Aleksandrovo - Nekad i sad

Autor: Zvezdana Radosavljević

Svako mesto na svetu ima svoj šarm, kada ga posetimo još dugo vremena nosimo ga u sećanju po nečemu. Aleksandrovo osim putnika namernika pamte i potomci starosedelaca koji su imali sreće da ga napuste. Sete ga se na Duhove - praznik Sv. Trojice, seosku slavu, okupe se sa svojim seljacima u centru kod zvonika, organizuju poetsko veče, sa sobom povedu i prijatelje da im pokažu svoj „Mali Pariz“, mesto odakle su krenuli na svoj put, i odu.

Tradicija se nastavlja, dašak kulture je donet u selo bar na jedan dan, u čast predaka i kralja Aleksandra Obrenovića.

Selo Aleksandrovo je udaljeno od Niša 15 kilometara, pripada opštini Merošina, a specifično je po širokim ulicama vojvođanskog tipa, sa drvoredom i zasađenim dudovima ispred svake kuće. Najraniji pisani trag o selu datira iz 1834. godine, kada je knez Lazar gradio na antičkim ruševinama utvrđenja za svoje garnizone po topličkom kraju i poklonio ovom mestu crkvu i zvono na kome je upisano „Trat Barigoz Ten Bolt premlatio 1384 Milanov“. Ovo zvono je očuvano i danas se nalazi na zvoniku u centru sela i upozorava meštane na verske praznike, vremenske nepogode, a po potrebi služi i za razbijanje gradonosnih oblaka.

Selo je osnovano u proleće 1880 godine. Inicijativu za naseljavanje sela vojvođanima dao je Simeon Bolmanac sveštenik iz Baranje, koji je bio i predvodnik prve grupe vojvođanskih naseljenika. Selo je dobilo ime po kralju Aleksandru Obrenoviću, sinu kralja Milana Obrenovića. Ime je ostalo do današnjih dana kao uspomena na želju osnivača da naseljavanjem vojvođana donese kulturu u ove krajeve.

Posle drugog svetskog rata u centru sela komunističke vlasti podigle su dom kulture u znak zahvalnosti palim borcima za slobodu. O tome svedoči spomen ploča poginulima na ulazu doma kulture, a u crkvenom placu spomenici narodnim herojima. Ova impozantna i velelepna zgrada je bila mesto gde su se održavale priredbe, igranke, susreti sela i drugi kulturno-umetnički programi. Stariji sugrađani se sa setom sećaju sretnih dana kada je Aleksandrovo bilo centar opštine Merošina.

Vremenom zbog nebrige stanovnika i lošeg upravljanja od strane predstavnika mesne zajednice došlo je do propadanja sela. Devedesetih se dogodio požar, i do današnjih dana nisu razjašnjene okolnosti pod kojima je do njega došlo. Dom kulture više nije bio u funkciji. Mladi su ostali bez prostorija za okupljanje i ovaj problem nije rešen do današnjih dana.

Od kobnog požara su neki meštani danima i godinama raznosili imovinu. Po svedočanstvima ljudi koji bi da ostanu anonimni noću su pojedinci nosili oluke, vrata, nameštaj a zatim se prešlo na čupanje prozorskih okvira i raskopavanje cigli. Nije bilo nikoga da digne glas protiv ovakvih vandalizama. Danas je to ruinirana zgrada a neupućeni misle da je zgrada oštećena u Nato bombardovanju.

Divne ulice vojvođanskog tipa u proleće i jesen su pune blata jer u opštinskom budžetu trideset godina unazad nema novca za asfaltiranje puteva. Generacije naših dedova sećaju se predizbornih obećanja o asfaltu, generacije naših očeva pamte predizborna obećanja o kanalizaciji i vodovodu, mi njihova deca i danas živimo bez uličnog osvetljenja, i nadamo se da će uz malo sreće i mnogo pameti naša deca živeti u nekoj boljoj sredini.

U intervjuu datom Merošinskim novinama 1996. godine tadašnji predsednik mesne zajednice Stamenković Radomir izjavio je da su osnovni problemi Aleksandrova neasfaltirane ulice, nepostojanje vodovoda i kanalizacije. Ovaj problem nije rešio on, ali ni naslednici.

Godinama je situacija ista samo se oni koji daju obećanja smenjuju u svojim foteljama. Rukovodstvo opštine nema sluha za naše probleme, nisu ga imali prethodnici, neće ga imati ni budući. Uvek su prioritet sela sa većim brojem glasača i stanovnika. U Aleksandrovu je po popisu stanovništva iz 2011. godine živelo 409 stanovnika, ali mladi ljudi stalno odlaze, samo što o tome niko ne vodi računa. Ne brinu oni, ne brinemo ni mi. Setiće nas se u vreme izbora, doći će sa obećanjima, mi ćemo ih dočekati sa istim problemima, bar neće morati da smišljaju ništa novo, samo prepišu od prethodnika, i tako... do istrebljenja.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti