10 чињеница о ХИВ-у/АИДС-у

Autor: Петар Цветковић Крстев

ФОТО: Voice of America

10. Одакле је потекла
Постоје два соја ХИВ-а; ХИВ-1 (који је примећен код шимпанзи) и ХИВ-2 (који је потекао од малог афричког мајмуна). Унутар ових сојева, постоји такође неколико подврста. Далеко najsmrtonosnija verzija je HIV-1. Када је тачно ХИВ-1 прешао на људе можда никада неће бити познато; већина научника слаже се да је то било мало пре 1931. и вероватна последица племенског укуса за шимпанзе, тј. „дивље месо“.
Вируси нису живи у уобичајеном смислу, и често одступају од нашег схватања тога како се организми понашају и еволуирају. Верује се да су најранији сојеви ХИВ-а који су заразили људе били блажи и понекад заустављани имуним системом. Временом, вирус се оснажио, мутирао и рекомбиновао. До раних 80-их, када је откривен, практично је постао смртна казна.

9. Најранији случајеви
Најранији потврђени случај АИДС-а код људи десио се у Киншаси, главном граду Демократске Републике Конго. Идентификован је у очуваном узорку ткива из 1959. Инфекција је „препливала“ Атлантик наредне деценије; први познати Американац, тинејџер из Мисурија Роберт Рејфорд, умире од АИДС-а 1969. Доктори сматрају да је Рејфорд вероватно био жиголо. До 1977, АИДС је почео да односи животе у Европи. Норвешки морнар Арвид Ное прва је знана жртва.
Има индиција да је АИДС кружио Европом после Другог светског рата, заснованих на таласу деце umrle od PCP-a, болести која погађа само оне с ослабљеним имуним системом. Њено присуство је скоро сигуран знак да пацијент има АИДС. Холандски истраживач пратио је епидемију до балтичког лучког града Гдањска, одакле се раширила континентом. Верује се да је зараза проширена тада релативно устаљеном праксом поновне употребе игала. Изненађујуће, „само“ (наводници прев) око трећина деце је умрла, што сугерише да се вирус још увек није био променио у потпуно смртоносну верзију препознату данас.

8. Нулти пацијент
Француско-канадски стјуард Гејтан Дугас често је оцрњен као „Тифусна Марија“, или „Нулти пацијент“ АИДС-а у Америци. Ово је контроверзан став јер Дугас сигурно није био прва особа инфицирана АИДС-ом, чак ни у Северној Америци. Први познати Американац био је тинејџер из Мисурија, подлегао 1969. Па, ипак, врло вероватно је Дугасов промискуитет узроковао да се зараза широко распространи. Велика већина раних случајева дијагностикованих у Сједињеним Државама највероватније potiče direktno od Dugasa. Каријера стјуарда омогућавала му је да се лако креће између великих градова, и његова навика посећивања геј сауна довела га је у додир са стотинама мушкараца, који су заузврат забављали неколико партнера. То је водило експонецијалном ширењу заразе, које се десило током 1980-их. Гејтан Дугас умро је 1984, отказивањем бубрега узрокованог инфекцијом.

7. Камуфлажа
ХИВ/АИДС је много страшнији од осталих зараза, због његове способности да заобиђе имуни систем и онда га уништи. Када вирус уђе у систем, сакрије се у угљене молекуле шећера који приањају уз његову површину, „вара“ тело да мисли да је вирус хранљив. Ипак, истраживање показује да можемо бити у прилици да искористимо ову адаптацију против ХИВ-а. Молекули шећера које напада нешто су другачији од оних који се иначе налазе у људском телу – довољно да може бити могуће да се синтетише вакцина која би помогла организму да препозна вирус и натера имуни систем да га нападне.

6. Познати
Многе познате особе подлегле су АИДС-у, личности различитих колико су тениска звезда Артур Еш и фронтмен Qуеен-а Фреди Меркјури. Важно је истаћи да су се многи од ових људи (као и оних из опште популације) заразили из обичних трансфузија крви, пре него ризично се понашајући. Таква је била судбина плодног писца научне фантастике Исака Асимова, који се инфицирао инфузијом нечисте крви током бајпаса. Можда најпознатији случај селебритија с ХИВ-ом је Меџик Джонсон, који се редовно појављује у спортским телевизијским емисијама и изгледа здраво упркос životu s HIV-om preko двадесет година. Неки тврде да му богатство омогућава да приушти себи експерименталне лекове.

5. Намерна инфекција
Биолошки рат познат је од давнина: окупатори бацају кужне лешеве преко зидина тврђаве и ћебад огрезла у вирусне богиње, међу осталим методама. Можда не треба да чуди што се ХИВ/АИДС понекад користи као оружје, али стварност је и даље језива. У затворском систему Јужне Африке, страшна „Бројевна банда“ примењује силовање од стране затвореника заражених АИДС-ом као казну. Жртва се сече да осигурају пренос у застрашујућем процесу који називају „споро бушење“.
Други случајеви, као што је њујоршки Њушон Вилијамс, у нашем су (превод с америчког, прим. прев) дворишту. Вилијамс је имао секс с десетинама – можда чак и стотинама – жена кад је чуо да је ХИВ позитиван. Инфицирао је најмање 14 жена, и двоје његове деце рођено је с вирусом, али стварни број може бити далеко већи. Иако је Вилијамсова затворска казна истекла 2010, држава га држи иза решетака као опасност друштву, а процес се тренутно води да га осуди на неодређено време затвора.

4. Хемо-Гоблин
Не резонира сваки суперхерој с публиком; за сваког Бетмена или Вулверина, постоји Аквамен. Али, оно што је креативни тим мислио осмисливши „Хемо-Гоблина“, непојмљиво је. Појавивши се у вашингтонском стрипу „Нови чувари“ 1988. (када је знање о АИДС-у било у зачетку), Хемо-Гоблин био је ХИВ позитивни вампир ког група за превласт белаца користи да зарази мањине. Он успева да пренесе ХИВ несигурном геј суперхероју Екстраноу пре него што и сам умре од АИДС-а, срећом у једином броју стрипа.

3. Имунитет
Иако вероватно нико није стварно „имун“ на ХИВ/АИДС, постоје неки људи који пружају јак отпор. Научници су открили најмање две различите адаптације, једну која одбија инфекцију на првом месту, и другу која спречава ХИВ да се развије у АИДС. Прва је генетска мутација превасходно присутна код Скандинаваца. Мутација, звана ЦЦР5-делта 32, спречава улазак вируса у ћелије. Истраживање показује да је ова мутација могућа последица европске историје смртоносних куга.
Већина људи када постане ХИВ позитивна, осим уколико узму огромну количину лекова, само је питање времена до подлегања болести. Ипак, неколико их је (1 у 300) чији имуни систем успева да потисне болест. Такозвани „ХИВ контролори“ изгледа да поседују нешто другачије протеине у крви, који држе вирус на одстојању. У току су студије како ова разлика у геному може да заустави развој ХИВ-а код мање срећних појединаца.

2. Случај Джефрија Боуерса
Године 1984, млади адвокат Джефри Боуерс нашао је посао у Бејкер и Мекензи, једној од највећих фирми на свету. Убрзо потом, почео је да показује симптоме АИДС-а, укључујући Капошијев сарком. Упркос похвалама шефова, Боуерс је отпуштен, а фирма се није држала уобичајених отпусних процедура. Боуерс се жалио Одсеку за људска права државе Њујорк. Његов случај био је један од првих случајева дискриминације због АИДС-а у историји права. Процес је почео 14. јула 1987. Нажалост, Боуерс је поживео још само два месеца. Случај се повлачио шест година, да би фирма на крају била дужна да плати 500.000 долара одштете плус све што би Боуерс зарадио да није био неправедно отпуштен. Дошло је до вансудског поравнања, и фирма је исплатила Боуерсову породицу.
Прича Джефрија Боуерса постаће предложак за филм Тома Хенкса „Филаделфија“, настао од интервјуа које је његова породица дала годину дана након Джефријеве смрти. Продуценти су обећали породици компензацију кад се филм појави, али права на исти продата су другом студију. Боуерсова породица поднела је тужбу, и опет је ван суда дошло до нагодбе за необјављену суму новца. „Филаделфија“ је освојила неколико награда, укључујући Оскара за најбољег глумца Хенксу.

1. Потрага за леком
Последњих месеци, вести су биле препуне прича о лековима за АИДС на видику, узбудљивом новом истраживању, и чудотворних прича о опстанку. Прича Тимотија Брауна је посебно обећавајућа; Браун је живео с ХИВ-ом дуже од декаде. Када му је дијагностикована леукемија, доктори су му пресадили коштану срж, трошећи све његове залихе а онда користећи коштану срж донора с мутацијом која се бори с АИДС-ом. Данас, Браун изгледа излечен од ХИВ-а. Неки траг заразе који можда има не може да инфицира његове ћелије. Нажалост, процес коришћења коштане сржи је по себи веома ризичан – 40 % смртног ризика. Очито, много напретка треба да се оствари пре него што ово може бити сматрано практичном терапијом.
У Мисисипију, беба рођена од мајке с ХИВ-ом изгледа је излечена после агресивног третмана антиретровиралним лековима убрзо након рођења. Дете сада има скоро три године, без знакова инфекције. Наравно, ови случајеви су ретки, и доктори упозоравају против самозадовољства. Рано откривање је и даље кључни фактор дугог живота зараженог ХИВ-ом. Чини се да је сваки лек за вирус још увек далеко.

ИЗВОР: LISTVERSE

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti