. Kafa i knjiga.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
