Aleksandra Miletić
Da li ste se i vi, poput mene, kadkad zapitali kuda ide ovaj svet? Nekako u hodu ili trku prihvatamo i svojski se prilagođavamo svim novim “zakonima” funkcionisanja naših života, koji postaju nezamislivi i nefunkcionalni bez novog “prozora” u svet - onog veličine od 19 do 24 inča. Koliko nam je taj mali okvir, iza kojeg se nalazi neograničeno polje informacija, promenilo svakodnevne navike? Moje jeste, jer su “kolporter”, “biblioteka”, “enciklopedija” i sva sredstva komunikacije “zarobljena” na jednom mestu. To mesto se nalazi nekoliko koraka od mog kreveta i sve što treba da uradim je da prvo uključim mozak a zatim i njega – laptop. Njegovo visočanstvo laptop koji omogućava ulazak u paralelni svet – on-line.
Jedna od on-line “stranica” koje najčešće rabim je ona na kojoj piše Amitz E. Dulniker. Zašto? Odgovor je jednostavan – povezanost i dobar sluh ili njuh za teme i informacije koje me/nas intresuju, osećaj povezanosti i bliskosti sa onim ko vas/nas informiše pa tako i stvaranje lojalnosti i poverenja sa vašim/našim izvorom informacija. A ko je on? Zvanično je Milan Kamponeski , glavni i odgovorni urednik portala Nadlanu.com, a nezvanično je Amitz E. Dulniker, gospodin, novinar, bloger sa sjajnim smislom za humor, percepciju i veštinu “nazvati stvari pravim imenom”.
U jednom od vaših vlogova ste izrazili poprilično pesmističan ili realističan stav (kako ko razume) u vezi sa načinom adaptacije ljudi na nova tehnološka otkrića i izume, upoređujući je sa „borbom“ pećinskog čoveka i tenka. Šta je, po Vašem mišljenju, neophodno za ubrzanu „evoluciju“?
Smena generacija. Čovečanstvo se nalazi na prelazu iz jednog društvenog uređenja u drugo. Moja generacija je imala tu nesreću da se našla na samoj granici u najboljim godinama, pa sada mora da se iz oflajna prilagođava onlajnu, srušeni su nam sistemi vrednosti, pravila o zapošljavanju, komunikaciji, svemu, sve na šta smo straćili godine učenja, više na važi...Nove generacije se savršeno dobro snalaze sa tehnološkim napretkom, oni ne znaju za naša „pravila“ osim iz naše priče. Problem sa Srbijom leži u tome što oni koji bi trebalo da tim novim generacijama pokažu kuda vodi taj put to ne umeju i ne razumeju, nego se očajnički bore protiv napretka koji je ne, neminovan, nego se već dogodio.
Evolucija nekako po difoltu podrazumeva promene na bolje, ali kako okarakterisati promene koje se tiču „on-line novinarstva“. Koje su njegove prednosti a koje mane?
Onlajn novinarstvo je sjajno, još uvek je to sve u povoju, ali vi i sada svakog trenutka možete pratiti sva dešavanja u svetu, iz kancelarije, kreveta, wc-a. Novinarstvo je pred velikim izazovom, tržište je ogromno, ali je i konkurencija isto velika, to će vrlo brzo iznedriti kvalitet na vrh. Uskoro neće biti dovoljno samo da izvestite ljude, moraćete da imate svoj stil prezentovanja, da skratite izraz, da date komentar podložan diskusiji. Mi smo selendra, kod nas se još uvek vode polemike o tabliodizaciji medija, a kod nas su svi mediji tabloidni, oni prvi što se bune, u životu ne bi čitali pravi ozbiljan sadržaj.
On-line novinarstvo, on-line učenje, on-line kupovina, on-line ljubav, on-line prijateljstva...Ima li neki segment ljudskog života koji neće „kapitulirati“ pred prefiksom ON-LINE?
Vremenom će sve postati onlajn, razvitkom nanotehnologija ćemo doći u situaciju da implantima u telo ugrađujemo, da se jednostavno izrazim, modeme, kojima ćemo pristupati globalnoj mreži. To znači da ćemo u nekoj, ne tako dalekoj budućnosti, upitom bez reči, iz glave dobijati informacije o svemu što nas zanima i komunicirati sa ljudima na drugom kraju planete, bez progovorene reči. Za čovečanstvo Internet je isto što i točak. Mi smo trenutno na samom početku tog, novog društvenog uređenja. Najdalje za dve, tri decenije svet će se izvrnuti naglavačke i ništa neće biti kao što je sada. Ni vlast, ni politika, ni estrada, komunikacije, trgovina..sve će se promeniti iz korena.
Kao glavni i odgovorni urednik portala Nadlanu.com imate odgovoran posao u vezi kreiranja tema svakodnevnih razgovora sasvim običnih ljudi. Čini mi se da je prvi srpski portal odlučno povukao „ručnu“ kada je reč o plasiranju, promivisanju pa i profitiranju na račun površnih i „golišavih“ tema?
Pa sad „povukao“, još uvek je odlučno povlačim, inercija je čudo. Znate, nije lako to izvesti kada konkurencija koristi gomilu trikova kojima suštinski ne povećava kvalitet niti stvarnu lojalnu publiku, nego samo privid, koji služi za prezentovanje „popularnosti“ svog portala marketinškim agencijama. Sve se vrti oko novca, oko marketinga, setila se grupa pametnjakovića da na razne načine „lažira“ popularnost i posećenost svojim portalima. Bilo da plaćaju šer kod ljudi koji drže grupe sa puno „lajkova“ na Fejsu, bilo da to isto plaćaju devojkama i devojčicama koje se slikaju polugole i time privlače potencijalnu publiku na svom „zidu“ koju bi takav portal mogao da natera da klikne na neku vest, bilo da ciljano objavljuju vesti sa „poznatima“ koji imaju razvijene profile na društvenim mrežama i fanatičnu publiku. Za sada sam zabranio da se bavimo time. Što se mene tiče starleta, ako ništa drugo, bar dok ne izbaci kućni pornić, nema šta da traži u medijima. Još uvek sam jako daleko od cilja što se tiče portala, pre nego što kažem da sam povukao ručnu, moram da pomirim nekoliko različitih interesa i pravaca da bih mogao da kažem da sam na pravom putu.
Da li je svakodnevnica u Srbijii inspirativan „glavni i odgovorni urednik“ Vašeg bloga?
Inspiracija uvek dolazi iznutra, svejedno je o čemu pišem, ali da, ponekad koristim to što ljudi vole da čitaju ono što pišem, da bih pomogao onima kojima je ta pomoć potrebna u Srbiji. Bilo da su to mediji, napuštene životinje, porodica Matić ili Romi.
Da li su ponekad Milan Kamponeski i Amitz Dulniker u sukobu mišljenja?
Figurativno rečeno jesu, Milan je godinama unazad prilično povučen i asocijalan, zamišljen, zagledan u zvezde i okrenut malom krugu prijatelja i svojim psima. Amitz je ona vatra koja je u Milanu izgorela nakon 12. marta i propale „petoktobarske revolucije“, dečak sa željom da menja svet.
Može li se u 21. veku računati na „lojalnost čitalačke publike“ ? Koji su mehanizmi i alati njene izgradnje?
Naravno da može, to će i biti sledeća etapa u učvršćivanju onlajn pozicija. Publika je zatrpana sadržajem, ali ma koliko nalazila zanimljivih stvari sa strane, uvek će se vraćati nekome kome bezuslovno veruje da potvrdi pročitano. Mehanizmi su jasni, kao i kod svake druge vrste medija. Istrajnost, istinitost, brzina reakcija na događaje i vesti, stav...
Kome ste Vi lojalni? Kojim novinama, portalima i blogovima nikada ne okrećete leđa?
Najiskrenije ja sam kao čitalac u Srbiji jedino lojalan CINS-u i Kuriru. Kod prvih znam da ću uvek dobiti proverenu, nedvosmislenu informaciju od suštinskog značaja za društvo urađenu po svetskim standardima. Kod Kurira volim jednostavnost, direktnost, bez uvijanja, „bam u glavu!“ i usput, uvek znam da ću uvek dobiti onaj „dim“ iza kojeg uvek ima i vatre. U Blic sam se izuzetno razočarao zbog otvorene neukusne podrške evidentno katastrofalnoj politici demokrata, a B92 sam nekako usput izgubio iz vida. U svetu pre svega pratim Huffington post i Russia Today.
Šta je bila „ekskluziva“ u 2012. godini - koja vest, događaj, informacija?
U Srbiji je svakako hapšenje Miškovića ta vest, taj događaj godine. Mišković nije bio samo biznismen, on je upravljao državom i ekonomski i politički i na svaki drugi mogući način, iako za to nikada nije dobio podršku naroda. Demokratska stranka je tome platila političku cenu. Vučić je bio dovoljno promućuran da shvati da će se to i njemu desiti ako odmah ne stane tajkunima na put. Srbija ne može imati i državu i neformalnog gazdu.
Podelite sa nama Vaše viđenje najbolje biznis lekcije, one koja važi za sva vremena...
Ako treba potrošite pola života da nađete ono za šta ste talentovani, drugu polovinu života iskoristite da usavršite taj talenat do kraja.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
