83 процента одраслог становништва Америке пије кафу. Кафа заузима друго место на листи производа којима се највише тргује у свету и изузетног је укуса. Али ово вољено пиће крије у себи нешто више од онога што на први поглед уочавамо. Величанствена или ужасавајућа, кафа је фасцинантан природни ресурс који је дубоко прожео културе широм света.
Превела: Ивана Јовановић
ФОТО: Story coffee
10. Талас смртоносних злочина у вези са кафом у Кенији
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/qyвдyвгy9/имаге.јпг" />
Епидемија крађа и насиља уништава индустрију кафе у Кенији, земљи у којој цена килограма сушених зрна може достићи и висину недељне зараде. Како би се изашло на крај са овим проблемом, образована је посебна полицијска јединица. Међутим, упади наоружаних банди су свакодневни призор. Узгајивачи кафе су принуђени да спавају на својим пољима како би спречили покушаје упада лопова. Ови лопови нису суптилни о чему сведоче извештаји о чуварима у фабрикама кафе који су погођени стрелама или претучени гранама. Локално становиштво се води принципом „клин се клином избија“ и ухваћене криминалце кажњава линчовањем на улицама.
Иако се кафа узгаја на десетинама хиљада малих фарми широм земље, извоз се обавља једино уз лиценцу. Лопови могу да остваре зараду, јер је корупција достигла свој врхунац. Ова обесхрабрујућа ситуација у којој живот пет милиона људи у Кенији зависи од индустрије кафе постала је проблем са којим ће влада морати да се носи.
9. Лисна рђа пустоши Централну Америку
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/5ну8гв9г1/имаге.јпг" />
Лисна рђа је гљивична болест која напада лишће биљке кафе. Име је добила по препознатљивим наранџастим траговима које оставља. Ова зараза, која разара усеве од 19. века, може потпуно да уништи биљку и представља претњу заради фармера широм света. Биљка арабика, коју преферирају познаваоци кафе, је главна жртва ове болести, и земље у којима се арабика узгаја су тренутно погођене епидемијом.
У фебруару 2013. Гватемала је прогласила ванредно стање у пољопривреди и обезбедила је 24 милиона долара за куповину пестицида. 70% националних усева је погођено и сличне околности се јављају широм региона. Нажалост, то можда значи да ћемо наредних година морати да плаћамо више за шољицу добре кафе.
8. Кафа садржи кофеин како би привукла пчеле
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/умц54yп5д/имаге.јпг" />
Свака друга интернет листа занимљивости о кафи садржи причу о узгајивачима коза који су пронашли кафу тако што су открили да су њихове козе постале веселије након што су грицкале бобице кафе. Али зашто кафа уопште садржи кофеин? Истина, кофеин је токсичан за пужеве и друге напасти, али се показало да кофеин утиче и на полинаторе као што су пчеле. Заправо, научници сматрају да пчеле – веровали или не – зује управо због кофеина у цветовима кафе.
Научници су открили да конзумирање кафе помаже пчелама да унапреде своју дугорочну меморију. Кофеин утиче на мождану хемију пчела тако што им помаже да лакше запамте цветове, тако да су пчеле склоније враћању на иста или слична места. Иако су пчеле и људска бића веома различити, неки експерти сматрају да стање које унос кофеина ствара можда потиче од наших заједничких предака, јер је његов утицај на наше неуролошке активности на веома основном нивоу.
7. Етиопљанска церемонија припремања кафе
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/пxв59рзyп/имаге.јпг" />
Етиопљанска церемонија припремања кафе или bunna је кључни елемент сваког дома и друштвеног живота. Овај процес може трајати сатима. Почиње прањем зрна кафе а завршава се церемонијалним сипањем пића у шољице. У етиопљанској култури ову церемонију изводе жене, које овај ритуал уче још у раном добу. Посматрају га макар једном дневно будући да је то уобичајени начин поздрављања гостију.
Церемонија почиње тако што се зрела, зелена зрна кафе прже у тигању док се мирисни цветови пале како би створили угодну арому. Након тога кафа је спремна и сипа се у шољице преко шећера, соли или путера. Ова кафа се понекад служи у етиопљанским ресторанима у Сједињеним Америчким Државама, Уједињеном Краљевству и на другим местима.
6. Зависност од кафе и предозирање
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/5рснав4б5/имаге.јпг" />
Кофеин, као и свака друга дрога, може бити смртоносан ако се унесе у довољно великој количини. Смртоносна доза кофеина је око 100 шољица кафе. Међутим, пре бисмо умрли од количине воде коју бисмо унели уколико одједном попијемо толико кафе.
Осим тога, количина кофеина у кафи може да проузрокује болест, нарочито ако нисмо навикли на кофеин. Једна седамнаестогодишњакиња у Енглеској је хоспитализована након што је попила седам дуплих еспреса. Симптоми су били промене расположења, повишена температура и подрхтавање. Како је и сама рекла, кафу више неће ни окусити. Други ризик са којим се сусрећемо је кофеинизам, зависност која се дефинише као потреба за испијањем шест или више шољица кафе дневно.
5. Кафа као забрањено пиће у 17. веку у Енглеској
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/673x3вq8х/имаге.јпг" />
Кафа је први пут стигла у Енглеску у 17. веку, када је служена у кафићима широм земље. Таквих кафића је само у Лондону било чак 82 до средине 1660-их. Али нису сви волели кафу. Група жена, фрустрираних недостатком полне зрелости код својих мужева, тврдила је да је кафа „учинила мушкарце неплодним како пустиња“. Ова кампања коју су водиле „several Thousands of Buxome Good-Women, Languishing in Extremity of Want“, како су саме себе назвале, и забринутост са других страна довели су до тога да краљ Чарлс покуша да забрани кафу 1675. године.
Будући да становништво није било задовољно овом одлуком, Чарлс је брзо променио мишљење. Кафићи су постали места сусрета за људе из научних и књижевних кругова, између осталог и за Исака Њутна, Роберта Хука, Самјуела Джонсона и Александра Поупа.
4. Такмичења у дегустирању кафе и цртању по кафи
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/92х0ару8х/имаге.јпг" />
Људи су у стању да се такмиче малтене у свему, чак и у испијању врућих пића. Овај компетитивни дух изродио је World Cup Tasters Championsihp. У овом такмичењу учесници уз помоћ мириса и укуса покушавају да идентификују различите кафе широм света за што краће време.
Дегустација кафе је само једно од такмичења које се сваке године одржава у оквиру World Coffee Event који је ове године одржан у Ници у Француској. Цртање по кафи (latte art) је једно од најимпресивнијих и, захваљујући интернету, једно од највише цењених такмичења. Користећи само млеко и еспресо уметници стварају различите креације на површини пића. Вртлози и лишће су нарочито популарни, али неки уметници цртају и змајеве, ликове из цртаних филмова или меде, које су понекад толико неодољиво слатке да нам просто буде жао да попијемо кафу.
3. Кафа у трудноћи
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4x63оувгх/имаге.јпг" />
Постоји мноштво савета око тога шта конзумирати или не конзумирати у току трудноће, а кафа спада у групу коју треба избегавати. Главни разлог су подаци који показују да жене које пију мање кафе имају здравију трудноћу. Ово може изгледати прилично једноставно, али реална ситуација је заправо другачија. Жене које чешће осећају мучнину имају здравију трудноћу, а неко ко осећа мучнину сигурно неће посегнути за карамел кафом са чоколадним мрвицама.
Но, најпоузданији доступни подаци показују да испијање кафе не доводи до ових проблема уколико дневно конзумирамо око три шољице кафе.
2. Поновна употреба талога
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/е2египзв5/имаге.јпг" />
Свега 20 процената зрна кафе даје укус и арому пићу – остатак су безукусна биљна влакна. То значи да су остаци након припреме огромни – стодине хиљада тона дневно. Научници покушавају да пронађу начине на које се овај отпад може искористити.
Истраживачи на Maine Technology Institute покушавају овај остатак претворе у гориво, а једна фабрика кафе већ шаље свој отпад у оближњу електрану на биомасу где он сагорева заједно са дрветом.
Друга група научника је пронашла начин да овај остатак претвори у алкохолно пиће уз помоћ ферментације и дестилације употребом метода сличних методама за производњу вискија. Као резултат се добија пиће за које његови произвођачи кажу да има „органолептички квалитет прихватљив за конзумирање“. Можда би на овом слогану ипак требало порадити.
1. Тровање кафом
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/оqи7хк9у9/имаге.јпг" />
Лисна рђа није једина болест која напада биљку кафе. Ократоксин А је отров који производе Aspergillus и Penicillium гљиве које расту на биљци кафе. Дозвољени ниво октратоксина у Европи је пет билионитих делова за млевену кафу и десет билионитих делова за инстант кафу. (Ко уопште мари за оне који пију инстант кафу?) Присуство ократоксина А у кафи откривено је 1988, а убрзо је уследила студија која је показала да је седам процената испорука садржало већи ниво од дозвољеног. Захваљујући раду Организације за храну и агрикултуру Уједињених нација фармери су успели да снизе просечан ниво ове супстанце у извозима за више од 25% у периоду између 1998. и 2004.
Ократоксин није једини отров у кафи. 2003. је један човек преминуо, а петнаесторо је хоспитализовано због тровања храном. Доктори су после неког времена закључили да узрок тровања ипак нису сендвичи како су у почетку мислили, већ тровање арсеником у лончету за кафу. Нажалост, у историји градића Нова Шведска овај догађај је био једини вредан помена у Википедији.
ИЗВОР: Listverse Аутор: Alan Boyle