Prevela: Milena Đurić
FOTO:Books
1. Bitno je kako prilaziš učenju
Previše ljudi gleda na učenje kao na zadatak koji je potrebno odraditi, a ne kao zabavu ili mogućnost usvajanja znanja. To je u redu, ali istraživači su otkrili da to kako prilaziš problemu znači skoro isto koliko i kako rešavaš taj problem. Da bi pametnije učio potrebno je da imaš pravi način razmišljanja.
Nekad ne možeš da prisiliš sebe da razmišljaš na pravi način i tada bi jednostavno trebalo da izbegneš učenje. Ako si dekoncentrisan problemom u vezi, predstojećom utakmicom ili završavanjem važnog projekta, onda će učenje biti samo igra živaca. Vrati se učenju kada nisi koncentrisan (ili opsednut!) nekim drugim dešavanjem u životu.
Način da poboljšaš svoj način razmišljanja o učenju:
• Razmišljaj pozitivno dok učiš, i stalno se prisećaj svojih veština i sposobnosti
• Izbegavaj poražavajuća razmišljanja. Umesto „U haosu sam i nikada neću imati dovoljno vremena da naučim sve za ovaj ispit“, razmišljaj „Možda ne mogu da naučim koliko bih želeo, ali ako već radim na tome, sada ću završiti što više mogu.“
• Nemoj da ideš iz krajnosti u krajnost. Umesto „Uvek zabrljam“, razmišljaj objektivno „Jednom nisam uradio nešto kako treba, ali šta mogu da uradim da bih to promenio?“
• Nemoj da upoređuješ sebe sa drugima, zato što ćeš se najčešće loše osećati u svojoj koži.
2. Bitno je samo mesto učenja
Mnogi prave grešku i uče na mestu koje nije baš pogodno za koncentraciju. Mesto sa dosta okolnih smetnji nije dobro za učenje. Ako pokušaš da učiš u domu na primer, kompjuter, televizor ili cimer mogu biti interesantniji od materijala koji treba da pređeš.
Biblioteka, ćošak u studentskom dnevnom boravku ili hali, kao i miran kafe mogu biti dobra mesta koja možeš overiti. Pokušaj da biraš mirna mesta, ne glasna mesta na kojima se okuplja dosta ljudi. Istraži veći broj mesta u i van kampusa, nemoj da izabereš jedno koje ti se čini „dovoljno dobrim“ za tvoje potrebe i navike. Nalaženje idealnog mesta za učenje je važno jer ćeš na njega računati narednih nekoliko godina.
3. Ponesi sve što ti je potrebno, nikako ono što nije
Nažalost, kada nađu idealno mesto za učenje, ljudi često ponesu i stvari koje im nisu potrebne. Na primer, iako se čini idealnim poneti kompjuter na kome možeš da uneseš beleške na koje ćeš se vratiti kasnije, kompjuteri odvlače pažnju ljudima jer poseduju brojne funkcije. Igranje igrica, surfovanje i komuniciranje putem interneta i odgovaranje na mejlove odlične su okolne smetnje koje nemaju nikakve veze sa učenjem. Zapitaj se da li ti je stvarno potreban kompjuter da bi zapisao beleške ili možeš to da uradiš na staromodan način, papirom i hemijskom ili običnom olovkom.
Nemoj da zaboraviš stvari koje su ti potrebne za učenje za čas, ispit ili papir na koji se fokusiraš za vreme učenja. Ništa ne troši više vremena i energije nego konstantno vraćanje po važnu knjigu, papir ili neki drugi izvor koji ste zaboravili, a važan je da biste uspeli u cilju. Ako najbolje učiš uz omiljenu muziku, ponesi svoj iPod sa sobom.
4. Skiciraj i preradi beleške
Većina ljudi smatra da će im držanje za standardni oblik pomoći da svare informacije do najosnovnijih komponenti. Smatraju takođe da povezivanje sličnih komponenti olakšava pamćenje do ispita. Važno je zapamtiti da su beleške bitne u učenju samo ako su napisane sopstvenim rečima. Svi se razlikujemo po pitanju spajanja sličnih informacija (ovaj termin je u kognitivnoj psihologiji poznat pod nazivom chunking). Tako da, kada kopiraš tuđe beleške, povedi računa o tome da ih prilagodiš svom konceptu i načinu izražavanja. Dosta studenata ovo propušta da uradi i time zaboravlja važne stavke.
Takođe može biti od pomoći i korišćenje što više čula u procesu učenja jer se informacije duže pamte kada su i druga čula uključena. Zato samo pisanje beleški zapravo i funkcioniše, jer stavlja informacije u razumljive reči i termine. Glasno čitanje reči dok prepisuješ beleške pre važnog ispita može predstavljati uključivanje još jednog čula.
5. Koristi igre memorije ( uz metode koje pomažu u procesu učenja)
Igre memorije su metode pamćenja informacija udruživanjem sličnih reči. Većina ljudi spaja reči u besmislenu rečenicu koju je lako zapamtiti. Prvo slovo svake reči može predstavljati informaciju koju pokušavaš da zapamtiš. Najpoznatiji primer jeste „Every Good Boy Deserves Fun. “. Prva slova svake reči daju akronim EGBDF koji označava pet nota violinskog ključa.
Ključ ovakvih metoda učenja jeste da nova fraza ili rečenica koju smisliš mora biti lakša za pamćenje od termina koje pokušavaš da naučiš. Ovo ne pali kod svakog tako da ako vidiš da ti ne uspeva, nemoj da se trudiš.
Ove metode su od pomoći zato što upotrebljavaš veći kapacitet mozga za pamćenje vizualnih i aktivnih slika nego za pamćenje samo liste stavki. Uz korišćenje većeg kapaciteta mozga ide i bolje pamćenje.
6. Vežbaj sam ili sa prijateljima
Ona stara „vežbom do savršenstva“, zapravo je istinita. Možeš da vežbaš testirajući se probnim ispitom, kvizovima i kartama za igre memorije (naravno, u zavisnosti od materijala koji učiš i šta ti je zapravo dostupno). Ako probni ispit nije dostupan možeš da napraviš jedan za sebe i kolege (ili da nađeš nekog ko će to uraditi umesto tebe). Ako je probni ili stari ispit iz tog predmeta dostupan, iskoristi ga kao vodič – nemoj da učiš samo iz tog materijala! (Previše studenata smatra te vrste ispita pravim da bi se razočarali kada shvate da pitanja nisu ista kao na pravom ispitu). Ovakvi ispiti pomažu u razumevanju širine sadržaja i tipova pitanja koje možeš da očekuješ, ne materijal za učenje.
Neki ljudi uživaju u prelaženju materijala sa grupom prijatelja ili kolega. Ovakve grupe najbolje funkcionišu kada su malobrojne (4 – 5 ljudi), kada se sastoje od osoba sličnih akademskih sposobnosti i ljudi iz istog razreda. Različite grupe upotrebljavaju različite načine proveravanja. Neke grupe prelaze poglavlja zajedno ispitivajući se međusobno. Drugi, pak, vole da upoređuju beleške i prelaze materijal tako da ne propuste nijednu kritičnu tačku. Ovakve grupe za učenje mogu biti korisne za mnoge studente, ali ne za sve.
7. Napravi raspored kojeg češ se pridržavati
Previše ljudi tretira učenje kao nešto što se radi u prolazu ili kada imaš slobodnog vremena. Ali ako napraviš raspored učenja na isti način kao što su ti raspoređena predavanja, postaće manje mučno na duge staze. Umesto bubanja „u 5 do 12“, bićeš bolje pripremljen jer nisi odložio učenje za 12 – časovni maraton. Svakodnevno učenje 30 – 60 minuta dnevno pre ili posle predavanja je mnogo lakše, a i pomaže u pamćenju većine materijala.
Trebalo bi redovno da učiš u toku semestra za što je više predavanja moguće. Neki ljudi uče svakog dana, a neki jedanput ili dvaput nedeljno. Učestalost nije toliko bitna. Ono što je bitno jeste redovno učenje. Čak i ako samo jednom nedeljno pred predavanje otvoriš knjigu imaće više efekta od bubanja u poslednjem trenutku.
Pravljenje rasporeda je još bitnije kada je u pitanju grupa ljudi koja uči. Ako je samo polovina članova posvećena učenju, bolje je da nađeš druge članove koji su posvećeni koliko i ti.
8. Pravi pauze (i nagradi se!)
Mnogi ljudi posmatraju učenje kao posao ili određeni zadatak tako da je prirodno izbegavati učenje. Ipak, ako ti nagrade pomažu da povećaš efikasnost svog rada, vremenom ćeš biti prijatno iznenađen promenom u stavu.
Nagrade pomažu u raspodeli vremena za učenje u izvodljive periode. Četvorosatno učenje bez pauze niti je moguće niti zabavno za većinu ljudi. Jednosatno učenje posle kog uzimaš petominutnu pauzu da bi nešto gricnuo više je moguće a i prijatnije. Podeli vreme za učenje kako tebi odgovara. Ako moraš da pređeš celo poglavlje udžbenika, čitaj i uzimaj beleške tako što ćeš podeliti poglavlje i prelaziti jednu po jednu oblast. Možda odradiš samo jednu oblast odjednom, možda dve. Pronađi ritam koji ti odgovara.
Ako uspeš u svojim ciljevima (i odradiš dve oblasti odjednom), nagradi se. Nagrada može biti neki desert, kupovina nove pesme onlajn ili trideset minuta igranja igrica za svake dve oblasti koje pređeš. Potrebno je naći malu nagradu koja ti znači i držati se nje, u tome je poenta. Nekima je ovo apsurdno jer postavljaš sebi granice koje lako možeš da ignorišeš. Ali postavljanjem ovih granica zapravo disciplinuješ sebe što može biti korisno u životu.
9. Nemoj da ispadneš iz koloseka
Svi znaju da je teško živeti uravnoteženim životom u školi. Ali samo zahtevanje za određenom ravnotežom u životu i čini razne segmente života uravnoteženim. Ako provodiš sve svoje vreme fokusirajući se na vezu ili igricu, videćeš kako je lako ispasti iz koloseka. Kada si izvan koloseka, stvari na koje se ne fokusiraš (kao što je učenje), postaju znatno teže. Nemoj da provodiš sve svoje vreme učeći, možeš da imaš prijatelje, da održavaš porodične veze i tražiš hobije koji nemaju veze sa školom a u kojima uživaš.
Potraga za ravnotežom nije nešto što može da se nauči, to se stiče životnim iskustvom. Ali tvoje zdravlje i telo mogu biti zdravi redovnim vežbama i pravilnom ishranom. Nema prečica do zdravlja. Vitamini i lekovito bilje pomažu kratkoročno, ali to nije zamena za redovne obroke i povremeno vežbanje (za početak, šetnja do fakulteta, ukoliko traje sat – dva dnevno).
Vitamini i lekovito bilje samo su dodaci tvojoj svakodnevnoj dijeti. Uobičajene biljke kao što su ginko, ginseng i gotu kola, mogu da poboljšaju tvoje mentalne sposobnosti, kao i koncentraciju, sposobnosti, ponašanje, moć opažanja, pa čak i inteligenciju. Ali i ne moraju tako da ne bi trebalo da se oslanjaš na njih već da učiš redovno.
10. Saznaj šta se od tebe očekuje na predavanju
Različiti profesori i učitelji imaju drugačija očekivanja od svojih studenata. Dobar početak jeste hvatanje beleški i slušanje na predavanju (kao i prisustvo na što je više predavanja moguće), ali takođe možeš da se konsultuješ i sa asistentima. Razgovorom sa asistentom, pogotovo ako misliš da će kurs biti zaista težak, možeš dobiti informacije o zahtevima kursa i očekivanjima profesora. Možda većina studenata dobija lošije ocene zbog same težine materijala pa unapred možeš prilagoditi svoja očekivanja.
Koncentriši se na predavanje. Ako asistent piše nešto na tabli ili ekranu znači da je to bitno. Isto tako je bitno i ono što pričaju. Hvataj beleške tako da uhvatiš samo značenje, ali nemoj da se odvojiš potpuno od toga što asistent predaje. Neki studenti se oslanjaju prvenstveno na pisani materijal ne obraćajući pažnju na asistentovo predavanje. Ako, pak, zapisuješ samo ono što i asistent, propuštaš polovinu predavanja.
Ako dobiješ lošu ocenu na testu ili ispitu porazgovaraj sa asistentom. Probaj da shvatiš šta je pošlo naopako da bi to sprečio sledeći put.
Ne zaboravi da zapravo usvajaš znanje!
Većina studenata uči samo da bi položili ispit. Ali učenje zapravo predstavlja usvajanje informacija do kojih ti je stalo. Zato iako ideš na predavanja koja nemaju veze sa tvojim interesovanjima, trebalo bi da u svemu tražiš nešto što te interesuje.
Jer dok shvatiš koliko je školovanje bitno već ćeš biti odrasla osoba sa dosta obaveza kao što su deca, hipoteke, karijera... Tada nećeš imati ni vremena ni energije da se posvetiš školovanju. Zato iskoristi ovo vreme da naučiš dosta stvari kako bi to cenio kasnije
IZVOR: Psychcentral Autor: John Grohol
***
Predložite portal iSerbia za izbor top 50 sajtova u 2013. na ovom linku .
