Autor: Marija Planić
FOTO: Andreja Marković (Fotkaj KG) - Aleksandar Nikolić
Aleksandar Nikolić je mašinstvo diplomirao 2007. godine na Fakultetu inženjerskih nauka (nekadašnjem Mašinskom fakultetu) u Kragujevcu, kada je proglašen za najboljeg studenta generacije, što mu je pomoglo da ostane na doktorskim studijama. Od 2012. godine radi u laboratoriji za inženjerski softver kao istraživač saradnik na razvojnim projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Pre nekoliko godina, započeo je proizvodnju proizvoda od recikliranih dasaka za skejt. U nastavku teksta pročitajte na koji način proizvodi te proizvode i zašto su oni toliko posebni.
Nikolić navodi da je oduvek imao dara da nešto napravi, kreira, proizvede. Budući da su mu otac i sestra, takođe, mašinci, pitali smo ga li je od njih ponešto naučio i da li su uticali na njega da se opredeli za tu profesiju.
„U suštini, nisam od njih nešto mnogo naučio u vezi sa svojim dosadašnjim radom. Oni su, sa jedne strane, završili smer za motorna vozila, dok, sa druge strane, mene to baš nije toliko interesovalo. Više sam bio orijentisan ka informatici, ka programiranju, pa sam samim tim i upisao Informatiku u inženjerstvu. Mada se nekako ispostavilo da sam nakon fakulteta shvatio da je bolje da sam možda završio neki proizvodni smer“ – zaključuje Aleksandar.
S obzirom na to da je, kao što kaže, bio orijentisan ka informatici, zanimalo nas je da li je na fakultetu učio o proizvodnji i koliko mu je to znanje pomoglo da ga primeni u praksi.
„Učili smo, recimo, neke osnove o CNC mašinama, o mašiniranju. To je oblast koja se bavi konkretno proizvodnjom nekog dela na CNC mašini, ali mi to nije nešto mnogo pomoglo u poslu kojim se sada bavim“ – kaže Nikolić i dodaje da je više učio sam, preko interneta, različitih foruma, sajtova itd.
On je CNC mašinu, na kojoj proizvodi svoje proizvode, sam konstruisao i napravio, jer ga je, kako kaže, to jeftinije koštalo, nego da je kupio sasvim novu.
„Kada sam počeo da proizvodim naočare, imao sam neke kontakte sa ljudima koji su imali CNC mašinu i nisam mogao ništa sa njima da se dogovorim, nisu imali vremena za moje vizije. Onda sam rešio da napravim sam mašinu prema nekim crtežima koje sam pronašao na internetu. Napravio sam celu konstrukciju od iverice i medijapana, a elektroniku, koja pokreće mašinu, kao i glodalicu (CNC mašina koja reže), sam kupio preko interneta“ – objašnjava Nikolić.
Takođe, naglašava da mu ta mašina završava sve poslove koje trenutno ima: izradu svih proizvoda. Takva mašina koju je napravio, košta oko dve do tri hiljade evra, a sopstvena izrada ga je koštala oko 500 evra, što znatno pokazuje koliko je uštedeo.
Proizvodi od recikliranih dasaka za skejt
Aleksandar je, ne tako čuvenu proizvodnju od recikliranih dasaka za skejt započeo 2007. godine i od tada aktivno proizvodi. U svom asortimanu ima prstenje, narukvice, minđuše, ogrlice, uglavnom za devojke, zatim, maske za telefone (za pojedine modele iPhone-a), ramove za slike i poslednje dve godine proizvodi naočare za sunce, a najnoviji proizvod mu je električna gitara.
„Vozio sam skejt više od 10 godina, pa sam imao dosta tih polomljenih dasaka koje sam čuvao. Iskreno, sličnu ideju za prstenje sam video na internetu, koje sam prvo počeo da pravim. Kasnije sam proizvodio narukvice, pa minđuše i tako dalje“ – ističe.
FOTO: Andreja Marković (Fotkaj KG) - Proizvodi od recikliranih dasaka za skejt
Na pitanje koliko je vremena potrebno za proizvodnju pomenutih proizvoda, odgovara: „Što se tiče prstenja, stolar, koji mi je dosta pomagao oko proizvodnje, je u početku pravio poluproizvod. Ja sam posle to šmirglao, lakirao, što, opet nije mali deo proizvodnog procesa. Sada imam svoju CNC mašinu i CNC glodalicu, na kojoj mogu da uradim oblik koji god želim. Za izradu jednog prstena ne treba mnogo, ali je teško sabrati sve to vreme, jer ima dosta koraka u procesu proizvodnje. Za jedan par naočara mi treba oko pet – šest sati, ako saberem sve mašinske i ručne procese proizvodnje“ – kazuje Aleksandar.
Prema Nikolićevim rečima, za serijsku proizvodnju je bolje, najpre obavljati jednu istu operaciju za više proizvoda, nego raditi sve operacije odjednom, da bi se došlo do finalnog proizvoda. „Uvideo sam da najbrže ide kada radim samo jednu operaciju, na primer, radim samo sečenje materijala i to traje, recimo, dva sata. Tako jedan dan sečem, drugi dan šmirglam, treći lakiram “ – objašnjava on. Na taj način se stiče rutina, a proivodnja traje znatno kraće.
Interesovanja za kupovinu ovih proizvoda ima, a najviše u inostranstvu, posebno u Americi i Britaniji. Ipak, kako navodi, kod nas, skejt kultura nije na nekom nivou, dok u Americi svi znaju šta je skejt. Na to ukazuje i činjenica da je određen broj onih koje poznaje, a koji su nekada aktivno vozili skejt, bacilo daske, što je, prema njegovim rečima, potpuno besmisleno.
Budući da u Kragujevcu sada retko ko vozi skejt, sve je zalihe iscrpeo. Tako da, materijal nabavlja od dece iz Beograda, Niša, Kraljeva i Čačka, a veću količinu je nabavio, čak iz Austrije.
Potom smo ga pitali šta će uraditi kada mu nestanu zalihe, na šta je odgovorio: „Ne znam, verovatno ću početi da uvozim iz Amerike (smeh). Ja sam, recimo, u Italiji u Bergamu, u jednoj radnji prodavao moje proizvode oko godinu i po – dve, nakon čega je prestala saradnja. Bez obzira na to što danas svi koriste moderne tehnologije, teško je dogovoriti se preko mail-a, dopisivanjem, jer mi se dešavalo da mi neko ne odgovori. Najbolje je da se dogovorimo lično, pa da mi neko skuplja daske i isporučuje mi“.
Unikatan proizvod - električna gitara od recikliranih dasaka za skejt
Njegov najnoviji proizvod, a ujedno i najinteresantniji je, upravo, električna gitara, koja je takođe nastala reciklažom dasaka od skejta. Interesovao nas je sam proces proizvodnje i koliko mu je vremena trebalo da napravi taj, naizgled, za proizvodnju vrlo komplikovan proizvod.
Aleksandar odgovara: „Prvo sam rezao telo na mojoj CNC mašini (koje se unutra sastoji od drveta lipe), pa sam ga onda oblepio skejt daskama. Vrat sam iskoristio od postojeće gitare, koji sam modifikovao. Takođe sam od te iste gitare pozajmio i elektroniku, pošto je reč o električnoj gitari. Na kraju sam, naravno, spolja radio mozaik sa skejt daskama“. Prema njegovim rečima, bilo mu je potrebno oko 15 dana za izradu ove gitare.
FOTO: Andreja Marković (Fotkaj KG) - Električna gitara od recikliranih dasaka za skejt
Daska od skejta je debljine 10 mm i ima sedam slojeva kanadskog javora, a ti slojevi su ofarbani različitim bojama. Te boje dasaka su upravo ono što daje draž svim njegovim proizvodima.
Za naš sajt je, takođe, govorio Branko Stiković – Stikany, gitarista iz Kragujevca. Budući da je isprobao električnu gitaru, pitali smo ga kakav je osećaj svirati na takvoj nesvakidašnjoj gitari i kakva je razlika između ove i gitara na kojima je ranije svirao.
„Razlika je prvo vizuelna. Gitara je klasična, kao i sve ostale, ništa se tu ne dešava posebno. Međutim, u toj nekoj interpretaciji, taj vizuelni izgled daje neku energetsku, drugu dimenziju. Jednostavno te drugačije inspiriše. To sad najbolje može da razume čovek koji svira“ – kaže Stikany.
On veruje da, za razliku od njega, nekima možda nije toliko bitan vizuelni doživljaj. „Čovek je, u stvari, glavna figura, taj provodnik koji kontroliše instrument, a kako će to zvučati, zavisi od toga kako te inspiriše instrument. Kao što sam pomenuo, gitara inspiriše vizuelno i samim tim daje neke nove varijante da sviraš na jedan drugačiji način“ – zaključuje.
Takođe, upoređujući gitare koje već ima, kaže da svaka daje neku drugu inspiraciju. Nešto što ne može da odsvira na jednoj, na drugoj, pak, može. „Druga gitara mi totalno otvori neki drugi pristup, kao i ova, recimo“, dodaje Stikany.
Za više informacija posetite Facebook stranicu Sk8rings. Na sledećem videu poslušajte kako zvuči Nikolićeva Skateboard gitara koju svira naš sagovornik - Stikany:
Marija je zaljubljenik u pozorište, koja kroz svaku svoju ulogu pokušava, najpre da razume postupke ljudi u pojedinim situacijama, a potom da svoje saznanje prenese na gledaoce.
***
Pročitajte i:
Borba za pravopis – Sizifov posao!
Jovana M: Trudite se, samo je nebo granica!
Hana P: Volim muziku i verujem u budućnost
***
Ovaj tekst je nastao kao projektni zadatak u okviru kursa Web novinarstvo.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE.