Prevela: Jelena Dmitrović
FOTO: Npengage
10. Pištolj
Prema sajtu kompanije, švajcarski MiniGun je „revolver dvostrukog dejstva i ima iste funkcije kao i pištolj prave veličine“. Kao što naziv implicira, pištolj i njegove komponente su pravljeni u Švajcarskoj, što nekako ima smisla – zemlja poznata po kvalitetu svojih časovnika ne bi trebalo da ima problema sa radom pištolja veličine drajva.
Revolver ispaljuje šest hitaca kalibra 2.3, 1.97 su zrna metaka, koji su napravljeni od strane iste kompanije. Čak i proizvodi malecne udarce kad baca te sitne metke na početnoj brzini od oko 400 metara u sekundi – slično kao i prosečni dečji BB pištolj i sposoban je da nanese otprilike istu štetu.
Naravno, i dalje postoje oni koji govore o navodnoj potencijalnoj oružanoj svesnosti, što možemo pretpostaviti da je validan argument. Čak i najsporiji, najmanji projektil može povrediti ili ubiti ako je dobro postavljen, i uprkos činjenici da izgleda skoro isto kao privezak za ključeve, švajcarski MiniGun je, u stvari, pištolj – najmanji na svetu.
9. Model voznog sklopa
Dovoljno je impresivno videti malo selo dioramom u neverovatno maloj meri, ali ovo izgleda blisko – postoji vozna staza, a pet vagona voza ide okolo njome. To je najmanji model voza na svetu, a građen je od strane Nju Džerzijskog modelatora železnice, entuzijaste, Dejvida Smita za oko 12 dolara.
To je deo većeg, veoma postmodernog projekta – drugi veliki vozni sklop, koji je deo modela sela koji sadrži... model modela prodavnice, sa manjim modelima unutra. Ovu malu stvar pokreće motor dužine pet centimetara isklesan od plastike. U stvari, svi delovi su bili rukom isklesani od plastike – rukom koja drži završen rad na slici iznad, što se jednostavno čini nemogućim.
Smit kaže da je za ceo veći projekat, koji on naziva „rukavac reke Džejms“, potrebno 2 i po godine da se završi, a „biće veoma impresivan kada bude završen“, pokazujući konzistentan poklon za potcenjivanje. U pogledu obima, veće selo se gradi na 1:220. Ovaj mali model voza, najmanji bilo gde, napravljen je na 1:35,200 skali.
8. Automobil
Prvi proizveden od 1962. do 1965. godine, Pel P50 mikroauto obnovio je stečenu pažnju nakon što je Džeremi Klarkson uzeo jedan za vožnju u 2008. epizodi popularne britanske tv serije Top Gear. Najmanji proizvedeni automobil ikada, prodat je u Velikoj Britaniji za oko 200 funti, njegov 49cc motor uparen je sa trostepenim manuelnim menjačem (ne obrnuto), a imao je i tri točka. Osim toga, oni su imali jedno od svega: jedno mesto, jedna vrata, jedan brisač a i jedan far.
U svom originalnom izgledu, samo oko 50 ih je napravljeno. Zahvaljujući ponovnom interesovanju za mini (da ne pominjem izlaganje na Top Gear), kompanija je oživela posle blage pauze od 50 godina. Novi Peels je skoro tačne replike i vozi na gas ili je električni. P50 sada je na vrhu sa 72 km/h, za razliku od oko 56 km/h u originalu, sa malo većim prednjim dvofarnim Trident modelom upravljenja oko 69 km/h. P50 je 137 centimetara dug – manje od 1.6 metara.
Znamo šta mislite: Kakvu kilometražu oni dobijaju? Model P50 na gas donosi više od 241km na litar, sa Trident dobijate neverovatnih 338 kpg – što zvuči odlično, dok vi smatrate da treba da rezervoar ima otprilike kapacitet prosečne kosilice. Čudno, kompanija na stranici ne pominje kapacitet za gas.
7. Kamera
U 2011. godini istraživači sa nemačkog instituta Fraunhofer predstavili su novu vrstu jednokratne kamere. Iako to samo po sebi možda ne zvuči posebno impresivno, njegova medicinska primena – snimanje slika u telu – veoma je vredna, a to može da uradi zbog svoje neobične veličine. Ove jednostavne za proizvodnju, jeftine za jednokratnu upotrebu kamere su jedan kubni milimetar, ili otprilike veličine krupnog zrna soli.
Kamere bi trebalo da se bace nakon jedne medicinske procedure, i dok njihova rezolucija ne izgleda spektakularno (0.06 megapiksela – daleko manje nego čak i jeftin mobilni telefon), to je dovoljno dobro za posao za koji su dizajnirane. A njihova veličina ih čini u stanju da dodju do mesta u telu koje, očigledno, nijedan drugi fotoaparat ne bi mogao. (Da, to je špric na slici gore.)
Takođe, oni mogu biti efikasna zamena za standardne endoskope, koji su skupi i skupi za održavanje. Čini se da je pitanje vremena, pre nego što počnemo da slušamo o aplikacijama tih sićušnih senzora u potrošačkim proizvodima. Takođe, izgleda verovatno, sudeći po poslednjoj deceniji ili dva ekplozivna tehnološka skoka, da će se rezolucija dramatično poboljšati i to uskoro.
6. Personalni kompjuter
Kad smo kod toga, norveška FXI tehnologija donela je na tržište lični mikroračunar, u pravom smislu te reči. Ta mašina na slici nije USB disk, u stvari, postoji mikro USB port na toj mašini. To je FXI Cotton Candy, i to je potpuno funkcionalan računar koji pokreće Android ili Ubuntu operativni sistem.
Specifikacije? Apsolutno: 1.2 GHz dual core ARM procesor i glavna 1 GHz quad-core ARM procesor grafika, sa 1 GB Ram memorije i mikro SD slotom koji može da podrži do 64 GB prostora za skladištenje. FXI će ga učitati za vas sa jednim ili drugim operativnim sistemom, a poseduje i Wi-Fi, Bluetooth i pun 1080 p HD video izlaz.
Tastatura/miš kombo se lako može povezati sa svojim mikro USB portom, i to je lako da se poveže na bilo kom standardnom HD ekranu kao što je prikazano na ovom video snimku.
Cena? Prema sajtu kompanije, cena je 200 dolara. Pošto bukvalno imamo relativno jeftne, snažne lične računare manje nego naši palčevi, mislimo da je sada opravdano da se referira na doba u kojem mi živimo kao „budućnost“.
5. Okeanska plovila
Sven Yrvind is Švedske je ugledni majstor brodogradnje, što je jedini razlog zašto neko veruje sedamdesetogodišnjaku (74 od 2013), kada kaže šta je njegov plan. On gradi brod na kojem će oploviti svet, ali ne bilo kakav brod – najmanji okean-faring brod ikada napravljen, što je otprilike veličine velike kade. U njemu, Sven planira da oplovi svet, non-stop bez pristajanja, za oko godinu i po dana.
Sven insistira na tome da minijaturan čamac ne povećava opasnost misije, jer veći brodovi imaju veću masu sa kojom se izazove haos kada okean ne sarađuje. On kaže da je njegov plovni objekat dizajniran tako da ako se nakrivi, pa čak i ako se prevrne – samo ispliva nazad na površinu poput plute. To je 1.5 tona staklenog čepa zakucano u samo tri metra, ali ipak plute.
Brod je opremljen sa gel baterijama i polugama za snagu, mogu takođe da se iskoriste energije vetra i sunca, a može se prikupljati i pročistiti kišnica. On će poneti sa sobom dovoljno hrane – 800 funti za musli i sardine – da završe putovanje. Zašto ploviti oko sveta u tako malom brodu? Sven je rekao: „Ja želim da pokažem ljudima da možemo da živimo u malom prostoru i da i dalje budemo srećni...Moramo da se vratimo prirodi. Moramo da čujemo i slušamo naš unutrašnji glas.“ Mi mu želimo sreću i nadamo se da se neće razboleti i umoriti od unutrašnjeg glasa na svom putu.
4. Televizijski ekran
U 2007. godini, Guinness World Records prepoznao je proizvod škotske firme MicroEmissive ME 1602 kao najmanji televizijski ekran koji postoji. Od ove konstatacije – i uprkos pomenutim tehničkim eksplozijama poslednjih godina – to je rekord koji još uvek stoji.
Naravno, rezolucija nije velika. Sa ekranom od oko 4 x 3 milimetra površine, postoji samo toliko piksela koliko možete da strpate unutra (160 x 120 - skoro 30 000 piksela).
Ali mali ekrani se uglavnom koriste kao komponente u tražilima i drugim stvarima koje zahtevaju, izuzetno male ugrađene ekrane. U avgustu 2013. godine kompanija je potpisala prilično bogat ugovor sa „neimenovanim azijskim proizvođačem konzumenata“ da odezbedi monitore za njih. Zahtevi su takođe dolazili iz medicinske oblasti i naravno, od vojske.
Pošto znamo da su neki od vas radoznali (mi smo sigrno bili), uradili smo matematiku: Sećate li se najvećeg video ekrana na svetu sa prethodne liste? Možete staviti 283,333,333 najmanjih ekrana na svetu unutar njih.
3. Mlazni avion
Od kasnih 1960-ih do sredine 1970-ih, Bede Aircraft Corporation, mala firma koju predvodi američki dizajner aviona Jim Bede, proizvela je komplet za male avione koji je prodat u preko 5000 jedinica. Ovaj objekat, Bede BD-5J bio je, jeste, i verovatno će ostati najmanji mlazni pogon aviona na svetu, težak nešto više od 350 kilograma.
Od kada je kompanija prekinula sa radom zbog stečaja, samo nekoliko stotina kompleta su završeni, ali oni su izuzetno solidni. Potpuno funkcionalan mlazni avion sposoban da dostigne brzinu do 483 km/h i za 225 funti potisnut je od svog Sermel TRS 18 Microturbo mlaznog motora. Avioni su bili popularni u osamdesetim u emisijama o avionima, a takođe se pojavio u reklamama za pivo i uvodnoj sceni filma James Bond Octopussy.
Specifikacije variraju od modela, ali generalno, raspon krila BD-5J je četiri do šest metara, može da teži više od oko 1000 funti na poletanju, ima domet od oko 483 kilometra , a maksimalnu visinu od 7010 metara – dobro za mlazni putnički avion, ali (da zamislimo) zastrašujuće sramno za objekat ne veći od vaše prosečne limuzine.
2. Bespilotna letelica
Da, to je tehnički radilica, ali RoboBee je upravo ono što ime implicira: veoma, veoma mali dron koji je direktno inspirisan biologijom insekata. I ima mnogo zanimljivih mogućnosti primene osim samo špijuniranja.
Na primer, lako je zamisliti rojeve robota pčela koji su veoma korisni u procenama opasnog okruženja, kažu, nakon nuklearne nesreće ili prirodne katastrofe, ili u situacijama pronalaženja u spašavanja. Robotičari na Harvardu, gde je razvijena RoboBee, takođe ih vide kao korisne u vremenu i saobraćaju, praćenju, mapiranju, klimatskim i drugim takvim već utvrđenim tehnologijama koje bi trutovi mogli dodatno da poprave.
Što se toga tiće, možda ste čuli da su stvarne medene pčele kolonije u opadanju, a to može izazvati mnoštvo problema za ostatak stvorenja na planeti. To možda i nije tako zabrinjavajuće, ako smo u stanju da razmestimo ogromne rojeve pčela, veštački programiranih da đubre kao realne, da nadonade – još jedan veoma realan zadatak za RoboBee.
1.Veštačko srce
Konačno, imamo ovaj mali uređaj, stvorio ga je dr. Robert Jarvik – čovek akreditovan sa pronalaskom i usavršavanjem vrštačkog srca. A to je upravo ono što uređaj veličine baterije jeste: najmanje veštačko srce na svetu.
Beba stara 16 meseci bolovala je od dilatativne kardiomiopatije, degenerativnog stanja srčanog zida i čekala je transplantaciju. Ali bez donora koji bi odmah naišao, lekari su bili primorani da improvizuju. Jarvikov uređaj, implantabilne pumpe težine 11 grama (za odrasle veštačko srce teško je 900 grama), bio je testiran samo na životinjama. (Ono je povezano sa cevima koje moraju biti van tela, što povećava rizik od infekcije.) Ali u maju 2012. godine, nemajući šta da izgube, lekari su procenili da treba da uklone srce odojčadi i zamene ga uređajem na slici gore, gde je ostao 13 dana.
To je, naravno, onoliko vremena koliko je trebalo da se nađe donator za transplantaciju. I dok uređaj ne bi mogao da drži pacijenta beskonačno u životu, lekari koji su učestvovali kažu da bi ovo definitivno moglo biti polazište.
IZVOR: Listverse Autor: Mike Floorwalker
_thumb1.jpg)
