Ukoliko ste pomno pratili televizijske kvizove u Srbiji, nije mogao da vam promakne kviz takmičar po imenu Aco Brajković. Ovaj tridesetjednogodišnjak učestvovao je u skoro svim televizijskim kvizovima u Srbiji. Ostvario je veoma zapažene rezultate, a jedno vreme bio je i omiljena pomoć prijatelja u veoma popularnom kvizu Želite li da poostanete milioner. Diplomirani je pravnik po zanimanju, trenutno pohađa Pravosudu akademiju za buduće sudije i tužioce i jedan je od urednika udruženja Vikimedija. Pored toga, Aco Brajković će ove godine predstavljati našu zemlju na Svetskom kviz prvenstvu, najvećoj manifestaciji znanja na svetu.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih sam želela da porazgovaram sa njim. Možda ćete iz njegovih odgovora na moja pitanja shvatiti da uvek možete da pronađete bar malo vremena za ulaganje u ono što nikada neće propasti – u znanje.
Kada se održava Svetsko kviz prvenstvo na kom ćete ove godine predstavljati Srbiju?
Svetsko kviz prvenstvo je najveća globalna manifestacija znanja koja se od 2004. godine, pod pokroviteljstvom Međunarodne kviz asocijacije, održava u mnogim državama sveta, između ostalog i u Srbiji, i to svake prve subote u junu. Na njemu se rešava jedan sveobuhvatan test koji se sastoji od 240 pitanja iz svih sfera ljudskog znanja. Pitanja su grupisana u osam celina i prevedena su na jezike država koje učestvuju u takmičenju.
Koji ste po redu na svetskoj rang-listi?
Na poslednjem održanom Svetskom kviz prvenstvu osvojio sam najviše bodova na nivou Srbije i najbolje sam se plasirao na međunarodnoj rang-listi, gde sam u kategoriji do 30 godina starosti zauzeo osmo mesto u svetu. Inače, rezultati testa se elektronskim putem prosleđuju u sedište Međunarodne kviz asocijacije u Londonu, a onda se formira jedinstvena međunardna rang-lista svih kviz takmičara u svetu.
Kako se stiže do Svetskog kviz prvenstva?
Svake godine se na nivou Srbije održava i nacionalno kviz prvenstvo na kojem učestvuju najuspešniji kviz takmičari kod nas, oni tako stiču propusnicu za učešće i na Svetskom kviz prvenstvu. Na poslednjem Kviz prvenstvu Srbije u konkurenciji od 40 takmičara osvojio sam prvo mesto, tako da sam u istoj godini objedinio titulu nacionalnog kviz šampiona i titulu najuspešnijeg kviz takmičara iz Srbije u svetu.
Koje su težine pitanja u kvizovima? Možete li da izdvojite neka najzanimljivija pitanja?
Od 210 maksimalnih tačnih odgovora koji ulaze u konačan skor na Svetskom kviz prvenstvu, ja sam imao 124 tačna odgovora, što govori da su kviz pitanja na Svetskom kviz prvenstvu neuporedivo teža od pitanja koja svakodnevno pratimo preko televizijskih ekrana u domaćim kvizovima, jer su zahtevnija i iziskuju posedovanje natprosečnog nivoa opšte kulture. Pored zavidnog nivoa opšte kulture, ona zahtevaju i izvanrednu informisanost, odnosno konstantno praćenje aktuelnih događaja i dešavanja. Tako su se, recimo, na poslednjem održanom Svetskom kviz prvenstvu našla i sledeća pitanja: Koja zemlja je preskočila 30. decembar 2011. godine, te su njeni stanovnici, prelazeći Međunarodnu datumsku liniju, iz 29. decembra zakoračili direktno u 31. decembar? (Samoa), ili Koji je Meksikanac u martu 2010. godine, od strane magazine Forbs, proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu? (Karlos Slim). S druge strane, nađe se na testu uvek i neko pitanje vezano za podneblje Srbije. Sve u svemu, pitanja su ravnomerno koncipirana i birana tako da ne favoriziju nijednu naciju.
Kako se pripremate za kviz?
Generalno, priprema za kviz ne postoji, jer se znanje stečeno tokom školovanja vremenom akumulira. Trudim se da u vremenu u kom se na globalnom nivou informacije brzo smenjuju budem u toku, gledam televiziju, čitam dnevnu štampu, listam enicklopedije, surfujem po Vikipediji. Inače, jedan sam od osnivača udruženja Vikimedija, koje se bavi promovisanjem internet enciklopedije Vikipedija na srpskom jeziku, pa sam rešio da znanje i informacije koje posedujem stavim u službu te najveće riznice znanja na internetu.
Kada ste prvi put učestvovali u nekom kvizu i u kojim ste sve kvizovima učestvovali do sada?
Prvi kviz nastup sam imao u kvizu Pikado. To je bilo 2003. godine na televiziji Politika, a posle toga su se ređali kvizovi: Sam protiv svih, Najslabija karika, Visoki napon, Pitanja za šampiona, Narod protiv, Veliki izazov, a jedno vreme bio sam i omiljena telefonska pomoć prijatelja u kvizu Želite li da postanete milioner. Najzahtevniji kviz bio je Veliki izazov, moj poslednji i ujedno najuspešniji televizijski kviz nastup. Inače, svaki kviz sa sobom nosi čar neizvesnosti i vi nekada ne možete ni da naslutite šta mogu da vas pitaju. Jednostavno, sve dolazi u obzir, od geografije i istorije, preko medicine i hemije, do kulinarstva, sporta, muzike i filma, kao i nebrojano drugih oblasti i sfera interesovanja.
Kako izgleda vaš dan? Koliko imate vremena da se bavite sobom?
U poslednje vreme, zbog obaveza na poslu, sve manje i manje imam vremena da se posvetim kvizovima kao svom hobiju. Po struci sam diplomirani pravnik i trenutno pohađam obuku na Pravosudnoj akademiji za buduće sudije i tužioce.
Koliko vam je značio novac koji ste zaradili od učešća u kvizovima?
Osim dobre zabave i visokog adrenalina koji svaki kviz sa sobom nosi, kao i takmičarskog duha i želje za nadmetanjem u znanju, i finansijski momenat svakako je bitan, ali ne i presudan. Novac sam dobrim delom ulagao u znanje i u kupovinu raznih tematskih enicklopedija, jer iako živimo u vremenu u kojem se znanje malo ili nedovljno ceni i vrednuje, ulaganje u njega je najveće investicija koja ni u kriznim vremenima ne može propasti, jer to je nešto što nosite sa sobom. Cilj mi je da novac zaradjen od kvizova uštedim i kupim stan, jer još uvek živim kao podstanar.
Može li se u Srbiji živeti od takmičenja u kvizovima?
Kviz može biti unosan hobi, ali živeti isključivo od kvizova je nemoguće. Kvizovi su sporadični i neizvesni, danas ih ima sve manje, a i učešće u njima vam ne garantuje da ćete sigurno osvojiti novac. Pored zavidnog znanja, bitan je i faktor sreće.
Da li bolje zarađujete kao pravnik ili kao kviz takmičar?
Nažalost, moram priznati da sam više novca zaradio u kvizovima nego u prethodnih šest godina svog skromnog pravničkog radničkog staža, što je za mene kao nekog kome je pravo primarna profesija razočaravajuće, ali i za državu u kojoj živim i njen sistem. Možda je to i posledica celokupnog pada društvenih vrednosti na svim poljima i činjenice da znanje nije dovoljno na ceni, već predstavlja banalnost, dok je mediokritetizam postao merilo za sve.
Šta se gubi, a šta dobija takmičenjem u kvizovima?
Takmičenjem u kvizovima se ništa ne gubi, može samo da se dobije. Učestvujući u kvizovima, stekao sam i mnogo prijatelja, upoznao sam ljude različitih profesija i starosne dobi, sa kojima me povezuje ista ljubav prema znanju. Kvizovi nas vraćaju u detinjstvo, jer kviz je igra kroz koju se uči i oni vam prosto ne daju da odrastete i čine vas večito mladim i znatiželjnim.
Imate li poruku za ljude koji koji ne stižu da se usavršavaju i rade na sebi?
Poruka je da uz svoju osnovnu profesiju pronađu vremena i za druga interesovanja, znanja i veštine, a da ne postanu robovi svojih profesija, da bar jednom nedeljno nađu vremena da odu u bioskop i pogledaju neki dobar film ili odu u pozorište da odgledaju neku zanimljivu predstavu. Treba da se snadbevaju pravim i kvalitetnim informacijama, jer nijedno znanje nije nepotrebno, kao i da porade malo na svojoj opštoj kulturi, jer je nivo opšte kulture prosečnog stanovnika Srbije zapanjujuće nizak, a danas se nigde ne možete zaposliti bez testa provere opšte kulture.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE