10-ка за Србију

Иако традиција високог образовања у Србији датира још са почетка XX века, изгледа да систем још увек није достигао свој оптималан ниво у коме би се постигао баланс квалитета студирања и задовљства студената постојећим системом. У циљу унапређења образовања, 2005. године у Србији је усвојен закон о образовању који је усаглашен са Болоњском декларацијом.

Болоњска деклација је документ који је 1999. године потписан од стране неколико европских земаља задужених за образовње. Циљ Болоњске декларације јесте усаглашавање образовних система који ће довести до повећања квалитета образовања и тиме постати компетитивније на светском тржишту знања. Најважнија достигнића “болоње” су успостављање система упоредивих диплома, промовисање мобилности студената, и увођење Европског Система Преноса Бодова (ЕСПБ).

Болоња је у Србију почела постепено да се уводи још пре доношења закона како би систем био спреман за потпуно усвајање правила из Болоњске декларације. У првом тренутку прелазак на болоњски систем изазвао је бурну рекцију због недовољно разјашњених појмова “бечелор”, мастер”, “ПхД”, односно њиховог усаглашавања са до тада постојећим системом “дипл.”, “Мр”, “Др”. Да ово није једини недостатак новог система показују и штрајкови који се сваке године организују на бројиним факултетима. Студентима који су штрајковали замерано је да нису јединствени и да не постоје систематизовани захтеви. С обзиром да проблеми студената нису нестали, а да им се не би подчитавало да су неорганизовани, студент су овај пут снажно организовани у оквиру покрета “10-ка за Србију”. Овај покрет је за кратко време придобио велику подршку на друштвеним мрежама а њихови захтеви су јасно формулисани.

Захтеви покрета “10-ка за Србију”:

1. да студенти који у текућој школској години остваре 48 ЕСПБ бодова имају право да се финансирају на терет буџета Републике Србије

2. спровести реевалуацију оптерећења студената (дефинисати институционални оквир за решење овог проблема)

3. прецизније дефинисати право на продужену годину на свим нивоима студија (дати сваком студенту који се финансира из буџета РС право на продужену годину)

4. студент који студира у „продуженој“ години има право да полаже испите у месецима у којима не постоје редовни рокови

5. донети Национални оквир квалификација, а шифрарник занимања ускладити са Националном службом за запошљавање, а у складу са акредитацијом високошколске институције

6. формирати Фонд за развој високог образовања повећањем одвајања из буџета РС за високо образовање у износу од 1% вредности Буџета Републике Србије

7. законски обавезати факултет да дефинише структуру и оправданост висине школарина, одредити максималну висину школарине

8. укључити социјалну димензију у систем финансирања високог образовања кроз стварања инструмената да материјално угрожени самофинансирајући студенти, једном у току свог школовања имају могућност да не плате трошкове студирања за ту годину

9. законски уредити висину и врсту административних такси које студент плаћа факултету/универзитету, укинуте све административне таксе за услуге које је студент већ платио преко школарине.

10. омогућити студентима који су завршили основне студије у трајању од 4 године да имају право да се запосле као наставници у основним и средњим школама (измена Закона о основама образовања)

11. створити законске и институционалне оквире за подстицање студентске праксе и научно-истраживачког рада

12. укинути старосну границу од 26 година за бенифиције студената
- досадашње ограничење је супротно принципима концепта целоживотног учења и ограничава у многоме студенте на мастер и докторским студијама
- овакво ограничење не постоји у замљама у региону и ЕУ

Пружите подршку покрету преко фацебоок странице:10 za Srbiju