Prevela i priredila: Milica Jovčić
FOTO:Google
10. Džinovske životinje
Nakon poslednjeg ledenog doba, evolucija je iznedrila sisare. Životinje koje su uspele da opstanu na ledu su generalno bile prilično velike i prekrivene krznom. Naučnici ih zovu "Megafauna", a preživele su hladnu klimu jer su se već prilagodile vrlo hladnim mestima kao što je, recimo, na Tibetu. Ledeno doba je pretvorilo svet u njihovo igralište, dok su druge, manje otporne vrste izumrle.
Megafauna biljojeda se navikla na traženje hrane u ledenom okruženju, adaptirajući mu se na razne načine – na primer, nosorozi su možda imali rog u obliku lopate za uklanjanje snega. Mesožderi, kao što su sabljozube mačke, medvedi sa kratkom glavom i strašni vukovi (da, oni džinovski vukovi iz "Igre prestola" su iz stvarne prošlosti) su se takođe lako snalazili. Iako je njihov velik i mesnat plen bio jak i uzvraćao je udarce, bilo je ga je u izobilju.
9.Ljudi ledenog doba
Iako nisu bili naročito veliki ili dlakavi, Homosapijensi su hiljadama godina prkosili jezivo hladnim tundrama. Bilo je hladno i teško, ali ljudi su bili pronalazači. Na primer, pre 15000 godina, tadašnji čovek je živeo u lovačkim plemenima, gradio inovativna skloništa od kostiju mamuta i šio toplu odeću od životinjskog krzna. Kad je bilo viška plena, skupljali su te zalihe hrane i zakopavali ih u sneg – prirodni frižider.
Tada su za lov služili kameni noževi i strele, dok je složenije naoružanje bilo retko. Da bi uhvatili i ubili velike životinje, ljudi su koristili zamke. Kada bi se životinja uhvatila u zamku, ljudi bi napali u grupi i povređivali je do smrti.
8. Mala ledena doba
Ponekad, mini ledena doba iskrsnu između pravih, velikih ledenih doba. Ona nisu tako razorna, ali ipak mogu izazvati glad i bolesti zahvaljujući neuspelim usevima i drugim gadnim nuspojavama.
Najskorija od ovih malih ledenih doba su počinjala oko 12-og i 14-og veka, a najgora su bila između 1500. i 1850. Stotinama godina, severna hemisfera je bila potčinjena ekstremno hladnom vremenu. U Evropi, mora su se ledila, a planinske zemlje (kao što je Švajcarska) su mogle samo da gledaju kako glečeri napreduju, rušeći sela. Godine bez leta su bile zabeležene, a preteći vremenski uslovi su uticali na svaki vid života i kulture (možda je i ovo doprinelo mišljenju da je srednji vek bio mračan).
Nauka i dalje pokušava da otkrije šta je prouzrokovalo ova mala ledena doba. Možda je razlog nekakva kombinacija učestalih vulkanskih aktivnosti tokom ere i privremen pad sunčeve solarne energije.
7. Toplo ledeno doba
Neka ledena doba su zapravo bila prilično topla. Da, zemlja je bivala prekrivena ogromnim količinama leda, ali vremenski uslovi su bili vrlo prijatni.
Ponekad, događaji koji su vodili do ledenog doba bili su toliko ozbiljni da čak i ako je u atmosferi stvoren efekat staklene bašte (kada se vrelina sunca zadrži u atmosferi, zagrevajući tako planetu), led se i dalje stvara jer nakon što zagađenje postane preveliko, možda počne da vraća sunčeve zrake natrag u svemir. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo svet pretvorilo u ogromnu "Pečena Aljaska" pustinju, hladnu unutra (led na površini), vruću spolja (topla atmosfera).
6.Luis Agasiz
O, Luis Agasiz! Ime koje ljudima stvara maglovitu asocijaciju na tenisera, bio je zapravo čuveni naučnik 19-og veka, jedan od onih koji udaraju temelje u nauci. On je cenjen kao jedan od osnivača američke nauke, uprkos tome što je zapravo bio Francuz.
Nezavisno od njegovih drugih postignuća, Agasiz je zaslužan za sve što znamo o ledenim dobima. Iako su se ostali poigravali sa idejom pre njega, 1837. je postao prva osoba koja je stavila ideju o prošlom ledenom dobu na sto za razmatranje. Njegove teorije i publikacije o sveobuhvatnim ledenim poljima koja su nekad prekrivala velike delove zemlje su odbačena kao budalasta kad ih je on prvi put predstavio. Međutim, nastavio je, i dalja istraživanja (i geološki dokazi) su na kraju navela ostale da poveruju u njegovu "suludu teoriju".
Zanimljivo je što su njegova pionirska istraživanja o ledenim dobima, i uopšte te ledene aktivnosti bile neka vrsta hobija. On je u stvari bio ihtiolog (naučnik koji se specijalizuje za proučavanje riba).
5. Zagađenja bi mogla da zaustave sledeće ledeno doba
Teorije da se ledena doba ponavljaju u polu redovnim intervalima nezavisno od onoga što činimo su često u suprotstavljene teorijama o globalnom zagrevanju. I ovo drugo je izvesno, a neki kažu da zagrevanje može biti od pomoći u borbi protiv budućih ledenih doba.
Ugljen-dioksid koji emituju ljudi se smatra velikim delom problema trenutnog globalnog zagrevanja. Ipak, ovo može biti jedna čudna nuspojava. Prema istraživanjima Univerziteta u Kembridžu, ljudski ugljen-dioskid možda može da zaustavi sledeće ledeno doba. To ovako funkcioniše: iako Zemljin planetarni ciklus pokušava da nam s vremena na vreme priredi po koje ledeno doba, to se može desiti jedino ako je nivo ugljen-dioksida u atmosferi naročito nizak. Zbog ispuštanja CO2, ljudi su možda slučajno učinili novo ledeno doba nemogućim.
Čak i ako briga oko globalnog zagrevanja (ono je takođe loša stvar) učini da ljudi značajno smanje emisije CO2, mi apsolutno možemo uspeti. Do sada, poslali smo dosta toga u atmosferu, pa i kada prestanemo sa proizvodnom ugljen-dioksida, njegove koncentracije su tolike da će onemogućiti ledeno doba za još najmanje 1000 godina.
4. Biljke iz ledenog doba
Predatori su se lako snalazili tokom čitavih ledenih doba – na kraju krajeva, uvek su se mogli hraniti drugim životinjama. Ali, šta su biljojedi jeli?
Ispostavlja se, sve što su hteli. Bilo je dosta biljaka koje su podnosile ledeno doba. Čak i najhladnija ledena doba odlikovana stepama – sa travnjacima i grmljem – omogućavala su mamutima i drugim biljojedima izvore hrane. Ovi pašnjaci su bili bogati biljkama koje su mogle rasti u uslovima hladnog i suvog vremena, kao što su smreka i bor. U toplijim područjima ove vegetativne oblasti su bile slične današnjem, recimo, Sibiru. Te biljke su verovatno bile drugačije od njihovih današnjih, modernih parnjaka, iako vrlo malo znamo kako su se pojedine biljke prilagodile okruženju u ledenom dobu.
Ipak, nemojmo reći da ledena doba nisu uništila deo vegetacije. Ako biljke nisu mogle da se naviknu na klimu, njihov jedini izlaz je bila migracija putem semena ili izumiranje. Na primer, Viktorija, Australija su imale najbogatiji biljni svet na planeti, dok ledeno doba nije izbrisalo njegov dobar deo.
3. Himalaji su možda izazvali ledeno doba
Planine su poznate po čestom izazivanju bilo čega, osim možda povremenih lavina – njihova svrha je da stoje i budu ogromne. Himalaji negiraju ovu predstavu. Oni su možda bili direktno odgovorni za ledeno doba.
Kada su se Indija i Azija spojile pre 40-50 miliona godina, sudar je izbacio masivnu količinu kamena na veličinu Himalaja. Ovo je izložilo gomilu "svežeg" kamena elementima prirode. Nesrazmerno velika zapremina kamena je započela svoju hemijsku eroziju, što je proces koji vremenom uklanja značajan deo ugljen-dioksida iz atmosfere. Ovo je zauzvrat omogućilo klimi planete dovoljnu hladnoću za navlačenje snežnog porkivača.
2. Snežna Zemlja
Sa većinom ledenih doba, ledeni pokrivači su se nalazili na pojedinim delovima sveta, ne svim. Čak se i za naročito surova ledena doba govorila da prekrivaju oko 1/3 globusa.
A tu je i Snežna Zemlja.
Snežna Zemlja je uništiteljski predak ledenih doba. Predstavlja krajnje duboko zamrzavanje, gde je bukvalno svaki delić planetarne površine smrznut, tako da planeta Zemlja postaje ogromna snežna kugla koja juri kroz svemir. Ono malo života što može preživeti potpuno smrzavanje odnosi se ili na retke zone sa relativno malo leda, ili, u slučaju biljaka, onih par tačaka gde ima tek toliko svetlosti dovoljne za obavljanje fotosinteze.
Prema novim dokazima, Snežna Zemlja je postojala minimum jednom, pre 716 miliona godina. Možda ih je bilo više.
1.Rajski vrt
Neki naučnici su obeđeni da je Rajski vrt postojao. Kažu da se nalazio u Africi i bo glavni razlog što su naši preci preživeli ledeno doba.
Pre malo manje od 200 000 godina, naročito neprijateljski nastrojeno ledeno doba je ubijalo sve moguće oblike života. Srećom, mala grupa ljudi je opstala u uslovima strašne hladnoće. Došli su na obalu današnje Južne Afrike. Uprkos ledu koji je odnosio živote širom sveta, ovo područje je ostalo bez leda i u potpunosti pogodno za život. Tlo je bilo puno hranljivih sastojaka, te je plodova bilo u izobilju. Veliki broj prirodnih pećina je korišćeno kao sklonište. Za mlade vrste koje se bore za opstanak, ovo je bio raj. Smatra se da je ljudska populacija brojala samo nekoliko stotina pojedinaca. Ova teorija, koju podržava dosta stručnjaka i kojoj ipak manjka konkretnih dokaza, izgleda se uklapa u istraživanja po kojima ljudi imaju znatno manju raznolikost gena od većine drugih vrsta.
IZVOR:Listverse Autor: Pauli Poisuo