Prevela: Ivana Jovanović
FOTO: Google
1. Deža vi (Déjà vu)
Deža vi je osećaj da smo neku novu situaciju već doživeli ili iskusili ranije– osećamo da se neki događaj već odigrao ili da se ponavlja. Deža vi iskustvo je obično praćeno jakim osećajem bliskosti, sablasnosti i neobičnosti. Prethodno iskustvo se obično dovodi u vezu sa snovima, ali ponekad je osećaj da se nešto zaista dogodilo veoma jak.
2. Deža veku (Déjà vécu)
Deža veku je ono što većina ljudi doživljava kada misli da doživljava deža vi. Deža vi je osećaj da smo nešto već videli, dok je deža veku osećaj da smo doživeli neki događaj sa svim njegovim detaljima –prepoznajemo čak i mirise i zvukove. Obično osećamo i da znamo šta će se sledeće dogoditi.
3. Deža vizite (Déjà visité)
Deža vizite je manje poznato iskustvo i uključuje neobjašnjivo poznavanje nekog novog mesta. Na primer, moguće je da poznajemo neki novi grad ili predeo iako nikada nismo bili tu i iako smo svesni da je nemoguće da takvo znanje posedujemo. Deža vizite se odnosi na prostorne i geografske odnose, dok se deža veku odnosi na vremenske pojave. Natanijel Hotorn je pisao o ovakvom iskustvu u svojoj knjiizi „Naš stari dom“ (Our Old Home), u kojoj govori o poseti ruiniranog zamka u kome je potpuno poznavao raspored. Kasnije je uspeo da ovo iskustvo poveže sa jednom pesmom Aleksandra Poupa, koju je pročitao pre mnogo godina, budući da je u pesmi zamak detaljno opisan.
4. Deža senti (Déjà senti)
Deža senti je osećaj da smo nešto već osetili. To je isključivo mentalni fenomen i retko nam ostaje u sećanju. Prema rečima jedne osobe koja ga je iskusila: „Ista stvar mi zaokupljuje pažnju kao i ranije, i poznata mi je zaista, samo što je neko vreme bila zaboravljena, a sada je uz zadovoljstvo povraćena – kao da se baš za njom tragalo. Prisećanje je uvek podstaknuto glasom druge osobe, mojim sopstvenim verbalizovanim mislima ili onime što čitam i mentalno verbalizujem. Mislim da u tom abnormalnom stanju obično verbalizujem fraze ili jednostavna prepoznavanja kao A da, shvatam, Naravno, sećam se itd, ali minut – dva kasnije ne mogu da se setim ni reči ni verbalizovane misli koja je podstakla prisećanje. Jedino shvatam da u velikoj meri liče na nešto što je ranije doživljeno u sličnim abnormalnim uslovima."
5. Žame vu (Jamais vu)
Žame vu (nikad viđeno) opisuje poznatu situaciju koju ne prepoznajemo. Uglavnom se smatra da je ovaj fenomen suprotan fenomenu deža vi i da podrazumeva osećaj sablasnosti. Posmatrač ne prepoznaje situaciju iako je svestan da je u takvoj situaciji bio i ranije. Ovo se uglavnom objašnjava kao i situacije u kojima ne možemo momentalno da prepoznamo neku osobu, reč ili mesto koji su nam već poznati. Kris Moulin sa Univerziteta u Lidsu je zamolio 92 volontera da napišu reč vrata 30 puta za 60 sekundi. Prema njegovom izveštaju, 68% ispitanika je pokazalo simptome fenomena žame vu, kao što je sumnja da je reč vrata uopšte prava reč. Ovo ga je navelo da pomisli da je žame vu u stvari simptom posustalosti (umora) mozga.
6. Presk vu (Presque vu)
Ovaj fenomen je veoma sličan osećaju prilikom doživljavanja fenomena na vrh jezika. Osećamo da ćemo doživeti otkrovenje iako do otkrovenja retko kad dođe. Termin presk vu znači zamalo viđen. Osećaj fenomena presk vu može biti veoma dezorijetišući i zbunjujući.
IZVOR: Psychtronics
_thumb2.jpg)
