10 животиња лансираних у свемир

Превела: Јелена Дмитровић

У прошлом веку човечанство је имало велику традицију везивања ракета за животиње и лансирања њих у звезде. Неки од њих је требало да се врате, али за друге никада није ни планирано да поново виде Земљу.

10 Мачке

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/yз7а9м9цх/ФОТО_10_зивотиње.јпг" />

Кућне мачке су мало закасниле на свемирску журку у односу на друге животиње. Наиме, Французи су први послали мачку у свемир 18. октобра 1963. године. Да ли је то био мачак луталица по имену Феликс или његов женски еквивалент Феликсида остаје отворено питање. Феликсово (или Феликсидино) путовање је прошло добро, али следећи лет недељу дана касније представљао је пропаст ове маце луталице. Педесет година касније, влада Ирана, која је почела да шири своје видике у свемиру, изјавила је да жели да лансира персијску машку у свемир у првих неколико месеци 2014. године.

9 Глодари

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/кдг9лдцк1/ФОТО_9_зивотиње.јпг" />

Глодари имају дугу историју у свемиру: мишеви, пацови, хрчци и заморци, сви су били лансирани пре више година. Неколико експеримената је предузето са глодарима у свемиру. Године 2001. биомедицински инжењер Тед Бејтмен, који је радио у сарадњи са НАСА-ом и биотехнолошком компанијом Амген, користио је мишеве за тестирање проитеина који се зове остеопротегерин. Они су веровали да протеин може бити користан у заустављању губитка коштане масе што је повезано са старењем, а пошто свемир убрзава процес старења, то је било савршено окружење за спровођење студије. Сасвим сигурно, протеин је радио, а каснијим експериментима може се ићи на дуг пут ка превенцији болести костију у будућности, попут остеопорозе.

Још један експеримент, који садржи пацове, спровео је Джефри Албетс, професор психологије на Универзитету Индијана. Подвргавањем трудних женки пацова условима без гравитације и студирањем њиховог потомства, он је могао да посматра понашање животиња које никада нису искусиле ограничења гравитације, како су представиле много сложенији распон покрета.

8 Рибе

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/ап2ти8хqп/ФОТО_8_зивотиње.јпг" />

У 2012. години јапански ХТВ-3 снабдео је усидрени брод Међународном свемирском станицом. Они су имали акваријум пун риба под називом “медака” на плочи. Они су спровели различите експерименте на рибама, које су биле идеалне за ову сврху због својих брзих навика узгоја и транспарентне коже. Ово је омогућило истраживачима да им посматрају органе са лакоћом. Као и другим животињама, и рибама су били проверавани деградација костију и атрофија мишића. Иако су у води, рибе су такође изложене микрогравитацији и понашају се чудно у њој, пливају у петљи уместо по правој линији.

7 Шимпанзе

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/дхв129и35/ФОТО_7_зивотиње.јпг" />

Као најближи живи рођак људи, допринос шимпанзи у свемирском програма од непроценљивог је значаја. Прва шимпанза у свемиру био је Хем, дивљи мајмун ухваћен у Камеруну 1959. године. Обучен је у буталном Холоману у ваздухопловној бази кроз систем позитивне и негативне арматуре. Ако би Хем урадио оно што су његови тренери хтели, добио би комадић банане. Ако би, пак, пркосио команди, добио би благи струјни удар.

Хемов пробни лет назван је Меркуров црвени камен 2 и полетео је из Кејп Канаверала, на Флориди 31. јануара 1961. године. Било је неколико кварова током лета, али Хем се понашао добро, а његово одело га је штитило. Он је наставио да живи у Вашингтону. Живео је у Вашингтоновом Националном зоолошком врту и Зоолошком врту Северне Каролине. Умро је у 26. години живота.

Хем је био успешнији од Еноса, боље обучене животиње која је потом два пута прешла орбиту планете. Он се вратио у земљу жив, одушевљен да види своје људске пријатеље. Нажалост, његова прича има тужан крај. Енос је умро од дизентерије (што готово сигурно нема никакве везе са његовом свемирском авантуром) око 11 месеци касније.

6 Мајмуни

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/ц05зцyнyп/ФОТО_6_зивотиње.јпг" />

Неколико врста мајмуна послато је у свемир, укључујући и веверичасте мајмуне, макаке и резус мајмуне. Добро познат због свог доприноса у медицинским истраживањима, резус је веома интелигентан и имао је част да буде први примат икада клониран. Алберт ИИ, резус, био је први мајмун у свемиру након његовог претходника (Алберта) доживео је суморну судбину када се угушио током лета. Накнадна линија Алберта – ИИИ, ИВ, В И ВИ – такође су умрли (Алберт ИВ умро је неколико сати по повратку на Земљу). Неколико различитих земаља, укључујући Аргентину, Француску и Русију, такође су користиле мајмуне за свемирске летове. Нажалост, многи од њих нису преживели.

5 Водоземци

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/уxq73yх1т/ФОТО_5_зивотиње.јпг" />

Водоземце, као што су жабе, жабе крастаче и даждевњаци, дуго времена користе
научници да измере здравље окружења. Заузимају и воду и земљиште, зато ће водоземци увек први подлећи чак најсуптилнијим кретањима, укључујући климатске промене, загађења и појаве болести.

Десетине жаба су послате у свемир, а најмање је једна слаба жаба ухваћена у (вероватно смртоносну) унакрсну ватру лета да није ни успела да иде даље. Слике НАСА-ине Минотаур В ракете минирања у Вирџинији била је ударна вест, ваздушна жаба била је у првом плану. Иберијски ребрасти даждевњаци такође су направили неколико свемирских летова, почевши од СССР-овог Бион 7 1985. године. Научници су били заинтересовани за то како околина свемира може да утиче на способност даждевњака да се регенеришу.

4 Нематоде

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/јхф6с6дхт/ФОТО_4_зивотиње.јпг" />

Нематоде, или црви, углавном су паразитски (они су одговорни за трихинелозу болести и насрћу на наше псе кућне љубимце као срчане глисте) и привлаче мало симпатија – чак и супротно – посвећених љубитеља животиња. Ове мале хуље су такође неколико пута ишле у свемир, и биле су у пратњи Аполо 16 мисије на Месец.

Године 2003. свемирски брод Колумбија распао се када је поново ушао у Земљину атмосферу. Седам астронаута на броду је погинуло, али ипак није све било изгубљено. Ормарић у којем су биле нематоде за експеримент извучен је из олупина, а упркос лошим изгледима, црви су још били живи. Ове нематоде откриле су да је њихова врста претрпела неке од истих ефеката као и људи када путују у свемир укључујући и пропадање мишића и симптоме дијабетеса.

3 Водени медвед

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/yатуцxл8x/ФОТО_3_зивотиње.јпг" />

Готово је немогуће да се схвати колико близу непријатељског окружења свемир може да буде: близу је вакуум лишен кисеоника, наизменично жестоко топло и ледено хладно, и са довољно радијације да се топе наше кости. Без да користи свемирско одело, човек не може да издржи више од неколико секунди пре него што изгуби свест. Међутим, онесвешћивање би било најмилостивија опција, јер онда не би био будан да осети како се смрзава до смрти или како његова плућа пуцају услед притиска тог последњег удаха ваздуха.

Водени медведи су међу најтежим створењима на планети, у стању су да опстану у условима који би уништили скоро свако друго биће. Налик микроскопским, надувеним гусеницама, водени медведи изгледају скоро нерањиво. Када је суочен са тешким околностима водени медвед улази у фазу где се његове биолошке функције скоро потпуно гасе, што му омогућава да живи годинама, без јела и пића – на температурама печења и границом са апсолутном нулом. Године 2007. око 3000 ових створења узето је за Фотон – М3, мисију Европске свемирске агенције и показало се да могу да издрже вакуум свемира.

2 Паукови

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/9рве9д68х/ФОТО_2_зивотиње.јпг" />

Иако су међу створењима на Земљи којих се највише плаше и које највише мрзе, пауци су предмет неколико свемирских пројеката. Године 2011. две златне орбите паукова, по имену Гледис и Есмерелда, били су смештени на Међународној свемирској станици, где су плели мреже и ловили у микрогравитацији. Златна орбита је коришћена јер су имали навику да расклопе мрежу свако вече и изградјују нове (ово би омогућило научницима да науче више о мрежним конструкцијама, ако ништа друго).

Паук скакач по имену Нефертити такође је живео у Међународној свемирској станици током 2011. године. Није исплела мрежу, уместо тога бирајући да се устреми на свој плен. Нулта гравитација изгледа да је имала мали утицај на њене технике лова. Нефертити је пензионисана у Народном музеју природне историје инсеката зоолошког врта у Смитсонијану по повратку на Земљу.

1 Пси

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/цјфнзз4р5/ФОТО_1_зивотиње.јпг" />

СССР је био познат по слању низа паса у свемир. Природна претпоставка би била да Совјети користе расне, лабораторијски подигнуте узорке, али су пси заправо били луталице, такозване џукеле, изабрани зато што су научници веровали да ће имати оштрије конституције него лабораторијске животиње или кућни љубимци. Пси су изабрани због лакоће у њиховом оспособљавању и њихове удобности у ограниченим просторима. Сви пси који се користе биле су женке, јер је било лакше дизајнирати свемирско одело за прикупљање отпада од женки.

Најпознатији свемирски пас била је Лаика, луталица нађена на улицама Москве. Лаика је била прва животиња икада послата у орбиту самоубилачком мисијом на броду Спутник 2. Док је већина животиња послата у свемир са наменом за касније преузимање, Лаика никада није требало да преживи. Након одређеног периода дана, они би је нахранили отрованом храном да избегне судбину агоније умирања од глади. Међутим, летелица је била на високим температурама и Лаикини витални знаци престали су између пет и седам сати након лансирања.

Године 1960, два пса по имену Белка и Стрелка постали су прве животиње које су преживеле путовање у орбиту. Следеће године, Стрелка је имала штенце. Као гест добре воље, Совјетски премијер Никита Хрушчов дао је једну од штенади, назван Пусхинка, ћерки Джона Ф. Кенедија Керолајн као поклон. Пусхинка је имала сопствено легло са Велшким теријером Кенедија, Чарлијем, и ЈФК би у шали звали своје потомке „пупникс“.

ИЗВОР: Listverse, аутор Mike Devlin