Ima već pola veka od kada je Bob Dilan pevao „o vremenima, koja se menjaju“ a u novom milenijumu su te promene uzele takvog maha da je svako zastajanje i osvrtanje za sobom opasnije čak i od bezglavog srljanja u nepoznato. Duh vremena ne izuzima nijednu oblast civilizacijskog i uopšte ljudskog nasleđa, ne ostavlja ništa po strani, ne pošteđuje.
Skorašnji, gotovo očajnički vapaj Tima Voterstona da Amazon.com ubija izdavačku i knjižarsku delatnost, pa i književnost u krajnjoj instanci, ima mnogo anahronog, previše idealističkog da bi bio shvaćen kao signal nekih opasnih promena sa kojima smo suočeni. Čitava priča zvuči mnogo ozbiljnije kada se uzme u obzir da je Voterston vlasnik najvećeg lanca knjižara u Velikoj Britaniji, lanca koji zaista ispašta zbog konkurencije koju je u Amazonu dobio.
Jedan od glavnih argumenata koje Voterston ima protiv Amazona jeste brend izgrađen na niskim cenama kojima knjižare ne mogu biti konkurentne. Sa druge strane, izumiranje klasičnih knjižara imalo bi, po njemu, velike posledice na književnost u celini, mlade i neafirmisane autore, kao i na odnos čitalaca prema knjizi. Izdavačka delatnost, kaže Voterston, jedna je od najdelikatnijih i ima veliku kulturološku ulogu u civilizovanom društvu. Izdavači pronalaze autore, afirmišu ih, čine od njih deo nacionalne kulture, pronalaze im publiku. Knjiga kao takva ima i svoju vizuelnu i taktilnu draž pa su police knjižara po njemu nezamenjive.
Međutim, onda se pojavio Amazon i rekao nešto kao: idite do knjižare, pronađite svoje omiljene autore, poređajte ih po stolu i odaberite a zatim dođite na naš sajt i naručite iste knjige po nižoj ceni. Opasnost na koju Voterston upozorava je realna mogućnost da će pri ovom stanju stvari doći do gašenja knjižara što će imati posledice širih razmera.
Situacija se ipak mora sagledati iz jednog sasvim drugog ugla. U stvarnosti stvari stoje tako da po evolutivnom zakonu opstaje samo ono što se prilagođava a za književnost i sve one kojima je do njenog opstanka stalo bi bilo mnogo korisnije da pronađu načine kako će uhvatiti korak sa nastalim promenama nego da se zbog njih žale i traže pomoć koja liči na milosrđe. Onaj ko danas zabija glavu u pesak i žali za lepim prošlim vremena ne može računati ni na kakvu budućnost.
Postoji problem sa argumentom Tima Voterstona da je autoru potrebna zaštita, promocija i afirmacija koje mogu pružiti jedino knjižare. U vremenu kada je internet promocija zahvatila sve oblasti poslovanja sasvim je nerealno tvrditi da su izlozi knjižara i preporuke prodavaca u njima nezamenjivi vidovi oglašavanja i utiranja puta do publike. Fizički prostor već uveliko gubi bitku sa virtuelnim, svidelo se to nekom ili ne.
Drugi problem je zakon ponude i potražnje definisan još od strane Adama Smita. Svrha produkcije je potrošnja. Ono što je merodavno jesu potrebe potrošača a ne želje proizvođača. A potrošači žele da plate manje za jednu stvar kad god je to moguće i Amazon im to omogućava. Oni odnose pobedu kao što i treba da bude, a ako to nije u skladu sa stavom knjižara ostaje im samo da se zamisle u čemu greše i kada su izgubili korak sa vremenom.
Na kraju krajeva, broj kupljenih knjiga na godišnjem nivou raste iz godine u godinu pa je jasno da čitanje i književnost nisu u opasnosti, a ni Amazon.com.
Izvor: Forbes
