Prevela: Ivana Jovanović
FOTO: Story coffee
10. Talas smrtonosnih zločina u vezi sa kafom u Keniji
Epidemija krađa i nasilja uništava industriju kafe u Keniji, zemlji u kojoj cena kilograma sušenih zrna može dostići i visinu nedeljne zarade. Kako bi se izašlo na kraj sa ovim problemom, obrazovana je posebna policijska jedinica. Međutim, upadi naoružanih bandi su svakodnevni prizor. Uzgajivači kafe su prinuđeni da spavaju na svojim poljima kako bi sprečili pokušaje upada lopova. Ovi lopovi nisu suptilni o čemu svedoče izveštaji o čuvarima u fabrikama kafe koji su pogođeni strelama ili pretučeni granama. Lokalno stanovištvo se vodi principom „klin se klinom izbija“ i uhvaćene kriminalce kažnjava linčovanjem na ulicama.
Iako se kafa uzgaja na desetinama hiljada malih farmi širom zemlje, izvoz se obavlja jedino uz licencu. Lopovi mogu da ostvare zaradu, jer je korupcija dostigla svoj vrhunac. Ova obeshrabrujuća situacija u kojoj život pet miliona ljudi u Keniji zavisi od industrije kafe postala je problem sa kojim će vlada morati da se nosi.
9. Lisna rđa pustoši Centralnu Ameriku
Lisna rđa je gljivična bolest koja napada lišće biljke kafe. Ime je dobila po prepoznatljivim narandžastim tragovima koje ostavlja. Ova zaraza, koja razara useve od 19. veka, može potpuno da uništi biljku i predstavlja pretnju zaradi farmera širom sveta. Biljka arabika, koju preferiraju poznavaoci kafe, je glavna žrtva ove bolesti, i zemlje u kojima se arabika uzgaja su trenutno pogođene epidemijom.
U februaru 2013. Gvatemala je proglasila vanredno stanje u poljoprivredi i obezbedila je 24 miliona dolara za kupovinu pesticida. 70% nacionalnih useva je pogođeno i slične okolnosti se javljaju širom regiona. Nažalost, to možda znači da ćemo narednih godina morati da plaćamo više za šoljicu dobre kafe.
8. Kafa sadrži kofein kako bi privukla pčele
Svaka druga internet lista zanimljivosti o kafi sadrži priču o uzgajivačima koza koji su pronašli kafu tako što su otkrili da su njihove koze postale veselije nakon što su grickale bobice kafe. Ali zašto kafa uopšte sadrži kofein? Istina, kofein je toksičan za puževe i druge napasti, ali se pokazalo da kofein utiče i na polinatore kao što su pčele. Zapravo, naučnici smatraju da pčele – verovali ili ne – zuje upravo zbog kofeina u cvetovima kafe.
Naučnici su otkrili da konzumiranje kafe pomaže pčelama da unaprede svoju dugoročnu memoriju. Kofein utiče na moždanu hemiju pčela tako što im pomaže da lakše zapamte cvetove, tako da su pčele sklonije vraćanju na ista ili slična mesta. Iako su pčele i ljudska bića veoma različiti, neki eksperti smatraju da stanje koje unos kofeina stvara možda potiče od naših zajedničkih predaka, jer je njegov uticaj na naše neurološke aktivnosti na veoma osnovnom nivou.
7. Etiopljanska ceremonija pripremanja kafe
Etiopljanska ceremonija pripremanja kafe ili bunna je ključni element svakog doma i društvenog života. Ovaj proces može trajati satima. Počinje pranjem zrna kafe a završava se ceremonijalnim sipanjem pića u šoljice. U etiopljanskoj kulturi ovu ceremoniju izvode žene, koje ovaj ritual uče još u ranom dobu. Posmatraju ga makar jednom dnevno budući da je to uobičajeni način pozdravljanja gostiju.
Ceremonija počinje tako što se zrela, zelena zrna kafe prže u tiganju dok se mirisni cvetovi pale kako bi stvorili ugodnu aromu. Nakon toga kafa je spremna i sipa se u šoljice preko šećera, soli ili putera. Ova kafa se ponekad služi u etiopljanskim restoranima u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i na drugim mestima.
6. Zavisnost od kafe i predoziranje
Kofein, kao i svaka druga droga, može biti smrtonosan ako se unese u dovoljno velikoj količini. Smrtonosna doza kofeina je oko 100 šoljica kafe. Međutim, pre bismo umrli od količine vode koju bismo uneli ukoliko odjednom popijemo toliko kafe.
Osim toga, količina kofeina u kafi može da prouzrokuje bolest, naročito ako nismo navikli na kofein. Jedna sedamnaestogodišnjakinja u Engleskoj je hospitalizovana nakon što je popila sedam duplih espresa. Simptomi su bili promene raspoloženja, povišena temperatura i podrhtavanje. Kako je i sama rekla, kafu više neće ni okusiti. Drugi rizik sa kojim se susrećemo je kofeinizam, zavisnost koja se definiše kao potreba za ispijanjem šest ili više šoljica kafe dnevno.
5. Kafa kao zabranjeno piće u 17. veku u Engleskoj
Kafa je prvi put stigla u Englesku u 17. veku, kada je služena u kafićima širom zemlje. Takvih kafića je samo u Londonu bilo čak 82 do sredine 1660-ih. Ali nisu svi voleli kafu. Grupa žena, frustriranih nedostatkom polne zrelosti kod svojih muževa, tvrdila je da je kafa „učinila muškarce neplodnim kako pustinja“. Ova kampanja koju su vodile „several Thousands of Buxome Good-Women, Languishing in Extremity of Want“, kako su same sebe nazvale, i zabrinutost sa drugih strana doveli su do toga da kralj Čarls pokuša da zabrani kafu 1675. godine.
Budući da stanovništvo nije bilo zadovoljno ovom odlukom, Čarls je brzo promenio mišljenje. Kafići su postali mesta susreta za ljude iz naučnih i književnih krugova, između ostalog i za Isaka Njutna, Roberta Huka, Samjuela Džonsona i Aleksandra Poupa.
4. Takmičenja u degustiranju kafe i crtanju po kafi
Ljudi su u stanju da se takmiče maltene u svemu, čak i u ispijanju vrućih pića. Ovaj kompetitivni duh izrodio je World Cup Tasters Championsihp. U ovom takmičenju učesnici uz pomoć mirisa i ukusa pokušavaju da identifikuju različite kafe širom sveta za što kraće vreme.
Degustacija kafe je samo jedno od takmičenja koje se svake godine održava u okviru World Coffee Event koji je ove godine održan u Nici u Francuskoj. Crtanje po kafi (latte art) je jedno od najimpresivnijih i, zahvaljujući internetu, jedno od najviše cenjenih takmičenja. Koristeći samo mleko i espreso umetnici stvaraju različite kreacije na površini pića. Vrtlozi i lišće su naročito popularni, ali neki umetnici crtaju i zmajeve, likove iz crtanih filmova ili mede, koje su ponekad toliko neodoljivo slatke da nam prosto bude žao da popijemo kafu.
3. Kafa u trudnoći
Postoji mnoštvo saveta oko toga šta konzumirati ili ne konzumirati u toku trudnoće, a kafa spada u grupu koju treba izbegavati. Glavni razlog su podaci koji pokazuju da žene koje piju manje kafe imaju zdraviju trudnoću. Ovo može izgledati prilično jednostavno, ali realna situacija je zapravo drugačija. Žene koje češće osećaju mučninu imaju zdraviju trudnoću, a neko ko oseća mučninu sigurno neće posegnuti za karamel kafom sa čokoladnim mrvicama.
No, najpouzdaniji dostupni podaci pokazuju da ispijanje kafe ne dovodi do ovih problema ukoliko dnevno konzumiramo oko tri šoljice kafe.
2. Ponovna upotreba taloga
Svega 20 procenata zrna kafe daje ukus i aromu piću – ostatak su bezukusna biljna vlakna. To znači da su ostaci nakon pripreme ogromni – stodine hiljada tona dnevno. Naučnici pokušavaju da pronađu načine na koje se ovaj otpad može iskoristiti.
Istraživači na Maine Technology Institute pokušavaju ovaj ostatak pretvore u gorivo, a jedna fabrika kafe već šalje svoj otpad u obližnju elektranu na biomasu gde on sagoreva zajedno sa drvetom.
Druga grupa naučnika je pronašla način da ovaj ostatak pretvori u alkoholno piće uz pomoć fermentacije i destilacije upotrebom metoda sličnih metodama za proizvodnju viskija. Kao rezultat se dobija piće za koje njegovi proizvođači kažu da ima „organoleptički kvalitet prihvatljiv za konzumiranje“. Možda bi na ovom sloganu ipak trebalo poraditi.
1. Trovanje kafom
Lisna rđa nije jedina bolest koja napada biljku kafe. Okratoksin A je otrov koji proizvode Aspergillus i Penicillium gljive koje rastu na biljci kafe. Dozvoljeni nivo oktratoksina u Evropi je pet bilionitih delova za mlevenu kafu i deset bilionitih delova za instant kafu. (Ko uopšte mari za one koji piju instant kafu?) Prisustvo okratoksina A u kafi otkriveno je 1988, a ubrzo je usledila studija koja je pokazala da je sedam procenata isporuka sadržalo veći nivo od dozvoljenog. Zahvaljujući radu Organizacije za hranu i agrikulturu Ujedinjenih nacija farmeri su uspeli da snize prosečan nivo ove supstance u izvozima za više od 25% u periodu između 1998. i 2004.
Okratoksin nije jedini otrov u kafi. 2003. je jedan čovek preminuo, a petnaestoro je hospitalizovano zbog trovanja hranom. Doktori su posle nekog vremena zaključili da uzrok trovanja ipak nisu sendviči kako su u početku mislili, već trovanje arsenikom u lončetu za kafu. Nažalost, u istoriji gradića Nova Švedska ovaj događaj je bio jedini vredan pomena u Vikipediji.
IZVOR: Listverse Autor: Alan Boyle
_thumb2.jpg)
