11 ствари којих се плашите без разлога

Превела: Милица Миленковић

ФОТО: Main Street Mix

Понекад, оно што изазива највећи број колективних страхова почне са безопасним неистинама које потом прерасту у џиновска легла националне параноје. У тим тренуцима, сви ми треба да удахнемо дубоко и промислимо да ли је тај наш страх уопште рационалан. Можда је чувена тврдња некадашњег америчког председника Френклина Делана Рузвелта да „једино чега треба да се плашимо јесте сам страх“ није у потпуности примењива, јер заиста живимо у свету убиствено нестабилне економије, саобраћајних несрећа и других страхота. Ипак, упркос свему томе, ево 11 ствари којих заправо нема разлога да се плашиш.

Бити сам у кући не треба да изазива страх! Све се фино завршило за Кевина Мекалистера.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/рове9xбв5/хомеалоневитхабигсцреам.гиф" />

1. Аутостопирање

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/апхугxб9т/имаге.јпг" />

Мада су емпиријски подаци о тачном броју аутостопирања са ужасним исходом помало непостојећи, јавља се опште мишљење да су страхови повезани са некада омиљеном америчком разонодом ипак претерани. Језиве и стварне хорор приче као што су убиства у Санта Роси, заједно са агресивним кампањама против стопирања, преплашиле су читаве генерације довољно да униште ову јефтину опцију за транспорт, иако је број злочина повезан са стопирањем изразито мали.

Осим предности које ово спонтано дељење вожње пружа у погледу екологије и трошкова, нестанак аутостопирања вредан је жаљења, јер је оно такође неговало културу поверења тиме што је омогућавало потпуним странцима из различитих крајева земље да поседају и попричају. Сада, политичари као што је бивши градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, предлажу да се вратимо овом систему заснованом на поверењу, а у томе их подржава и Њујорк Тајмс. Упркос овим незнатним кампањама, повратак аутостопирања и даље се чини жалосно безизгледно.

2. Одвратне бактерије

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/вдгхвнви9/имаге.јпг" />

Често и погрешно, имамо опсесију да прекомерно чистимо све на шта наиђемо – укључујући и сопствена тела – тако да је важно да имамо здраво поимање о томе да нису све бактерије лоше по нас. Мање од једног процента њих носи болести, док је велики део тих бактерија заправо добар по нас.

Имајући ово у виду, опсесиван труд да се решимо свих бактерија је бизаран циљ коме су нас научили да стремимо. Начин на који ово покушавамо да остваримо је проблематичан. Антибактеријски сапуни се све чешће сматрају једним од тих погрешних приступа, а Америчка управа за храну и лекове се устремила на произвођаче сапуна због одређених здравствених питања, јер неки од тих сапуна могу чак бити штетни по здравље.

3. Гутање паукова у сну

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/4м09x0л01/имаге.јпг" />

Скоро је сигурно да док спаваш, сваке године прогуташ нула паукова, а не на десетине њих, како каже она стара легенда из основне. Нема на чему!

Логично, пауци не желе да уђу у мистериозну рупу из које излази топао ваздух. Чак не желе ни да приђу живом бићу које се без упозорења бацака и окреће по кревету. Такође, вероватно не спаваш све време широм отворених уста, а чак и да јесте тако, гутање баш свега што ти уђе у уста док спаваш сигурно није једини исход овог блиског сусрета.

4. Вакцинација

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/пб8в56829/имаге.јпг" />

Упркос ономе што је позната америчка водитељка Кејти Кјурик промовисала (и због чега се касније извињавала), вакцинација не треба да буде застрашујуће искуство. Компликације узроковане вакцинацијом су крајње ретке, а цена фобије од вакцинације, како у погледу људских живота, тако и у погледу новца, неупоредиво је већа од минималног ризика да заиста дође до компликације.

5. Насиље у видео-играма

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/гп5лккв29/имаге.јпг" />

У фрци и паници да објасне зашто се у Америци дешава превише масовних пуцњава, политичари и стручњаци често упиру прстом у насилне видео-игре као катализаторе. Међутим, рађене су опширне студије које не пружају потпору овој сатанизацији. Најјача веза са било каквим променама у понашању које оне могу изазвати јесте њихов потенцијал да изазову краткотрајни пораст у агресивности током и непосредно након играња видео-игара, али нико није успео да пронађе било какву директну узрочно-последичну везу између ових игара и неке опште жеље за обављањем криминалних радњи праћених насиљем и у стварном животу.

Ако се посматра конзумација видео-игара широм света, САД је далеко од прве у свету, али је исто тако далеко испред свих осталих на листи првих десет по узроку смрти ватреним оружјем.

6. Летење авионом

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/лqцзлy3ип/имаге.јпг" />

Летење је већ сада далеко безбеднији вид транспорта од аутомобила, а како аеронаутичка технологија напредује, постаје све безбедније. Упркос трагедијама као што је био 11. септембар у Америци, које су у многоме утицале на авионску индустрију, отмице авиона и терористички напади на аеродрому се изразито ретко дешавају, а још ређе долази до жртава. Небо је безбедно и нема ничег лепшег него погледати кроз прозор и видети свет далеко испод себе. Не дај страху да те држи подаље од аеродрома. Нека се папрене цене авионских карата и општа способност аеродрома да иду на живце побрину за то.

7. Коришћење мобилног телефона на бензинској пумпи

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/веqфп2yц1/имаге.јпг" />

Урбана легенда да сигнал мобилног телефона може да запали бензин неколико је пута ослобађана из боце – понекад можда и путем званичних изјава локалних шерифа – али, према америчкој Комисији за комуникације, „нема доказа да су такви извештаји тачни“. Прави кривац за овакве пожаре (који су екстремно ретки) може бити било шта, од статичког електрицитета који возачи пренесу приликом изласка из аута, до тога да неко буде толико глупав да употреби упаљач у непосредној околини пумпе.

Једино чега треба да се бојиш када се ради о коришћењу мобилних телефона и сипању бензина у резервоар је да ти телефон не одвуче пажњу толико да направиш неку другу грешку.

8. Спонтано сагоревање

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/кгф66в9qп/имаге.јпг" />

Упркос силним „стварним причама“, спонтано сагоревање је скоро сигурно измишљотина. Ово „скоро“ стоји ту јер, баш као и када се ради о Јетију или духовима, изразито је тешко дефинитивно доказати да се тако нешто никад није догодило. Треба зато имати у виду да су готово сви случајеви „спонтаног сагоревања“ имали за јунаке веома младе или веома старе људе који су се случајно нашли покрај запаљивог материјала или саме ватре у тренутку када се оно догодило. Нико се никада није докопао чврстих доказа да може доћи до спонтаног сагоревања.

Чак и да је спонтано сагоревање необјашњен, али стваран феномен, не треба да га се плашиш. Отприлике један случај спонтаног сагоревања буде пријављен на сваких годину дана или више, дакле вероватноћа да ћеш баш ти једном без упозорења да букнеш у пламен јесте – нула.

9. Жвака прогутана – за вјек вјекова

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/ву1пи3к9д/имаге.јпг" />

Ово није тачно.

Скоро свачији дигестивни систем може да се са приличном лакоћом избори са жвакаћом гумом, мада редовно гутање жваке ипак није препоручљиво. У једном случају, четворогодишњак је сваког дана јео пет до седам жвакаћих гума током дужег временског периода, тако да су морали да их сукцијом истерају напоље – кроз ректум. Али ово се теби највероватније неће десити, осим ако имаш некакву опсесију која те тера да се преждераваш жвакама.

10. „Пуцкетање“ зглобова шаке као узрок артритиса

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/уга2мсл01/10_1.јпг" />

И ово је мит. Нема доказа да „пуцкетање“ зглобовима погодује, нити шкоди, и нема научних доказа који би доказао да би ово могло бити узрок артритиса. Када нас упозоравају да то не радимо, то је пре позив на опрез за сваки случај, јер упркос недостатку правих доказа, стручњаци ипак нису сигурни да баш ништа не може да нам буде од свег тог пуцкетања.

Али, чак и да ова навика не проузрокује никакву штету, највероватније је, у најмању руку, иритантна за људе око тебе.

11. Ајкуле

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/отиб327в5/11_1.јпг" />

Упркос томе што је филмом „Ајкула“, Стивен Спилберг можда нанео неповратну штету твојој психи, напади ајкула су врло ретки, а људска смрт од стране ајкула још ређа. Да бисмо нагласили колико је овај страх ирационалан, довољно је навести колико је свакодневних појава које сваке године убију више људи него што то учине ајкуле. Чак се и напади паса са фаталним исходом чешће дешавају. Ово нипошто не значи да треба да се играш са ајкулама, али оне исто тако нису разлог за избегавање океана.

А да, такође је важно нагласити и да људи убију 11.417 ајкула сваког сата. Тек да знаш.

ИЗВОР: Huffington Post