Prevela: Aleksandra Valjević
Većini ljudi je poznata fraza “nasumični čin dobrote”, koja se odnosi na nesebični čin davanja, a koji se ogleda u sreći drugih ljudi. Termini kao što je ovaj postaju sve popularniji širom sveta, kako sve više ljudi prepoznaje prazninu u svojim životima, koja se može ispuniti samo altruizmom.
Čini se da nam nikada nije previše ovih dobrih emocija od kojih možemo postati zavisni, i to sa dobrim razlogom.
Naučne studije su pokazale da osećaj dobrote ima veliki broj fizičkih i emotivnih prednosti, i da deca zahtevaju dovoljnu dozu topline i ušuškanosti da bi procvetala u zdrave, srećne i dobro oblikovane osobe.
Doktor Peti O’Grejdi je ekspert u oblasti neurologije, emocionalnog učenja i pozitivne psihologije sa posebnim osvrtom na polje obrazovanja. Ona smatra da dobrota može promeniti mozak samim doživljajem dobrote. Deca i adolescenti ne mogu se naučiti dobroti ukoliko samo o njoj razmišljaju i pričaju. Dobrota se najbolje uči tako što se oseća i kasnije reprodukuje. Emocija koju učenici osećaju je dobrota, a empatija je snaga da je podele.
Zabeležen je veliki broj prednosti koji podržava teoriju nastave o dobroti u školama:
1. Srećna deca
Naučno je objašnjeno da pozitivna osećanja koja doživljavamo kada smo ljubazni proizvode endorfin koji aktivira delove mozga koji su povezani sa zadovoljstvom, društvenim povezivanjem i poverenjem, i dokazano je za su ovakva osećanja zadovoljstva zarazna i sve više podstiču ljubazno ponašanje kod davaoca i primaoca.
2. Povećano prihvatanje među vršnjacima
Istraživanjima na ovu temu utvrđeno je da dobrota povećava našu sposobnost da formiramo značajne veze sa drugim ljudima. Studije pokazuju da su ljubazna i srećna deca bolje prihvaćena među vršnjacima zato što su popularnija. Čak je zabeleženo bolje mentalno zdravlje dece od proseka u učionicama koja praktikuju inkluzivnije ponašanje zbog ravnomerne raspodele popularnosti.
3. Poboljšano zdravlje i manje stresa
Naširoko je dokumentovano da ljubaznost može izazvati oslobađanje hormona oksitocina, koji ima brojne fizičke, mentalne i zdravstvene prednosti, tako što može značajno povećati količinu sreće koju osoba oseća i smanjuje stres. Ipak, mnogo bitnije je otkriće da oksitocin igra značajnu ulogu u kardiovaskularnom sistemu, štiti srce tako što snižava krvni pritisak i smanjuje slobodne radikale i zapaljenja, koji pored ostalog mogu ubrzati proces starenja.
4. Veći osećaj pripadnosti i poboljašnje samopoštovanja
Studije su pokazale da ljudi doživljavaju sebe kao “velike pomoćnike” kada učine dobro delo. Nalet endorfina stvara trajni osećaj ponosa, blagostanja i obogaćuje osećaj pripadnosti. Zabeleženo je da čak i manji čin dobrote pospešuje osećaj blagostanja, povećava energiju i daje divan osećaj optimizma i sopstvene vrednosti.
5. Povećanje osećaja zahvalnosti
Kada su deca deo projekta u kome pomažu drugima, manje srećnima od sebe, to im omogućava da realno sagledaju perspektivu i pomaže im da više cene dobre stvari u svojim životima.
6. Bolja koncentracija i bolji rezultati
Dobrota je ključni sastojak koji pomaže deci da se osećaju dobro, zato što povećava serotonin koji igra važnu ulogu u učenju, memoriji, raspoloženju, spavanju, zdravlju i varenju. Pozitivan pogled omogućava veći raspon opažanja i pruža deci veće kreativno razmišljanje čime ostvaruju bolje rezultate u školi.
7. Manje vršnjačkog nasilja
Dvoje istraživača sa fakulteta Pen Stejt Harisburg, Šanitija Klark i Barbara Marinak kažu: “ za razliku od prethodnih generacija, današnji adolescenti ugrožavaju jedni druge u alarmantnoj količini”. Oni tvrde da se maltretiranje među adolescentima i vršnjačko nasilje mogu umanjiti kroz školske programe koji uključuju “ dobrotu – antitezu nasilju”.
Mnogi tradicionalni programi protiv nasilja fokusiraju se na negativne postupke koji izazivaju uznemirenost kod dece, i često nemaju mnogo uticaja.
Izučavanje dobrote i saosećanja u školama ne samo da podstiče pozitivno ponašanje koje stvara toplo i inkluzivno školsko okruženje već pomaže deci kroz osećaj pripadnosti. Zabeleženo je da efekti nasilja mogu biti značajno umanjeni integrisanjem programa ljubaznosti u školama.
8. Smanjenje depresije
Doktor Vejn Dajer, svetski poznati autor i govornik, tvrdi da je istraživanjem oktrio da čin dobrote povećava nivo serotonina (prirodnu hemikaliju odgovornu za poboljšanje raspoloženja) u mozgu. Takođe je utvrdio da je nivo serotonina povećan i kod davaoca i primaoca dobrog dela, kao i kod svakoga ko je prisustvovao tom činu, i na taj način predstavlja čudesni prirodni antidepresiv.
Profesor na odeljenju za psihologiju na Univerzitetu Rutgers, Moris Elijas, kaze: “kao građaninu, roditelju i čoveku koji ima unuke, profesionalno mi je jasno da škole imaju misiju da u nastavi obuhvate učenje o dobroti. Ukoliko se to ne bi dogodilo, zajednice, porodice, škole i učionice postale bi mesta gde će se pre svega učiti neuljudnost.
Moramo biti spremni da predajemo o dobroti, jer ona može izostati ukoliko dođe do maltretiranja u ranom periodu života. Dobrota se može ugušiti pod teretom siromaštva, i kasnije može nestati zbog žrtvovanja u životu. Ipak, uprkos ovim i drugim teškoćama, sposobnost primanja i davanja dobrote je u službi jačanja, rasta i čišćenja duše.
Ljubaznost se može naučiti, i to je aspekt koji definiše civilizovani ljuski život. Ona mora pronaći mesto u svakom domu, školi, komšiluku i društvu”.
Postalo je sasvim jasno da moderno obrazovanje mora obuhvatiti više od običnih profesora, da bi deca odrastala u srećne, sigurne, dobro oblikovane pojedince, a pitanja koja se tiču osećanja se moraju ozbiljno shvatiti i negovati kao stvar prioriteta.
Aleksandra je poslovno - fanansijski savetnik, i misli da se u sve u životu može izraziti u procentima.
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
