Tweet

Да ли је могуће да од свог некадашњег хобија покренете сопствену производњу? Одговор на ово питање, за портал иСербиа, даје Александар Николић из Крагујевца, истраживач сарадник са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу.

Autor: Marija Planić

ФОТО: Андреја Марковић (Fotkaj KG) - Александар Николић

Александар Николић је машинство дипломирао 2007. године на Факултету инжењерских наука (некадашњем Машинском факултету) у Крагујевцу, када је проглашен за најбољег студента генерације, што му је помогло да остане на докторским студијама. Од 2012. године ради у лабораторији за инжењерски софтвер као истраживач сарадник на развојним пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Пре неколико година, започео је производњу производа од рециклираних дасака за скејт. У наставку текста прочитајте на који начин производи те производе и зашто су они толико посебни.

Николић наводи да је одувек имао дара да нешто направи, креира, произведе. Будући да су му отац и сестра, такође, машинци, питали смо га ли је од њих понешто научио и да ли су утицали на њега да се определи за ту професију.

„У суштини, нисам од њих нешто много научио у вези са својим досадашњим радом. Они су, са једне стране, завршили смер за моторна возила, док, са друге стране, мене то баш није толико интересовало. Више сам био оријентисан ка информатици, ка програмирању, па сам самим тим и уписао Информатику у инжењерству. Мада се некако испоставило да сам након факултета схватио да је боље да сам можда завршио неки производни смер“ – закључује Александар.

С обзиром на то да је, као што каже, био оријентисан ка информатици, занимало нас је да ли је на факултету учио о производњи и колико му је то знање помогло да га примени у пракси.

„Учили смо, рецимо, неке основе о ЦНЦ машинама, о машинирању. То је област која се бави конкретно производњом неког дела на ЦНЦ машини, али ми то није нешто много помогло у послу којим се сада бавим“ – каже Николић и додаје да је више учио сам, преко интернета, различитих форума, сајтова итд.

Он је ЦНЦ машину, на којој производи своје производе, сам конструисао и направио, јер га је, како каже, то јефтиније коштало, него да је купио сасвим нову.

„Када сам почео да производим наочаре, имао сам неке контакте са људима који су имали ЦНЦ машину и нисам могао ништа са њима да се договорим, нису имали времена за моје визије. Онда сам решио да направим сам машину према неким цртежима које сам пронашао на интернету. Направио сам целу конструкцију од иверице и медијапана, а електронику, која покреће машину, као и глодалицу (ЦНЦ машина која реже), сам купио преко интернета“ – објашњава Николић.

Такође, наглашава да му та машина завршава све послове које тренутно има: израду свих производа. Таква машина коју је направио, кошта око две до три хиљаде евра, а сопствена израда га је коштала око 500 евра, што знатно показује колико је уштедео.

Производи од рециклираних дасака за скејт

Александар је, не тако чувену производњу од рециклираних дасака за скејт започео 2007. године и од тада активно производи. У свом асортиману има прстење, наруквице, минђуше, огрлице, углавном за девојке, затим, маске за телефоне (за поједине моделе иПхоне-а), рамове за слике и последње две године производи наочаре за сунце, а најновији производ му је електрична гитара.

„Возио сам скејт више од 10 година, па сам имао доста тих поломљених дасака које сам чувао. Искрено, сличну идеју за прстење сам видео на интернету, које сам прво почео да правим. Касније сам производио наруквице, па минђуше и тако даље“ – истиче.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с14.постимг.орг/тег7пт9ох/ИМГ_4288_03_2016_производи.јпг" />

ФОТО: Андреја Марковић (<�а хреф="хттп://фоткајкг.цом/">Фоткај КГ</а>) - Производи од рециклираних дасака за скејт

На питање колико је времена потребно за производњу поменутих производа, одговара: „Што се тиче прстења, столар, који ми је доста помагао око производње, је у почетку правио полупроизвод. Ја сам после то шмирглао, лакирао, што, опет није мали део производног процеса. Сада имам своју ЦНЦ машину и ЦНЦ глодалицу, на којој могу да урадим облик који год желим. За израду једног прстена не треба много, али је тешко сабрати све то време, јер има доста корака у процесу производње. За један пар наочара ми треба око пет – шест сати, ако саберем све машинске и ручне процесе производње“ – казује Александар.

Према Николићевим речима, за серијску производњу је боље, најпре обављати једну исту операцију за више производа, него радити све операције одједном, да би се дошло до финалног производа. „Увидео сам да најбрже иде када радим само једну операцију, на пример, радим само сечење материјала и то траје, рецимо, два сата. Тако један дан сечем, други дан шмирглам, трећи лакирам “ – објашњава он. На тај начин се стиче рутина, а проиводња траје знатно краће.

Развој малих и средњих предузећа би могао да поспеши раст привреде. Ми, машинци, бисмо могли да будемо мало више укључени у производне процесе, а производња треба да буде покренута на више начина. Доста грана индустрије је угашено у нашој земљи, што је, наравно, лоше. Међутим, сама чињеница да овде долазе неке мање, па чак и веће компаније, показује да има потенцијала. Са друге стране, има и оних људи који би желели да праве нове производе и да развијају нове технологије. Можда је навећи проблем у бирократији.

Интересовања за куповину ових производа има, а највише у иностранству, посебно у Америци и Британији. Ипак, како наводи, код нас, скејт култура није на неком нивоу, док у Америци сви знају шта је скејт. На то указује и чињеница да је одређен број оних које познаје, а који су некада активно возили скејт, бацило даске, што је, према његовим речима, потпуно бесмислено.

Будући да у Крагујевцу сада ретко ко вози скејт, све је залихе исцрпео. Тако да, материјал набавља од деце из Београда, Ниша, Краљева и Чачка, а већу количину је набавио, чак из Аустрије.

Потом смо га питали шта ће урадити када му нестану залихе, на шта је одговорио: „Не знам, вероватно ћу почети да увозим из Америке (смех). Ја сам, рецимо, у Италији у Бергаму, у једној радњи продавао моје производе око годину и по – две, након чега је престала сарадња. Без обзира на то што данас сви користе модерне технологије, тешко је договорити се преко маил-а, дописивањем, јер ми се дешавало да ми неко не одговори. Најбоље је да се договоримо лично, па да ми неко скупља даске и испоручује ми“.

Уникатан производ - електрична гитара од рециклираних дасака за скејт

Његов најновији производ, а уједно и најинтересантнији је, управо, електрична гитара, која је такође настала рециклажом дасака од скејта. Интересовао нас је сам процес производње и колико му је времена требало да направи тај, наизглед, за производњу врло компликован производ.

Александар одговара: „Прво сам резао тело на мојој ЦНЦ машини (које се унутра састоји од дрвета липе), па сам га онда облепио скејт даскама. Врат сам искористио од постојеће гитаре, који сам модификовао. Такође сам од те исте гитаре позајмио и електронику, пошто је реч о електричној гитари. На крају сам, наравно, споља радио мозаик са скејт даскама“. Према његовим речима, било му је потребно око 15 дана за израду ове гитаре.

<�имг цласс="тфлоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/545вфхзеј/ИМГ_4216_03_2016_гитара.јпг" />

ФОТО: Андреја Марковић (<�а хреф="хттп://фоткајкг.цом/">Фоткај КГ</а>) - Електрична гитара од рециклираних дасака за скејт

Даска од скејта је дебљине 10 мм и има седам слојева канадског јавора, а ти слојеви су офарбани различитим бојама. Те боје дасака су управо оно што даје драж свим његовим производима.

За naš sajt је, такође, говорио Бранко Стиковић – Stikany, гитариста из Крагујевца. Будући да је испробао електричну гитару, питали смо га какав је осећај свирати на таквој несвакидашњој гитари и каква је разлика између ове и гитара на којима је раније свирао.

„Разлика је прво визуелна. Гитара је класична, као и све остале, ништа се ту не дешава посебно. Међутим, у тој некој интерпретацији, тај визуелни изглед даје неку енергетску, другу димензију. Једноставно те другачије инспирише. То сад најбоље може да разуме човек који свира“ – каже <�а>Стиканy</а>.

Он верује да, за разлику од њега, некима можда није толико битан визуелни доживљај. „Човек је, у ствари, главна фигура, тај проводник који контролише инструмент, а како ће то звучати, зависи од тога како те инспирише инструмент. Као што сам поменуо, гитара инспирише визуелно и самим тим даје неке нове варијанте да свираш на један другачији начин“ – закључује.

Такође, упоређујући гитаре које већ има, каже да свака даје неку другу инспирацију. Нешто што не може да одсвира на једној, на другој, пак, може. „Друга гитара ми тотално отвори неки други приступ, као и ова, рецимо“, додаје <�а>Стиканy</а>.

За више информација посетите Facebook stranicu Sk8rings. На следећем видеу послушајте како звучи Николићева Скатебоард гитара коју свира наш саговорник - <�а>Стиканy</а>:


Марија је заљубљеник у позориште, која кроз сваку своју улогу покушава, најпре да разуме поступке људи у појединим ситуацијама, а потом да своје сазнање пренесе на гледаоце.

***

Прочитајте и:

Borba za pravopis – Sizifov posao!
Jovana M: Trudite se, samo je nebo granica!
Hana P: Volim muziku i verujem u budućnost

***

Овај текст је настао као пројектни задатак у оквиру курса Web novinarstvo.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE.

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ