10 занимљивих чињеница о леденом добу

Превела и приредила: Милица Јовчић

ФОТО:Google

10. Джиновске животиње
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/дујфцоте9/Фот_10.јпг" />
Након последњег леденог доба, еволуција је изнедрила сисаре. Животиње које су успеле да опстану на леду су генерално биле прилично велике и прекривене крзном. Научници их зову "Мегафауна", а преживеле су хладну климу јер су се већ прилагодиле врло хладним местима као што је, рецимо, на Тибету. Ледено доба је претворило свет у њихово игралиште, док су друге, мање отпорне врсте изумрле.
Мегафауна биљоједа се навикла на тражење хране у леденом окружењу, адаптирајући му се на разне начине – на пример, носорози су можда имали рог у облику лопате за уклањање снега. Месождери, као што су сабљозубе мачке, медведи са кратком главом и страшни вукови (да, они џиновски вукови из "Игре престола" су из стварне прошлости) су се такође лако сналазили. Иако је њихов велик и меснат плен био јак и узвраћао је ударце, било је га је у изобиљу.

9.Људи леденог доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/о75пyрмxд/Фот_9.јпг" />
Иако нису били нарочито велики или длакави, Хомосапијенси су хиљадама година пркосили језиво хладним тундрама. Било је хладно и тешко, али људи су били проналазачи. На пример, пре 15000 година, тадашњи човек је живео у ловачким племенима, градио иновативна склоништа од костију мамута и шио топлу одећу од животињског крзна. Кад је било вишка плена, скупљали су те залихе хране и закопавали их у снег – природни фрижидер.
Тада су за лов служили камени ножеви и стреле, док је сложеније наоружање било ретко. Да би ухватили и убили велике животиње, људи су користили замке. Када би се животиња ухватила у замку, људи би напали у групи и повређивали је до смрти.

8. Мала ледена доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/мзн6ст7ф5/Фот_8.јпг" />
Понекад, мини ледена доба искрсну између правих, великих ледених доба. Она нису тако разорна, али ипак могу изазвати глад и болести захваљујући неуспелим усевима и другим гадним нуспојавама.
Најскорија од ових малих ледених доба су почињала око 12-ог и 14-ог века, а најгора су била између 1500. и 1850. Стотинама година, северна хемисфера је била потчињена екстремно хладном времену. У Европи, мора су се ледила, а планинске земље (као што је Швајцарска) су могле само да гледају како глечери напредују, рушећи села. Године без лета су биле забележене, а претећи временски услови су утицали на сваки вид живота и културе (можда је и ово допринело мишљењу да је средњи век био мрачан).
Наука и даље покушава да открије шта је проузроковало ова мала ледена доба. Можда је разлог некаква комбинација учесталих вулканских активности током ере и привремен пад сунчеве соларне енергије.

7. Топло ледено доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/квцрл57м9/Фот_7.јпг" />
Нека ледена доба су заправо била прилично топла. Да, земља је бивала прекривена огромним количинама леда, али временски услови су били врло пријатни.
Понекад, догађаји који су водили до леденог доба били су толико озбиљни да чак и ако је у атмосфери створен ефекат стаклене баште (када се врелина сунца задржи у атмосфери, загревајући тако планету), лед се и даље ствара јер након што загађење постане превелико, можда почне да враћа сунчеве зраке натраг у свемир. Стручњаци упозоравају да би ово свет претворило у огромну "Печена Аљаска" пустињу, хладну унутра (лед на површини), врућу споља (топла атмосфера).

6.Луис Агасиз
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/9еветорм9/Фот_6.јпг" />
О, Луис Агасиз! Име које људима ствара магловиту асоцијацију на тенисера, био је заправо чувени научник 19-ог века, један од оних који ударају темеље у науци. Он је цењен као један од оснивача америчке науке, упркос томе што је заправо био Француз.
Независно од његових других постигнућа, Агасиз је заслужан за све што знамо о леденим добима. Иако су се остали поигравали са идејом пре њега, 1837. је постао прва особа која је ставила идеју о прошлом леденом добу на сто за разматрање. Његове теорије и публикације о свеобухватним леденим пољима која су некад прекривала велике делове земље су одбачена као будаласта кад их је он први пут представио. Међутим, наставио је, и даља истраживања (и геолошки докази) су на крају навела остале да поверују у његову "сулуду теорију".
Занимљиво је што су његова пионирска истраживања о леденим добима, и уопште те ледене активности биле нека врста хобија. Он је у ствари био ихтиолог (научник који се специјализује за проучавање риба).

5. Загађења би могла да зауставе следеће ледено доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/мги3јјг0х/Фот_5.јпг" />
Теорије да се ледена доба понављају у полу редовним интервалима независно од онога што чинимо су често у супротстављене теоријама о глобалном загревању. И ово друго је извесно, а неки кажу да загревање може бити од помоћи у борби против будућих ледених доба.
Угљен-диоксид који емитују људи се сматра великим делом проблема тренутног глобалног загревања. Ипак, ово може бити једна чудна нуспојава. Према истраживањима Универзитета у Кембриџу, људски угљен-диоскид можда може да заустави следеће ледено доба. То овако функционише: иако Земљин планетарни циклус покушава да нам с времена на време приреди по које ледено доба, то се може десити једино ако је ниво угљен-диоксида у атмосфери нарочито низак. Због испуштања ЦО2, људи су можда случајно учинили ново ледено доба немогућим.
Чак и ако брига око глобалног загревања (оно је такође лоша ствар) учини да људи значајно смање емисије ЦО2, ми апсолутно можемо успети. До сада, послали смо доста тога у атмосферу, па и када престанемо са производном угљен-диоксида, његове концентрације су толике да ће онемогућити ледено доба за још најмање 1000 година.

4. Биљке из леденог доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/д6актqуох/Фот_4.јпг" />
Предатори су се лако сналазили током читавих ледених доба – на крају крајева, увек су се могли хранити другим животињама. Али, шта су биљоједи јели?
Испоставља се, све што су хтели. Било је доста биљака које су подносиле ледено доба. Чак и најхладнија ледена доба одликована степама – са травњацима и грмљем – омогућавала су мамутима и другим биљоједима изворе хране. Ови пашњаци су били богати биљкама које су могле расти у условима хладног и сувог времена, као што су смрека и бор. У топлијим подручјима ове вегетативне области су биле сличне данашњем, рецимо, Сибиру. Те биљке су вероватно биле другачије од њихових данашњих, модерних парњака, иако врло мало знамо како су се поједине биљке прилагодиле окружењу у леденом добу.
Ипак, немојмо рећи да ледена доба нису уништила део вегетације. Ако биљке нису могле да се навикну на климу, њихов једини излаз је била миграција путем семена или изумирање. На пример, Викторија, Аустралија су имале најбогатији биљни свет на планети, док ледено доба није избрисало његов добар део.

3. Хималаји су можда изазвали ледено доба
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/фв5дјс05т/Фот_3.јпг" />
Планине су познате по честом изазивању било чега, осим можда повремених лавина – њихова сврха је да стоје и буду огромне. Хималаји негирају ову представу. Они су можда били директно одговорни за ледено доба.
Када су се Индија и Азија спојиле пре 40-50 милиона година, судар је избацио масивну количину камена на величину Хималаја. Ово је изложило гомилу "свежег" камена елементима природе. Несразмерно велика запремина камена је започела своју хемијску ерозију, што је процес који временом уклања значајан део угљен-диоксида из атмосфере. Ово је заузврат омогућило клими планете довољну хладноћу за навлачење снежног поркивача.

2. Снежна Земља
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/5х954а4сx/Фот_2.јпг" />
Са већином ледених доба, ледени покривачи су се налазили на појединим деловима света, не свим. Чак се и за нарочито сурова ледена доба говорила да прекривају око 1/3 глобуса.
А ту је и Снежна Земља.
Снежна Земља је уништитељски предак ледених доба. Представља крајње дубоко замрзавање, где је буквално сваки делић планетарне површине смрзнут, тако да планета Земља постаје огромна снежна кугла која јури кроз свемир. Оно мало живота што може преживети потпуно смрзавање односи се или на ретке зоне са релативно мало леда, или, у случају биљака, оних пар тачака где има тек толико светлости довољне за обављање фотосинтезе.
Према новим доказима, Снежна Земља је постојала минимум једном, пре 716 милиона година. Можда их је било више.

1.Рајски врт
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/тасе988нл/Фот_1.јпг" />
Неки научници су обеђени да је Рајски врт постојао. Кажу да се налазио у Африци и бо главни разлог што су наши преци преживели ледено доба.
Пре мало мање од 200 000 година, нарочито непријатељски настројено ледено доба је убијало све могуће облике живота. Срећом, мала група људи је опстала у условима страшне хладноће. Дошли су на обалу данашње Јужне Африке. Упркос леду који је односио животе широм света, ово подручје је остало без леда и у потпуности погодно за живот. Тло је било пуно хранљивих састојака, те је плодова било у изобиљу. Велики број природних пећина је коришћено као склониште. За младе врсте које се боре за опстанак, ово је био рај. Сматра се да је људска популација бројала само неколико стотина појединаца. Ова теорија, коју подржава доста стручњака и којој ипак мањка конкретних доказа, изгледа се уклапа у истраживања по којима људи имају знатно мању разноликост гена од већине других врста.

ИЗВОР:Listverse Аутор: Pauli Poisuo