Овај младић оживљава историју

Autor: Сара Милановић

Александар Стевановић звани Грофче спада у четири оклопара Србије, међу којима је он најмлађи. Александар живи у селу Белица близу Јагодине и овим занатом се бави од малих ногу. Похађа гимназију “Светозар Марковић”, а сан му је да једног дана постане доктор психологије у иностранству, како би касније могао да се врати у Србију и свој хоби оклопара претвори у стални посао.

Одакле потиче жеља за оклопарством и од када си почео тиме да се бавиш?
Жеља потиче још из детињства, одувек ме је то занимало. Као мали сам стално цртао витезове и разне замкове. Почео сам озбиљније да учим и да се бавим оклопарством убрзо након присуствовања на првом фестивалу средњег века.

Да ли имаш подршку породице и пријатеља?
У почетку нисам имао подршку породице, али се у светлу нових медијских збивања то изменило, сада су много заинтересованији да ми помогну, понекад чак и финансијски. Што се тиче пријатеља, имам већу подршку и помоћ.

Колико ти је времена и материјала потребно да направиш један комплет оклопа?
Углавном ми треба око месец дана константног рада и неких 150 евра.

Да ли си све учио сам или си знање стицао од старијих оклопника?
Основе сам научио од мог доброг колеге у занату, Стевана Стевановића из Крушевца, познатијег као Стеван Пламени. Доста сам учио гледајући клипове Ерика Дубеа из Канаде. Ипак, највише знања сам стицао вежбом у мојој радионици.

Која је разлика између оклопника и оклопара?
Оклопник је особа која носи оклоп и која је њиме заштићена, а оклопар је онај који прави оклопе.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттпс://фбцдн-спхотос-д-а.акамаихд.нет/хпхотос-ак-xпф1/т1.0-9/10291059_10202115641348782_3055510030970698350_н.јпг" />

Да ли често присуствујеш турнирима везаним за овакво занимање?
Идем када год ми то обавезе и школа дозволе. С друге стране, у Србији нема много таквих турнира, тако да ћу од ове године почети да се укључујем на неке иностране фестивале и турнире.

Каква је данас потражња за оклопарима и у ком смислу?
Борба витезова је временом све популарнији спорт, постоје и посебни називи и категорије за овакву врсту борбе:
Ларп - најлакша категорија,у њој се користи само заштитно оружје
Борба Челиком - доследно симулирање средњевековног живота и борби
Бохурт - најтежа категорија, често без правила.
Што висе овај спорт постаје популарнији код нас, то више има посла за нас оклопаре.

Како успеваш да овај хоби уклопиш са школским обавезама?
Често радим ноћу, јер преко дана идем у школу. Тако да док радим оклопе спавам око четири сата. То ми не представља велики проблем, јер радим оно што волим и то ме испуњава.

Да ли може у Србији да успе један тако редак занат?
Релативно може. Како време пролази иде све боље и верујем да ће убрзо код нас ова врста заната и спорта постати глобално позната.

Сара је директна, упорна и оргинална, вашу пажњу и интересовање задобија сасвим спонтатно на ненаметљив начин.

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti