Prevela: Milena Đurić
10. U ormanu stranca
Pedesetsedmogodišnjak iz Fukuoke u Japanu bio je zbunjen činjenicom da hrana nestaje iz njegove kuhinje. Namestio je kamere za nadzor koje su mu na mobilni telefon poslale slike uljeza u njegovom stanu. Kada je policija stigla i pretražila rezidenciju otrili su da se pedesetosmogodišnja Tacuka Horikava krije u gornjem delu skladišta ormana.
Ona je premestila futon u svoj prostor a čak se i tuširala kada je vlasnik bio odsutan. Rekla je kako nije imala gde drugde da živi, a da se prvi put ušunjala godinu dana ranije kada je vlasnik ostavio otključan stan. Bila je optužena za ometanje poseda.
9. Sa mrtvim telom
Jedna žena je u Mičigenu živela sa mrtvim telom svog cimera 18 meseci jer je bila usamljena. Čarls Zigler je bio šezdesetsedmogodišnjak koji je patio od emfizema kada je umro. Umesto da prijavi njegovu smrt, njegova sedamdesetdvogodišnja prijateljica Linda Čejs, sa kojom je živeo 10 godina, oslonila je njegovo telo na stolicu ispred tv-a. Čistila je telo, oblačila ga i pričala je sa mumificiranim ostacima gledajući NASCAR. Čejsova je bila pod istragom za prevaru socijalnog osiguranja jer je nastavljala da unovčava Zigerove čekove nakon njegove smrti, ali to nije bio razlog zadržavanja leša njenog prijatelja. Kada su je upitali zašto je to uradila, Čejsova je rekla: „Nisam htela da budem sama. On je bio jedini muškarac koji je bio fin prema meni.“
8. U šoping centru
Majkl Taunsend i nekoliko njegovih prijatelja umetnika su 2003. godine zauzeli nekorišćen prostor u šoping centru u Roud Ajlandu. Uspeli su da iskradu 2 tone građevinskog materijala u centar kako bi napravili svoj studio koji je bio skriven od pogleda betonskim blokovima. Soba je imala struju i bila je potpuno nameštena, iako su koristili toalete šoping centra. Uspeli su da prođu neprimećeni i živeli su u tom prostoru 4 godine.
Taunsend je planirao da usavrši prostor ali je grupu jednog dana dočekalo obezbeđenje. Taunsend je rekao kako je bio inspirisan reklamom za odmor čija poruka glasi kako bi bilo odlično živeti u šoping centru. Tvrdio je da je stan bio umetnički projekat i da je njegov cilj bio da „razume šoping centar i život kupca“. Dobio je 6 meseci uslovno za podvig dok nije osuđen za krivično ometanje poseda.
7. U pećini
Pedesetšestogodišnjaka su u Novom Meksiku pronašli kako živi u pećini na imovini Odeljenja za energetiku. Roj Murovo improvizovano prebivalište bilo je opremljeno krevetom, ulaznim vratima, šporetom na drva, solarnim panelom i satelitskim radijom. Živeo je u pećini a da ga nisu otkrili 4 godine. Dim iz šporeta privukao je pažnju vlasti, koji su takođe otkrili i marihuanu na posedu. Mur i njegove stvari su sklonjene a on je optužen za krivična dela prestupa sa narkoticima.
6. Na tavanu bivše devojke
Kada je žena iz Severne Karoline čula glasove sa tavana i videla nokte koji padaju sa plafona, imala je osećaj da nešto nije u redu. Kada su njeni odrasli sinovi istražili, otkrili su da je mamin bivši dečko spavao u grejnoj zoni punoj kaputa.
Pušten je iz zatvora 2 nedelje pre i od tada živeo na tavanu. Ne samo da žena nije bila svesna da je pušten iz zatvora već se njihova veza završila 12 godina ranije. Ono što pojačava jezivost jeste i to da su šolje iz restorana brze hrane pune ljudskog otpada bile pronađene u blizini. Čovek je takođe napravio otvore na plafonu kako bi mogao da viri u spavaću sobu svoje devojke.
5. U džungli
Osmogodišnjakinja iz Kambodže koja je nestala sa sestrom dok su zbrinjavale bivola pronađena je kako živi u divljini 19 godina. Seljak je video kada se Roshom P’ngieng pojavila gola iz džungle u pokušaju da ukrade njegov pirinač. Opisao ju je kao polu čoveka - polu životinju. Prema policiji, njen govor nije bio razumljiv. Seljak i njegovi prijatelji su uhvatili devojku, a otac ju je prepoznao po ožiljcima na rukama.
Pokušaji da ponovo integrišu devojku završili su se bezuspešno; nije bila sposobna da nauči lokalni govor, radije je puzala nego hodala i odbijala je da nosi odeću. Na kraju je pobegla nazad u šumu. Neki su skeptični oko toga da li je ta žena zapravo Roshom P’ngieng. Oni ne veruju da je moguće da je jedna osmogodišnjakinja preživela tako teške uslove sama, a njen otac je odbio da uradi DNK test.
4. U mini stanu
Pedesetogodišnjak je u Parizu nađen kako živi u maloj sobi sa kosim plafonom koja je imala samo 1.5 kvadratnih kilometara životnog prostora. Jedva da je postojalo mesta za stajanje, a čovek je tu živeo 15 godina. Kirija za ovaj minijaturni životni prostor iznosila je 340 evra mesečno. Kada su ga pitali kako se nosio sa takvim uslovima, francuskom radiju je odgovorio: „Dođem kući i odem u krevet“. Gazda se našao u neprilici jer francuski zakon propisuje da stanovi u Parizu moraju imati barem 9 kvadratnih metara i moraju da uključuju i kupatilo.
3. U podzemnim tunelima
Prilikom istraživanja krađa bakra na obližnjem mlinu, policija Kanzas Sitija u Misuriju otkrila je složene nizove podzemnih tunela u kojima su neki gradski beskućnici našli sklonište. Tuneli su iskopani u šumovitom području i provetravani PVC cevima; ulazi su zamaskirani četkama i drugim otpadom. Jedan tunel je bio 7.5 metara dubok i vodio je do sobe sa posteljinom i svećama. Gomile pelena dovele su do zaključka da su i neka deca tu živela. Tuneli su bili očiščeni i zatvoreni jer su uslovi za život bili opasni, a incident je poveo raspravu o situaciji gradskih beskućnika.
2. U školskom autobusu
Jedna žena poštar u Teksasu zabrinula se viđajući zapuštenu decu na svojoj ruti i kontaktirala je Gradski centar za socijalni rad. Devojčica i dečak od 11 i 5 godina živeli su sami u napuštenom školskom autobusu parkiranom na smetlištu. Njihovi roditelji završili su u zatvoru jer su bili deo pronevere novca za žrtve Uragana „Ajk“. Autobus je imao struju, tekuću vodu, klimu i kupatilo, ali su deca u suštini bila sama.
Tetka je trebalo da vodi računa o njima, ali je radila 12-časovne smene, time je bila prenatrpana obavezama i ostavila je decu bez nadzora. Nisu išli u školu, imali su malo hrane i bili su prljavi. Preuzelo ih je socijalno. Kada su pušteni iz zatvora, roditelji su ponovo dobili starateljstvo nad decom i navodno su teško radili kako bi poboljšali životne uslove u autobusu.
1. Bez ikakvog kontakta
Godine 1978. tim geologa u Sibiru otkrio je šestočlanu porodicu kako živi na padini planine, miljama daleko od najbliže civilizacije. Porodica Likov pobegla je od religijskog progona 1936. godine i živeli su u divljini narednih 40 godina. Dva najmlađa deteta nikada nisu videla ljudsko biće koje nije član porodice, ali bili su svesni njihovog postojanja. Nihov jezik je bio uvrnut zbog izolacije i nikada nisu videli hleb.
U jednoj sobi porodica je živela na dijeti od krompira, raži, semena konoplje, a meso nisu jeli do kasnih ’50-ih kada je mlađi dečak naučio da lovi. Cipele su im bile napravljene od kore, a jedini materijali za čitanje bili su knjige za molitvu i porodična Biblija. Hladno vreme je 1961. godine uništilo porodične useve tako da su morali da jedu koru i kožu za cipele. Njihova majka je umrla od gladi u ovom periodu da bi deca imala dovoljno da jedu. Nakon njihovog nalaženja Likovljevi su ostali u svom zabačenom domu, a prihvatili su samo nekoliko korisnih predmeta.
Tri godine kasnije troje Likovljeve dece je umrlo u kratkom vremenskom periodu. Otac je umro 1988. godine ostavivši Agafiju (jedino preostalo dete) samu u planinama. Ona je izabrala da tamo ostane narednih 25 godina.
IZVOR: Listverse, autorka Caroline Coupe
