10 најефективнијих навика у процесу учења

Превела: Милена Đурић

ФОТО:Books

1. Битно је како прилазиш учењу

Превише људи гледа на учење као на задатак који је потребно одрадити, а не као забаву или могућност усвајања знања. То је у реду, али истраживачи су открили да то како прилазиш проблему значи скоро исто колико и како решаваш тај проблем. Да би паметније учио потребно је да имаш прави начин размишљања.

Некад не можеш да присилиш себе да размишљаш на прави начин и тада би једноставно требало да избегнеш учење. Ако си деконцентрисан проблемом у вези, предстојећом утакмицом или завршавањем важног пројекта, онда ће учење бити само игра живаца. Врати се учењу када ниси концентрисан (или опседнут!) неким другим дешавањем у животу.

Начин да побољшаш свој начин размишљања о учењу:

• Размишљај позитивно док учиш, и стално се присећај својих вештина и способности

• Избегавај поражавајућа размишљања. Уместо „У хаосу сам и никада нећу имати довољно времена да научим све за овај испит“, размишљај „Можда не могу да научим колико бих желео, али ако већ радим на томе, сада ћу завршити што више могу.“

• Немој да идеш из крајности у крајност. Уместо „Увек забрљам“, размишљај објективно „Једном нисам урадио нешто како треба, али шта могу да урадим да бих то променио?“

• Немој да упоређујеш себе са другима, зато што ћеш се најчешће лоше осећати у својој кожи.

2. Битно је само место учења

Многи праве грешку и уче на месту које није баш погодно за концентрацију. Место са доста околних сметњи није добро за учење. Ако покушаш да учиш у дому на пример, компјутер, телевизор или цимер могу бити интересантнији од материјала који треба да пређеш.

Библиотека, ћошак у студентском дневном боравку или хали, као и миран кафе могу бити добра места која можеш оверити. Покушај да бираш мирна места, не гласна места на којима се окупља доста људи. Истражи већи број места у и ван кампуса, немој да изабереш једно које ти се чини „довољно добрим“ за твоје потребе и навике. Налажење идеалног места за учење је важно јер ћеш на њега рачунати наредних неколико година.

3. Понеси све што ти је потребно, никако оно што није

Нажалост, када нађу идеално место за учење, људи често понесу и ствари које им нису потребне. На пример, иако се чини идеалним понети компјутер на коме можеш да унесеш белешке на које ћеш се вратити касније, компјутери одвлаче пажњу људима јер поседују бројне функције. Играње игрица, сурфовање и комуницирање путем интернета и одговарање на мејлове одличне су околне сметње које немају никакве везе са учењем. Запитај се да ли ти је стварно потребан компјутер да би записао белешке или можеш то да урадиш на старомодан начин, папиром и хемијском или обичном оловком.

Немој да заборавиш ствари које су ти потребне за учење за час, испит или папир на који се фокусираш за време учења. Ништа не троши више времена и енергије него константно враћање по важну књигу, папир или неки други извор који сте заборавили, а важан је да бисте успели у циљу. Ако најбоље учиш уз омиљену музику, понеси свој iPod са собом.

4. Скицирај и преради белешке

Већина људи сматра да ће им држање за стандардни облик помоћи да сваре информације до најосновнијих компоненти. Сматрају такође да повезивање сличних компоненти олакшава памћење до испита. Важно је запамтити да су белешке битне у учењу само ако су написане сопственим речима. Сви се разликујемо по питању спајања сличних информација (овај термин је у когнитивној психологији познат под називом chunking). Тако да, када копираш туђе белешке, поведи рачуна о томе да их прилагодиш свом концепту и начину изражавања. Доста студената ово пропушта да уради и тиме заборавља важне ставке.

Такође може бити од помоћи и коришћење што више чула у процесу учења јер се информације дуже памте када су и друга чула укључена. Зато само писање белешки заправо и функционише, јер ставља информације у разумљиве речи и термине. Гласно читање речи док преписујеш белешке пре важног испита може представљати укључивање још једног чула.

5. Користи игре меморије ( уз методе које помажу у процесу учења)

Игре меморије су методе памћења информација удруживањем сличних речи. Већина људи спаја речи у бесмислену реченицу коју је лако запамтити. Прво слово сваке речи може представљати информацију коју покушаваш да запамтиш. Најпознатији пример јесте „Every Good Boy Deserves Fun. “. Прва слова сваке речи дају акроним EGBDF који означава пет нота виолинског кључа.

Кључ оваквих метода учења јесте да нова фраза или реченица коју смислиш мора бити лакша за памћење од термина које покушаваш да научиш. Ово не пали код сваког тако да ако видиш да ти не успева, немој да се трудиш.

Ове методе су од помоћи зато што употребљаваш већи капацитет мозга за памћење визуалних и активних слика него за памћење само листе ставки. Уз коришћење већег капацитета мозга иде и боље памћење.

6. Вежбај сам или са пријатељима

Она стара „вежбом до савршенства“, заправо је истинита. Можеш да вежбаш тестирајући се пробним испитом, квизовима и картама за игре меморије (наравно, у зависности од материјала који учиш и шта ти је заправо доступно). Ако пробни испит није доступан можеш да направиш један за себе и колеге (или да нађеш неког ко ће то урадити уместо тебе). Ако је пробни или стари испит из тог предмета доступан, искористи га као водич – немој да учиш само из тог материјала! (Превише студената сматра те врсте испита правим да би се разочарали када схвате да питања нису иста као на правом испиту). Овакви испити помажу у разумевању ширине садржаја и типова питања које можеш да очекујеш, не материјал за учење.

Неки људи уживају у прелажењу материјала са групом пријатеља или колега. Овакве групе најбоље функционишу када су малобројне (4 – 5 људи), када се састоје од особа сличних академских способности и људи из истог разреда. Различите групе употребљавају различите начине проверавања. Неке групе прелазе поглавља заједно испитивајући се међусобно. Други, пак, воле да упоређују белешке и прелазе материјал тако да не пропусте ниједну критичну тачку. Овакве групе за учење могу бити корисне за многе студенте, али не за све.

7. Направи распоред којег чеш се придржавати

Превише људи третира учење као нешто што се ради у пролазу или када имаш слободног времена. Али ако направиш распоред учења на исти начин као што су ти распоређена предавања, постаће мање мучно на дуге стазе. Уместо бубања „у 5 до 12“, бићеш боље припремљен јер ниси одложио учење за 12 – часовни маратон. Свакодневно учење 30 – 60 минута дневно пре или после предавања је много лакше, а и помаже у памћењу већине материјала.

Требало би редовно да учиш у току семестра за што је више предавања могуће. Неки људи уче сваког дана, а неки једанпут или двапут недељно. Учесталост није толико битна. Оно што је битно јесте редовно учење. Чак и ако само једном недељно пред предавање отвориш књигу имаће више ефекта од бубања у последњем тренутку.

Прављење распореда је још битније када је у питању група људи која учи. Ако је само половина чланова посвећена учењу, боље је да нађеш друге чланове који су посвећени колико и ти.

8. Прави паузе (и награди се!)

Многи људи посматрају учење као посао или одређени задатак тако да је природно избегавати учење. Ипак, ако ти награде помажу да повећаш ефикасност свог рада, временом ћеш бити пријатно изненађен променом у ставу.

Награде помажу у расподели времена за учење у изводљиве периоде. Четворосатно учење без паузе нити је могуће нити забавно за већину људи. Једносатно учење после ког узимаш петоминутну паузу да би нешто грицнуо више је могуће а и пријатније. Подели време за учење како теби одговара. Ако мораш да пређеш цело поглавље уџбеника, читај и узимај белешке тако што ћеш поделити поглавље и прелазити једну по једну област. Можда одрадиш само једну област одједном, можда две. Пронађи ритам који ти одговара.

Ако успеш у својим циљевима (и одрадиш две области одједном), награди се. Награда може бити неки десерт, куповина нове песме онлајн или тридесет минута играња игрица за сваке две области које пређеш. Потребно је наћи малу награду која ти значи и држати се ње, у томе је поента. Некима је ово апсурдно јер постављаш себи границе које лако можеш да игноришеш. Али постављањем ових граница заправо дисциплинујеш себе што може бити корисно у животу.

9. Немој да испаднеш из колосека

Сви знају да је тешко живети уравнотеженим животом у школи. Али само захтевање за одређеном равнотежом у животу и чини разне сегменте живота уравнотеженим. Ако проводиш све своје време фокусирајући се на везу или игрицу, видећеш како је лако испасти из колосека. Када си изван колосека, ствари на које се не фокусираш (као што је учење), постају знатно теже. Немој да проводиш све своје време учећи, можеш да имаш пријатеље, да одржаваш породичне везе и тражиш хобије који немају везе са школом а у којима уживаш.

Потрага за равнотежом није нешто што може да се научи, то се стиче животним искуством. Али твоје здравље и тело могу бити здрави редовним вежбама и правилном исхраном. Нема пречица до здравља. Витамини и лековито биље помажу краткорочно, али то није замена за редовне оброке и повремено вежбање (за почетак, шетња до факултета, уколико траје сат – два дневно).
Витамини и лековито биље само су додаци твојој свакодневној дијети. Уобичајене биљке као што су гинко, гинсенг и готу кола, могу да побољшају твоје менталне способности, као и концентрацију, способности, понашање, моћ опажања, па чак и интелигенцију. Али и не морају тако да не би требало да се ослањаш на њих већ да учиш редовно.

10. Сазнај шта се од тебе очекује на предавању

Различити професори и учитељи имају другачија очекивања од својих студената. Добар почетак јесте хватање белешки и слушање на предавању (као и присуство на што је више предавања могуће), али такође можеш да се консултујеш и са асистентима. Разговором са асистентом, поготово ако мислиш да ће курс бити заиста тежак, можеш добити информације о захтевима курса и очекивањима професора. Можда већина студената добија лошије оцене због саме тежине материјала па унапред можеш прилагодити своја очекивања.

Концентриши се на предавање. Ако асистент пише нешто на табли или екрану значи да је то битно. Исто тако је битно и оно што причају. Хватај белешке тако да ухватиш само значење, али немој да се одвојиш потпуно од тога што асистент предаје. Неки студенти се ослањају првенствено на писани материјал не обраћајући пажњу на асистентово предавање. Ако, пак, записујеш само оно што и асистент, пропушташ половину предавања.

Ако добијеш лошу оцену на тесту или испиту поразговарај са асистентом. Пробај да схватиш шта је пошло наопако да би то спречио следећи пут.

Не заборави да заправо усвајаш знање!

Већина студената учи само да би положили испит. Али учење заправо представља усвајање информација до којих ти је стало. Зато иако идеш на предавања која немају везе са твојим интересовањима, требало би да у свему тражиш нешто што те интересује.

Јер док схватиш колико је школовање битно већ ћеш бити одрасла особа са доста обавеза као што су деца, хипотеке, каријера... Тада нећеш имати ни времена ни енергије да се посветиш школовању. Зато искористи ово време да научиш доста ствари како би то ценио касније

ИЗВОР: Psychcentral Аутор: John Grohol

***
Предложите портал иСербиа за избор топ 50 сајтова у 2013. на ovom linku .