Јелена Петровић – Будући топ - модел

Једноставна, симпатична средњошколка из Инђије по потреби постаје једна од најбољих светских модела, што доказује освојеним седмим местом на избору за Светски топ – модел, у Бејруту 2012. године. Путовања, такмичења и гламурозне фотографије доказују да она живи сан многих девојака, али најинтересантније је да она сама то никад није сањала. Међутим, кад се једном упустила у све то, признаје да ужива, и једва чека да оде на неко ново путовање.
Управо се вратила из Истанбула, где је постала позната целој Турској, захваљујући кампањи за “Туркцелл”, водећег мобилног оператера.

Колико се разликује рад овде и у иностранству?
У Србији има мало моделинга. Ја углавном не радим овде, не идем на кастинге, јер у Србији је све то другачије, иде преко везе... Зна се ко ради ревије, углавном су то исте девојке. Нема посла, па нема толико ни потребе за новим девојкама. Ова снимања за каталоге, што ја радим, не нуде се, тога овде нема. У иностранству је исплативије, али велика је конкуренција.

Волиш ли свој посао?
Волим. Волим путовања. Волим када си сам на своме. Волим фотографије, највише оне “фешн” за новине, зато што су другачије. Истанбул сам веома заволела, након четири месеца ја већ разумем њихов језик… Другачије је, али брзо сам се навикла на њихов начин живота, на храну која је одлична.

Са неким људима проведем два месеца, стално смо заједно, причамо о свему, И једноставно, постанемо блиски. Буквално, то су ми сада најбоље другарице.
А и тај моменат, када изадјем пред публику, И све ме гледају, фотографишу, тај осећај је неописив.

<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/јелена_петровиц.ЈПГ" видтх="400" хеигхт="516" />

Како си доживела такмичење у Бејруту?
Уживала сам тих месец дана. Добијали смо све што пожелимо. Временом ми је постало напорно, напорна ми је била чак и та униформа коју смо носили сваки дан. Али на самом такмичењу, то када ме прозивају, када представљам Србију, то је вредно да заборавим на све. На крају сам освојила титулу “мис тинејџ” и седмо место. Сада тек схватам колико је било лепо тамо.

Занимљиво је да ниси одувек хтела да се бавиш моделингом.
Нисам хтела да се бавим тиме. Никад. Али једна манекенка из Инђије, коју сам случајно упознала, препоручила ми је агенцију. Нисам то желела. Да ме мама није наговорила, вероватно не бих ни отишла. Још кад су ми рекли да морам на часове, то ми се није допало… Мислила сам, није то за мене. Али на крају, када сам погледала своје прве фотографије, одушевила сам се! Тада сам одлучила да хоћу да се бавим моделингом.

Шта је то што је тебе издвојило?
На кастинзима, многе девојке су препотентне, или намргођене. Али ја сам насмејана, као и инаце у зивоту, И трудим се да будем опуштена, позитивна. Мој букер има обицај да казе да ја све добијам”преко очију”. У свему томе важна је и срећа. Отишла сам на кастинг, нисам ни знала за шта, а добила сам посао и осванула на билбордима по целој Турској!

Колико се све променило када си постала модел?
Људи ме другачије доживљавају. Када сам била у продавници са мамом, продавачица ме је препознала на насловници “БЛИЦ Жене” и разгласила је то свима.
За оне најближе, и даље сам иста. Имам две млађе сестре, али оне ме уопште не доживљавају као модела. За њих сам само сестра, и то је то. Али доста девојака ми се јавља за савете, преко фејсбука. Питају ме шта једем, шта пијем, како сам тако мршава, како сам успела... Импонује ми то, када желе да буду као ја.

Препоручујеш ли девојкама да се баве моделингом?
Често ми се јављају младје девојке, од једанаест – дванаест година, али не препоручујем. Можеш ти тада нешто урадити, али није то то. Уопште не жалим што сам кренула са шеснаест година, и мислим да је тек сада то оно право. Свакодневно ми постављају питања, ја одговорим на колико стигнем… Али, свако ко жели, треба да проба. Може се распитати на страници агенције, или отици на кастинге.

Шта је најтеже са чим се сусрећеш у свом послу?
Много је то тежак посао. Сви замишљају да је то лако. Предрасуда је много. Не волим кад ми неко казе: “Ма то је лако, само одеш да се сликаш” . Цео дан сам на снимању, нема пауза, једна за ручак, и одмах настављаш… Став, поглед, све се то мора научити и увежбавати. За једно снимање морала сам, под температуром, да летим у Измир, и цео дан да радим. У овом послу нема “болесна сам” или “не могу”… Најтеже је то што некад немам времена да спавам, или да се чујем са својима. Људи у послу су напорни, неки чак сматрају да смо ми робови, само тразе још, прелазе на следеће... Не схватају да нам треба одмор. Али никад нисам зажалила сто сам се упустила у све то.
У овом послу теже је девојкама које саме долазе у стране агенције. Немају никог да им помогне.

Који је твој главни циљ у моделингу?
Желим да радим у Браселони, да видим град. Шпанија, шпански језик, мени је то дивно… То ми је велика жеља. Немам неке посебне циљеве, за сада. Не планирам да ми ово буде главни посао. Сматрам да ако не успеш нешто баш велико, ако не уђеш у неку велику кампању, од моделинга не може да се живи. Евентуално да си стално на путовању. Сада ми ово добро додје. Имам лепа искуства, могу да пропутујем свет… Али школа ми је на првом месту, планирам да упишем факултет, највероватније шпански језик.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti