Prevela: Milica Milenković
FOTO: Main Street Mix
Ponekad, ono što izaziva najveći broj kolektivnih strahova počne sa bezopasnim neistinama koje potom prerastu u džinovska legla nacionalne paranoje. U tim trenucima, svi mi treba da udahnemo duboko i promislimo da li je taj naš strah uopšte racionalan. Možda je čuvena tvrdnja nekadašnjeg američkog predsednika Frenklina Delana Ruzvelta da „jedino čega treba da se plašimo jeste sam strah“ nije u potpunosti primenjiva, jer zaista živimo u svetu ubistveno nestabilne ekonomije, saobraćajnih nesreća i drugih strahota. Ipak, uprkos svemu tome, evo 11 stvari kojih zapravo nema razloga da se plašiš.
Biti sam u kući ne treba da izaziva strah! Sve se fino završilo za Kevina Mekalistera.
1. Autostopiranje
Mada su empirijski podaci o tačnom broju autostopiranja sa užasnim ishodom pomalo nepostojeći, javlja se opšte mišljenje da su strahovi povezani sa nekada omiljenom američkom razonodom ipak preterani. Jezive i stvarne horor priče kao što su ubistva u Santa Rosi, zajedno sa agresivnim kampanjama protiv stopiranja, preplašile su čitave generacije dovoljno da unište ovu jeftinu opciju za transport, iako je broj zločina povezan sa stopiranjem izrazito mali.
Osim prednosti koje ovo spontano deljenje vožnje pruža u pogledu ekologije i troškova, nestanak autostopiranja vredan je žaljenja, jer je ono takođe negovalo kulturu poverenja time što je omogućavalo potpunim strancima iz različitih krajeva zemlje da posedaju i popričaju. Sada, političari kao što je bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, predlažu da se vratimo ovom sistemu zasnovanom na poverenju, a u tome ih podržava i Njujork Tajms. Uprkos ovim neznatnim kampanjama, povratak autostopiranja i dalje se čini žalosno bezizgledno.
2. Odvratne bakterije
Često i pogrešno, imamo opsesiju da prekomerno čistimo sve na šta naiđemo – uključujući i sopstvena tela – tako da je važno da imamo zdravo poimanje o tome da nisu sve bakterije loše po nas. Manje od jednog procenta njih nosi bolesti, dok je veliki deo tih bakterija zapravo dobar po nas.
Imajući ovo u vidu, opsesivan trud da se rešimo svih bakterija je bizaran cilj kome su nas naučili da stremimo. Način na koji ovo pokušavamo da ostvarimo je problematičan. Antibakterijski sapuni se sve češće smatraju jednim od tih pogrešnih pristupa, a Američka uprava za hranu i lekove se ustremila na proizvođače sapuna zbog određenih zdravstvenih pitanja, jer neki od tih sapuna mogu čak biti štetni po zdravlje.
3. Gutanje paukova u snu
Skoro je sigurno da dok spavaš, svake godine progutaš nula paukova, a ne na desetine njih, kako kaže ona stara legenda iz osnovne. Nema na čemu!
Logično, pauci ne žele da uđu u misterioznu rupu iz koje izlazi topao vazduh. Čak ne žele ni da priđu živom biću koje se bez upozorenja bacaka i okreće po krevetu. Takođe, verovatno ne spavaš sve vreme širom otvorenih usta, a čak i da jeste tako, gutanje baš svega što ti uđe u usta dok spavaš sigurno nije jedini ishod ovog bliskog susreta.
4. Vakcinacija
Uprkos onome što je poznata američka voditeljka Kejti Kjurik promovisala (i zbog čega se kasnije izvinjavala), vakcinacija ne treba da bude zastrašujuće iskustvo. Komplikacije uzrokovane vakcinacijom su krajnje retke, a cena fobije od vakcinacije, kako u pogledu ljudskih života, tako i u pogledu novca, neuporedivo je veća od minimalnog rizika da zaista dođe do komplikacije.
5. Nasilje u video-igrama
U frci i panici da objasne zašto se u Americi dešava previše masovnih pucnjava, političari i stručnjaci često upiru prstom u nasilne video-igre kao katalizatore. Međutim, rađene su opširne studije koje ne pružaju potporu ovoj satanizaciji. Najjača veza sa bilo kakvim promenama u ponašanju koje one mogu izazvati jeste njihov potencijal da izazovu kratkotrajni porast u agresivnosti tokom i neposredno nakon igranja video-igara, ali niko nije uspeo da pronađe bilo kakvu direktnu uzročno-posledičnu vezu između ovih igara i neke opšte želje za obavljanjem kriminalnih radnji praćenih nasiljem i u stvarnom životu.
Ako se posmatra konzumacija video-igara širom sveta, SAD je daleko od prve u svetu, ali je isto tako daleko ispred svih ostalih na listi prvih deset po uzroku smrti vatrenim oružjem.
6. Letenje avionom
Letenje je već sada daleko bezbedniji vid transporta od automobila, a kako aeronautička tehnologija napreduje, postaje sve bezbednije. Uprkos tragedijama kao što je bio 11. septembar u Americi, koje su u mnogome uticale na avionsku industriju, otmice aviona i teroristički napadi na aerodromu se izrazito retko dešavaju, a još ređe dolazi do žrtava. Nebo je bezbedno i nema ničeg lepšeg nego pogledati kroz prozor i videti svet daleko ispod sebe. Ne daj strahu da te drži podalje od aerodroma. Neka se paprene cene avionskih karata i opšta sposobnost aerodroma da idu na živce pobrinu za to.
7. Korišćenje mobilnog telefona na benzinskoj pumpi
Urbana legenda da signal mobilnog telefona može da zapali benzin nekoliko je puta oslobađana iz boce – ponekad možda i putem zvaničnih izjava lokalnih šerifa – ali, prema američkoj Komisiji za komunikacije, „nema dokaza da su takvi izveštaji tačni“. Pravi krivac za ovakve požare (koji su ekstremno retki) može biti bilo šta, od statičkog elektriciteta koji vozači prenesu prilikom izlaska iz auta, do toga da neko bude toliko glupav da upotrebi upaljač u neposrednoj okolini pumpe.
Jedino čega treba da se bojiš kada se radi o korišćenju mobilnih telefona i sipanju benzina u rezervoar je da ti telefon ne odvuče pažnju toliko da napraviš neku drugu grešku.
8. Spontano sagorevanje
Uprkos silnim „stvarnim pričama“, spontano sagorevanje je skoro sigurno izmišljotina. Ovo „skoro“ stoji tu jer, baš kao i kada se radi o Jetiju ili duhovima, izrazito je teško definitivno dokazati da se tako nešto nikad nije dogodilo. Treba zato imati u vidu da su gotovo svi slučajevi „spontanog sagorevanja“ imali za junake veoma mlade ili veoma stare ljude koji su se slučajno našli pokraj zapaljivog materijala ili same vatre u trenutku kada se ono dogodilo. Niko se nikada nije dokopao čvrstih dokaza da može doći do spontanog sagorevanja.
Čak i da je spontano sagorevanje neobjašnjen, ali stvaran fenomen, ne treba da ga se plašiš. Otprilike jedan slučaj spontanog sagorevanja bude prijavljen na svakih godinu dana ili više, dakle verovatnoća da ćeš baš ti jednom bez upozorenja da bukneš u plamen jeste – nula.
9. Žvaka progutana – za vjek vjekova
Ovo nije tačno.
Skoro svačiji digestivni sistem može da se sa priličnom lakoćom izbori sa žvakaćom gumom, mada redovno gutanje žvake ipak nije preporučljivo. U jednom slučaju, četvorogodišnjak je svakog dana jeo pet do sedam žvakaćih guma tokom dužeg vremenskog perioda, tako da su morali da ih sukcijom isteraju napolje – kroz rektum. Ali ovo se tebi najverovatnije neće desiti, osim ako imaš nekakvu opsesiju koja te tera da se prežderavaš žvakama.
10. „Pucketanje“ zglobova šake kao uzrok artritisa
I ovo je mit. Nema dokaza da „pucketanje“ zglobovima pogoduje, niti škodi, i nema naučnih dokaza koji bi dokazao da bi ovo moglo biti uzrok artritisa. Kada nas upozoravaju da to ne radimo, to je pre poziv na oprez za svaki slučaj, jer uprkos nedostatku pravih dokaza, stručnjaci ipak nisu sigurni da baš ništa ne može da nam bude od sveg tog pucketanja.
Ali, čak i da ova navika ne prouzrokuje nikakvu štetu, najverovatnije je, u najmanju ruku, iritantna za ljude oko tebe.
11. Ajkule
Uprkos tome što je filmom „Ajkula“, Stiven Spilberg možda naneo nepovratnu štetu tvojoj psihi, napadi ajkula su vrlo retki, a ljudska smrt od strane ajkula još ređa. Da bismo naglasili koliko je ovaj strah iracionalan, dovoljno je navesti koliko je svakodnevnih pojava koje svake godine ubiju više ljudi nego što to učine ajkule. Čak se i napadi pasa sa fatalnim ishodom češće dešavaju. Ovo nipošto ne znači da treba da se igraš sa ajkulama, ali one isto tako nisu razlog za izbegavanje okeana.
A da, takođe je važno naglasiti i da ljudi ubiju 11.417 ajkula svakog sata. Tek da znaš.
IZVOR: Huffington Post
