Ово је прича о младој жени која је поседовала необичан таленат да примени поетичну машту у науци и створи Симболичку Медеју која је, заправо, претеча модерног компјутера, као и самог дигиталног доба.
ФОТО: Quotabelle
Превела Тања Марић
Аугуста Ада Кинг, војвоткиња Лавлејс, рођена као Аугуста Ада Бајрон 10. децембра 1815. године, касније позната само као Ада Лавлејс. Данас, њу славе као првог програмера (прву програмерку) на свету – она је била прва особа која је спојила математичке способности рачунарских машина са поетичним могућностима симболичке логике коју је користила уз помоћ маште. Ова чудна комбинација била је производ Адиног једнако чудног детињства.
Једанаест месеци пре њеног рођења, њен отац, велики романтичарски песник и скандалозни плејбој лорд Бајрон, невољно је оженио њену мајку, Анабелу Милбанк, резервисану и жену из богате породице која је умела са математиком. Невољно, јер је Бајрон у Анабели више видео препреку него романсу - препреку својим опасним страстима које су обухватале разне афере како са женама, тако и мушкарцима.
Убрзо након што је Ада зачета, лејди Бајрон је почела да сумња да је њен муж у инцестуозној вези са својом полусестром Аугустом. Пет недеља након Адиног рођења, Анабела је одлучила да се разведе.
Ада никада није упознала свог оца, који је умро у Грчкој у 36. години. Ада је тада имала осам година. На самрти је рекао свом слуги: ,,О моје драго дете! – моја драга Ада! Мој Боже, само да сам је видео! Пошаљите јој мој благослов”. Девојчицу је подигла њена мајка, која се трудила да искорени сваки вид утицаја лорда Бајрона тако што ју је упознала са науком и математиком у веома раном добу. Са 12 година, Ада се интересовала за механичко инжењерство и написала је књигу ,,Флyологy”, где је сама илустровала свој план израде летећег апарата. Па ипак, осећала је да је део ње – поетични део – потиснут. У наступу тинејџерског пркоса, написала је мајци:
Не допушташ ми филозофску поезију. Обрни редослед! Хоћеш ли ми дати поетичну филозофију, поетичну науку?
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/д0т710паф/блог_тоталлyнотмалваре_нет.јпг" />
ФОТО: Totally Not Malware
И заправо, једна ствар која је узроковала развод њених родитеља, створила је фузију која је од Аде направила пионира ,,поетичне науке.”
То плодно трење је оно што је Волтер Исаксон истраживао када је писао о Ади у првим поглављима ,,Иноватори: Како је група хакера, генија и штребера направила дигиталну револуцију”, где ју је сместио у исти кош са Ваневаром Бушом, Аланом Тјурингом и Стјуартом Брендом.
Када је имала 17 година, Ада је присуствовала једном од пријема које је организовао легендарни полимата Чарлс Бабиџ. Тамо, између плесања, читања и мозгалица, Бабиџ је драматично приказао своју Диференцијалну машину, звер од рачунарске машине коју је правио. Ада се одмах заинтересовала за поетичне могућности, много више него што је изумитељ машине замислио.
То је било време слично нашем. Напредак Ииндустријске револуције, заједно са парном машином, механичким разбојем и телеграфом, трансформисао је 19. век у истом маниру као што је напредак дигиталне револуције – компјутер, микрочип и интернет – променио наше време. У средишту обе ере били су иноватори који су комбиновали машту и страст са чудесном технологијом, мешавину која је створила Адину поетичну науку и оно што је песник 21. века Ричард Бротиган назвао ,,машине нежне грациозности”.
Опчињена изгледом ,,поетичне науке” које је замислила, Ада је покушала да убеди Чарлса Бабиџа да буде њен ментор. Послала му је писмо: ,,Имам јединствен начин учења, и сматрам да онај који ће ме успешно подучавати мора да буде једнако јединствен... Немојте да мислите да сам уображена, само сматрам да имам моћ да одем онолико далеко колико желим у својим настојањима, и тамо где је укус истанчан, где је готово страствен, као што сам ја, питам се да ли ту не постоји чак и део природног генија".
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/вквагснф5/програмеркаааа.јпг" />
ФОТО: Galileo spendulum
Исаксон слави њен допринос: ,,Адина способност да цени лепоту математике је дар који збуњује многе људе, укључујући и оне који сматрају себе интелектуалцима. Она је схватила да је математика, заправо, предиван језик, језик који описује хармонију свемира и који може бити понекад поетичан. Упркос настојањима њене мајке, она је ипак била ћерка свога оца, са поетичном сензибилношћу која јој је помогла да сагледа једначину као потез четкице која осликава аспекат величанствености природе, на исти начин као што је могла да замисли ,,море модре боје” или жену која ,,хода у лепоти, величанственој као ноћ”. Међутим, утицај математике био је дубљи - био је спиритуалан".
Способност примене маште на науку карактеризовала је Индустријску револуцију исто као и компјутерску револуцију, за шта је Ада постала заштитник. Она је умела, као што је рекла Бабиџу, да разуме повезаност између поезије и анализе на начине који су превазилазили таленте њеног оца.
Године 1843. написала је четири основна концепта који ће обликовати почетак модерног рачунања читав век касније. Прво, замислила је машину која би била способна не само да извршава унапред програмиране задатке већ која би била и способна да извршава скоро неограничен број операција. Другим речима, као што је Исаксон истакао, она је замислила модерни компјутер.
Њен други концепт постаће камен темељац дигиталног доба – идеја да таква машина може да подржи више од математичких калкулација, да може да буде Симболичка Медеја која је способна да процесуира музичке и уметничке белешке. Исаксон је написао: ,,Овај увид постаће основни концепт дигиталног доба. Било који садржај, информација или податак – музика, текст, слике, бројеви, симболи, звукови, видео – могу се изразити у дигиталној форми и машине их могу мењати. Ада је схватила да бројке на зупчаницима могу да представљају друге ствари осим математичких количина. Тако је направила искорак од машина које су били обични дигитрони до онога што данас називамо компјутерима".
Њена трећа иновација био је корак по корак опис ,,онога што данас називамо компјутерски програм или алгоритам", али тек њена четврта иновација била је најважнија – питање да ли машине могу да имају своје мисли, питање на које се и данас одговара у доба андроида и Сирија, као на пример у филма „Она”.
Истина је да је Адин допринос био дубок и инспиративан. Више од било кога у њено време, она је била способна да сагледа будућност у којој ће машине постати партнери људској машти, да ће заједно исписивати странице историје. Њено поштовање поетичне науке омогућило јој је да доживи успех рачунарске машине коју је учени свет њеног доба одбио, и схватала је како моћ таквог уређаја може да се користи за сваки облик информације. Тако је Ада, војвоткиња Лавлејс, помогла у стварању дигиталног доба које ће процветати тек 100 година касније.
Ада је умрла од рака материце 1852. године, у 36. години – исто када и лорд Бајрон. Затражила је да је сахране на гробљу поред оца кога никада није упознала, али чија је поетична осећајност умногоме утицала на њен геније ,,поетичне науке”.
ИЗВОР: Brain Pickings
Тања сматра да шта зрачиш, то и привлачиш!
***
Прочитајте и:
Matematičarke crnkinje slale astronaute u svemir
Kako je umetnost pobedila u zaoštrenoj debati?
Pet fascinantnih činjenica o Dž. R. R. Tolkinu
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE