Одумирање неке врсте се дешава када велики проценат животиња изненадно и необјашњиво умре. Већину времена не знамо зашто се то дешава. С друге стране, разлог је и више него очигледан – наизглед ништавне промене које се распростиру по екосистему, остављају за собом разарајуће последице по његове становнике. Масовна одумирања врста су део природе, али у последњој деценији се тај процес убрзао. Ова масовна одумирања су се десила у последњих неколико месеци.

Превела и приредила: Сара Цојић
ФОТО: zovoj
10. Сунцокрет морска звезда
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4флxиг4вх/имаге.јпг" />
Као и већина морских звезда, сунцокрет морска звезда такође има способност регенерације изгубљених удова. Могу имати и до 20 кракова, а често су дугачки око 1 метар. Међутим, ова врста која живи уз обалу Британске Колумбије, канадске провинције, се суочава са нечим против чега не може да се брани, а чак ни поморски биолози не знају шта је то. Све што знају је то да морске звезде масовно умиру, а њихова тела се распадају у љигавом муљу широм океана.
Проблем је први пут уочен у септембру од стране рониоца, који је прво помислио да су унакажене остатке тела морских звезда бацили ловци на крабе, који њихове краке користе као мамац. Али, како је наилазио на све више лешева, схватио је да постоји нешто много смртоносније што утиче на морске звезде. Водећа теорија за сада је та да морске звезде убија инфекција позната као болест распадања морских звезда која наставља да се шири.
Мртве морске звезде се појављују на обалама Атлантског океана, све до Њу Джерзија, као и у Пацифику уз калифорнијску обалу. Немогуће је рећи колико их је до сада умрло, али једно је сигурно: то ће се наставити.
9. 180 000 лососа
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/58yјб2аxд/имаге.пнг" />
Инфективна анемија лососа или ИСА, представља неку врсту грипа у свету риба. То је веома заразан вирус који може да опустоши изоловане рибље популације тако што изазива унутрашње крварење које на крају убије рибу. Када је ИСА откривена у једном мрестилишту, морали су што пре да је сузбију, да се не би даље проширила, а ту је сваки минут пресудан.
Једна норвешка фарма лососа је у октобру доживела свој највећи кошмар – на хиљаде лососа је угинуло преко ноћи, а накнадни тест је био позитиван на ИСА. Овај вирус је представљао проблем северној обали Норвешке, али ово је први пут у последњих 8 година да се појавио и на југу. Највећи проблем је тај што је већина лососа са фарме пре неколико месеци пуштена у океан. Није познато да ли су и они били заражени вирусом, али ако јесу, то може проузроковати катастрофалне последице по дивљег лососа. Фарма је на крају поклала 180 000 лососа и труди се да што више сузбије вирус.
8. 30 000 оваца
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/н5двз6xн5/имаге.јпг" />
У Уругвају овце представљају бројнију популацију од људи, у односу мало већем од 2:1. Извоз вуне представља главни извор прихода за хиљаде фармера насељених на северу земље. Индустрија вуне је примила жесток ударац када је 17. септембра торнадо захватио села и донео пљусак који је 3 дана непрестано падао. Вода је поплавила целу регију, приморавајући фармере да се иселе, а за собом је оставила преко 30 000 мртвих оваца.
Призор је био хаотичан – зграде су лежале у рушевинама, путеви су били збрисани са земље, а на хиљаде мртвих оваца је било разбацано на све стране. Многе су се удавиле или су лежале под рушевинама, али највећи број њих су биле свеже ошишане овце које су угинуле од хладноће. Процењује се да ће ови губици притегнути економију Уругваја у 2014, а можда утичу и на политички баланс земље.
7. Остриге из реке Свете Луси
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/8кву4д2ох/имаге.јпг" />
Када је Флорида затражила 4 милиона долара за изградњу 23 хектара простора у реци Св. Луси на коме ће да расту остриге, циљ је био обезбеђивање упоришта не само за остриге, већ и за осталих 300 врста које граде своје домове у гребену и око њега. Али сада су сви мртви. Не претерујем: 100% острига из реке је мртво, заједно са крабама, шкампима и рибама које су живеле са њима.
Све је то због веома загађеног Окичоби језера у близини. После неуобичајено влажног лета, водостај језера је био тако висок да је део воде морао бити спроведен кроз ушће Св. Луси. Миллиони галона слатке, токсичне воде је изливено унутра, што је изазвало хаос у додиру са сланом водом.
Али, ово је био тек почетак проблема. Раст отровних бактерија и алги је достигао тако високу концентрацију да је влада Флориде издала упозорења да се људи држе подаље од воде. Чак и најмањи додир са водом може изазвати инфекцију, која даље проузрокује повраћање и осип на кожи. Ово није иста бактерија која изгриза месо и од које је умрло већ десет људи на Флориди, али нико не би да ризикује.
6. 769 морских крава
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/9цзи3к6вл/имаге.јпг" />
Ова година нам је донела велики број научних открића, али ово је уједно и најфаталнија година за морске краве од њиховог постања. До данас се 769 морских крава насукало на обале Флориде. У поређењу са хиљадама других врста са ове листе које су угинуле, ово и није тако велики број. Али с обзиром на то да укупно има 4834 морских крава, ово је дефинитивно разлог за бригу.
Ово се дешава у налетима, а почело је у фебруару са ‘црвеном плимом’, коју изазива цветање алги, која је усисала сав кисеоник из воде око Флориде и тиме убила 276 морких крава одједном. Стотине су угинуле због хладноће од које морске краве слабе и постају подложне болестима од којих се иначе успешно бране. На крају је још око 100 умрло из непознатих разлога. Биолози још увек нису пронашли узрок томе, али све их је, отприлике у исто време, усмртио мистериозни убица.
5. Зовој
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/9взјфпрyп/имаге.јпг" />
Сваке године, тасманијски зовој мигрира из Беринговог мора близу обале Аљаске ка топлијим водама Аустралије. Гнезде се неколико месеци пре него што крену назад. Сваки пут када се то деси, мали број птица умре – то просто тако функционише. Међутим, почевши од 2007. све више и више зовоја су жртве..нечега. Од септембра, ‘остаци’ зовоја се могу наћи насукани посвуда скоро сваки дан.
У Јужном Мелбурну, чистачи плажа сакупе више од 150 птица дневно и сваки пут их има још више. Понекад их избаце таласи, а понекад само падну право са неба. За сада важи теорија да су узрок климатске промене. Свака миграција обухвата 10 000км, па птице буду исцрпљене када стигну до свог одредишта. То их чини слабијим, па су подложне разним болестима, јаким ветровима и другим несрећама. До сада ове несреће нису биле довољно велике да би представљале велику опасност за читаву популацију зовоја, али ако крену да се погоршавају, то може да се промени.
4. Кљунасти делфин
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4xх2yаухд/имаге.јпг" />
Нико не жели да види мртвог делфина. Нажалост, за људе који посећују плажу у Њу Джерзију то је постало део њихове свакодневице. Од јула је дуж североисточне обале САД-а, од Северне Каролине до Њујорка, пронађен рекордни број угинулих делфина. Четрнаест делфина се насукало на обалу Њу Джерзија прве недеље октобра. Ветеринарске амбуланте су преплављене мртвим делфинима и онима на самрти који су довезени ради аутопсије.
За само четири месеца, укупан број угинулих делфина је мало већи од 700. Слично одумирање делфина се догодило и 1987, али овогодишњи бројеви су одавно премашили ове из прошлости. Кривац је морски рођак богиња познат под именом морбиливирус – исти онај који је напао делфине 80их. Шта се заправо дешава? Старији делфини који су тада преживели епидемију, тако што су постали имуни на вирус, сада умиру од старости, остављајући млађе генерације на удару епидемије.
3. Морске корњаче
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/лз9x0е9цх/имаге.јпг" />
Морске корњаче се могу наћу у скоро сваком океану широм света, али упркос њиховој распрострањености, већина је угрожена. Постоји 7 познатих врста морских корњача, од којих је 5 на IUCN Црвеној листи угрожених животиња. Нормално је да људи на обали примете насукану корњачу. Али, у октобру је пријављено више од 200 угинулих корњача, насуканих на плажама Ел Салвадора и на десетине удружења се труде да открију зашто.
Разлог је, изгледа, врста отровне алге која је све бројнија у приобалним деловима Пацифика. За разлику од већине цветања алги која уништавају кисеоник из воде и тиме гуше сав морски свет, ова алга је отровна само за корњаче. Микроскопске алге се развијају у другим животињама, на пример раковима и шкољкама, којима се корњаче хране, и тако се концентрисани рафал токсина испушта директно у нервни систем корњача.
2. Кинеска речна краба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/у4мx1фр9т/имаге.јпг" />
Загађење није страно Кини. Чини се да се сваки дан појави нови подсетник на разарајуће последице које оно има на људе и животиње. У кинеском граду Чунгу, фармери узгајају кинеске речне ракове на 3000 хектара језера, који представљају важан део кинеске кухиње.
У септембру су ови ракови почели да умиру. Фармери су слагали гомиле угинулих ракова поред језера, док су стручњаци тражили узрок одумирања. Дневно је умирало на стотине ракова, доводећи у питање егзистенцију многих породица. Инспекција је открила да се отпадна вода уливала у језеро, преплављујучи га бактеријама. Према једном новинару, канализација је била препуна отпада, јер је канализациони отвор био заглављен. А када се капија одглави, тај отпад иде директно у океан, тако да је за решавање правог проблема потребно много више од намештања отвора.
1. Дивље свиње (вепрови)
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/8јмваy0уп/имаге.јпг" />
Животиње које живе у води су веома осетљиве на еколошке промене, док су копнени сисари обично отпорнији на све, осим оних катастрофалних промена. Али, дивље свиње још увек падају као муве на југу Француске. Иако покушавају да дођу до одговора, нико и даље не зна од чега умиру. Тестирано је више од 40 различитих токсина, међу којима је и свињски грип, и сви су одбачени као могући разлози настанка епидемије.
Начин умирања је потпуно бизаран. Пре него што умру, вепрови на кратко полуде. Трче у круг, саплићући се унаоколо као зомбији, као да су у делиријуму и временом се укоче. Вепрове, којие иначе лове из забаве, сада пажљиво чувају. Људима је забрањено да једу месо вепра, без обзира да ли га је усмртила непозната болест или не. За сада је само 90 вепрова угинуло, али све је почело тек средином јула. Нико не зна како ће то утицати на читаву врсту.
ИЗВОР: Listverse Аутор: Andrew Handley