Мостови, како они који спајају обале река, тако и они који спајају људе одувек су инспирисали уметнике – писце, сликаре, архитекте. Због тога и постоји велики број изузетно лепих мостова, које представљају туристичке атракције великих градова. Један од таквих мостова биће кроз неколико месеци саграђен и у Новом Пазару. Реч је о необичном пројекту – пешачком мосту од пластичних флаша, чији је идејни творац студент архитектуре Адмир Маровац. У наредним редовима сазнаћете нешто више о овом креативном младићу, пројекту моста, али и групи талентованих уметника обједињених под окриље групе „Атеље 020“.
Шта „Атеље 020“ представља у симболичком а шта у суштинском смислу?
Посматрајући Атеље из угла симболике, рекао бих да представља једну једноставну идеологију која се може описати слоганом: „Зашто кукати на услове, кад услове можеш сам направити? Књигу и чекић у руке!“. Суштина нашег концепта се крије у томе да од некорисне ствари направимо корисну, па макар то била лимена конзерва, видео спот или пропали роман. Поред тих приоритета бавимо се и пројектима који за циљ имају иновације, естетику, практичност, едукацију и функцију. Такође, Атеље може да помогне нашим члановима да остваре здраве циљеве тако што ће омогућити неки вид покровитељства, као и помоћ и подршку велике екипе уметника.
Која је позадина његовог покретања: ентузијам, тежња за креативном разменом идеја, тежња ка подизању свести или...?
Баш као што сте и навели. Нагон који се зове „креативност“ нас је навео да се организујемо. Самим нашим радом, објавом радова, ми подстичемо размене идеја којима се окористе сви заједно са нама. А када је реч о подизању свести, ставио бих то на врх лествице. Један од највећих мотива јесте каријера. Ми желимо да кроз Атеље и нашим активностима обезбедимо себи место у својим браншама и да то буде засновано на самосталном раду. Такође, врло често је у питању чисти ентузијазам.
За неколико месеци „Атеље 020“ пуни две године. Шта бисте издвојили као највећа достигнућа?
Што се тиче достигнућа, на прво место бих ставио подршку коју смо задобили, начин на који људи сагледавају наш рад. Јако смо задовољни и схватамо то као ветар у леђа. Што се тиче конкретних ствари, заиста имамо доста успешних пројеката. Не бих да набрајам све радове појединачно, али заиста на 90% смо остварили задовољавајуће успехе. Али ако баш морам, издвојио бих прво место на конкурсу за фотографију „Рамазански вакат“ , излагање комадног намештаја на сајму намештаја у Сарајеву који је ословљен као признат рад, књигу поезије „Зејна као страст“ и кратки експериментални филм „3 секунде“ и хуманитарна акција за лечење једног дечка. Она је занимљива по томе што смо радили посебне моделе кутија за прикупљање новца, јер су људима привлачиле пажњу, а и графички дизајн их је додатно мотивисао. Ове радове које сам истакао само за нијансу издвајам од других.
Да ли су неки пројекти Атељеа добили конкретну подршку надлежних институција и колико вас је то изненадило?
Још увек нисмо наишли на сарадњу и подршку, изузев код организације хуманитарне представе, када нам је Културни центар дао салу Дома омладине на коришћење. Код нас још увек не постоји свест о томе колико здрава идеја и чиста намера може да оде далеко, већ људи помало размишљају на утабан начин. Зато наилазимо на потешкоће у разговорима за дозволу градње моста.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/адмир_маровац.јпг" видтх="350" хеигхт="525" />
Највише медијске пажње привукао је пројекат пешачког моста у Новом Пазару. Идеје пројекта су јасне: искористити флаше за нешто корисно, подићи еколошку свест, изградити мост као симбол уједињења, привући туристе у Пазар. Оно што нас занима је када и како настају креативне идеје овог типа? Да ли су резултат тренутне инспирације, дужег размишљања или нечег трећег?
Као прво, јако ми је драго што вам је вест о мосту у потпуности пренела оно што сам заправо и хтео да постигнем. Да, мост треба да носи поруку о потреби коришћења штетног отпада, да подигне еколошку свест, да једноставно покаже људима шта значи бити уједињен, да привуче пажњу туриста, као и да отвори нове хоризонте у архитектонским решењима и охрабри остале амбициозне и талентоване младе кадрове. Идеја није настала баш једноставно. Већ сте упознати са нашом концепцијом рада, па самим тим и можете повезати на који начин сам дошао до ње. На првом месту је Бог, јер у било којој религији свесно или несвесно загађење околине је грех. На другом месту је љубав према граду и архитектури. На трећем месту је стална анализа и тражење нових решења како допрети до сопствене, а и туђе свести, како пренети поруку, јер и сами знате да никакве користи нема од говора ''не бацајте смеће у реке''. Једноставно сам желео да ''не бацајте смеће у реке'' преточим у архитектонски облик, и надам се да ћу успети то да остварим до задовољавајућег нивоа. Дивно је посматрати како ти суграђани са свих страна доносе флаше, знајући да су исте могле заглавити у реци.
У једном од својих интервјуа сте изјавили како је мост само почетак дужег рада на промовисању Новог Пазара и привлачењу туриста. Чиме ће НП бити "обогаћен" у наредном периоду?
У плану имамо да наставимо са изградњом објеката од необичних материјала, као што су новине, фластика, слама, текстил и многи други. Један од већих подухвата који ћемо ускоро почети да припремамо јесте пројекат Омладинског града. У њему желимо представити интерпретацију традиционалне архитектуре наших простора, а по својој садржини биће засигурно од значаја за целу Србију, зато што је ово средина од изузетне историјске и културне важности. Најавили смо и пројекат Пазарског торња и свакодневно нам се рађају нове и нове идеје. Углавном, блистава будућност нам се смеши, као и свој амбициозној омладини.
Зашто сте одабрали баш архитектуру и у којој мери вас архитектура НП инспирише, узимајући у обзир њену "мултикултуралност"?
Архитектура ме прати од првих корака у мом животу. То је мој дечачки сан, и животна преокупација. Све остало чиме се бавим комотно називам споредним стварима и хобијима. Што се тиче архитектуре у Новом Пазару, једино ме инспирише традиционална архитектура, јер сматрам да ни у једној другој архитектури неке средине не постоји толика повезаност објекта са начином живљења човека. Сматрам да не постоји гостопримљивија архитектура, почевши од екстеријера објеката, саме панораме старих махала, па до ентеријера који су изузезно инспиративни. Када је реч о мултикултуралности, у томе видим непресушан извор, иако се у последњих 40 год. на објектима то не може више уочити, јер се комплетно друштво окренуло индустријализацији и великим комплексима.
Шта мислите да је најзначајније за успех у уметности: таленат, креативност, рад, ентузијазам, контакти и постоји ли "мерни инструмент" за детекотовање успеха у уметности?
Постоји она позната да је таленат 5%, а 95% рад, ја се не бих сложио баш у потпуности. Сматрам да је креативност, дар, сам тај таленат 80%, а 20% рад. Шта можете постићи у уметности ако ту нема осећаја, ако идеја нема тежину? Ја заступам мишљење да се уметност вреднује у моментима, да она сваког дана има различиту вредност и цену. Све је у томе како је доживљавате. Полазим од своје бранше и увек се водим чињеницом да архитекта не пројектује за архитекте, већ за остале људе. И ако ви успете да направите објекат и амбијент, ако се ваш рад свиди доктору, комуналцу, правнику, механичару или учитељу, онда је то уметност. Уметност је релативна.
Који цитат ког уметника Вас посебно инспирише и осликава Вашу визију живота?
Не бих цитирао јер бих на тај начин само испоштовао ваше питање, а не бих заиста одговорио. Инспирише ме вера. Фасцинира ме та сама концепција религије која у сваком смислу тежи ка свеобухватном бољитку. Па тако и ја кроз рад тежим к томе.
Шта бисте питали Адмира Маровца да сте на мом месту?
Да ли жели постати архитекта или жели да се бави архитектуром? Да ли има у плану да прошири идеологију Атељеа 020 и на друге градове широм земље, или ће се само задржати у Пазару?
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb2.jpg)
