Tweet

Можда сте имали срећу да на руци или неком другом делу тела носите тетоважу коју је урадила сликарка из Свилајнца Анђела Мицић, а да и нисте знали да она поред тетовирања слика. Ово је прича о њој и њеном стваралаштву и идејама.

Autor: Марко Мирковић

Пре месец дана Свилајнчани су имали прилике да се на изложби упознају са ликовним опусом младе уметнице Анђеле Мицић, рођене 1992. године, студенткиње Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу, на смеру зидно сликарство, у класи професора Горана Ракића. Анђела нас води кроз свет цртежа и тетоваже, откривајући нам себе и своје стваралашво.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с28.постимг.орг/фв9qтоо4д/10668374_10203832708593489_1985124304_н.јпг" />

„Моја прва љубав је цртеж“

Како су изгледали твоји уметнички почеци?
Од како знам за себе, држала сам оловку у рукама. Таленат сам наследила од оца, па сам тако и прве, елементарне ствари, везане за уметност научила од њега. Моја прва љубав је цртеж, а тек од скоро сам почела дубље да проучавам сликарство.

Одакле црпиш инспирацију за своја дела? Ко су твоји узори?
Инспирацију црпим из људи који ме окружују и из музике коју волим. Сваки сликар чије сам радове погледала, извршио је утицај на мене. Некад сам била свесна тога, а некад не. Узора имам много, неки и нису из уметничке бранше а утичу доста на мој уметнички опус.

Пре месец дана Свилајнчанима си представила прву самосталну изложбу. Какви су твоји утисци?
Уметност је увек у запећку свих дешавања. Морам да признам да сам веома поласкана великим одазивом људи. Била сам помало скептична, али све је прошло по плану, а овако велики број људи ми само даје мотивацију и храброст, што је веома битно нама који тек започињемо каријеру.

Којим техникама најчешће сликаш?
Највише се бавим цртежом, па је тако графитна оловка моје омиљено средство комуникације са публиком. Бавим се и акварелом, скоро сам веома заволела уље. Мада, цртеж доминира на сликама, па слике остављају утисак цртежа у боји.


Шта представљају твоја дела?
Моји радови представљају комбинацију неколико праваца, као и разноразних сликара и цртача.То је све дошло спонтано проучавајуци историју уметности и данашњу, модерну уметност, али највећи утицај на мене су оставили Егон Шиле, Тулуз Лотрек и Луцијан Фројд. Нећете видети реално пренешен свет на платно, већ комбинацију стварног и нестварног, свести и подсвести. Публика не треба да се труди да раздваја фикцију од стварности, већ да их посматра као целину.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/xх1595гг3/10699337_10203832581590314_349824716_н.јпг" />

Тетоваже људских судбина

Тетоважа није ни мало лак посао, али је веома занимљив. Анђела,бод када се бавиш тетоважом? Шта је потребно да би тетоважа настала?
Заинтересовала сам се за тетовирање мало пре осамнаесте године. После пунолетства, почела сам тиме и да се бавим. Добро је што се мој хоби прожима са мојим студијама, па тако утичу једно на друго и допуњују се. Тетовирање ме је спојило са многим људима, отворило нове идеје и дало један нови вид слободе.
Свака тетоважа за себе је занимљива, јер је једно ново искуство. Најзанимљивији део тетовирања су приче које стоје иза њих. Понекад ме растуже, али углавном унесу мало хумора и заварају бол.
Поред квалитетне опреме, потребно је знање, креативност и много живаца.


Колико времена треба да би настала једна тетоважа?
Зависи од величине тетоваже, али неки најмањи мотиви, попут иницијала, се раде веома брзо, свега 10-15 минута, док се дешавало да сам поједине тетоваже радила чак и више од 6 сати, мада то зна да буде напорно.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с9.постимг.орг/р2x3хов7з/10695315_10203832722233830_924528754_н.јпг" />

„ Нисам се покајала што сам уписала уметнички факултет“

Да ли се плашиш неизвесне будућности, јер данашње време није наклоњено уметницима?
Немам превелика очекивања, али нисам песимиста. Слике се продају, али не довољно да би уметник искључиво од тога живео. Фали нам сада по неки Медичи, да оживи данашњу уметничку сцену. Ја се ни једног тренутка нисам покајала што сам уписала уметнички факултет. Осећам се испуњено и сваког дана видим напредак.

Како ће се даље развијати твоја каријера? Шта планираш?
Гледам да не планирам превише, јер све до сад је долазило спонтано и природно. Волела бих да наставим са тетовирањем али не и да то прерасте у примарни посао. Желим да се бавим сликарством и да од тога живим, што звучи смешно, можда, признајем. Знам да ћу се увек бавити уметношћу, било којом врстом, јер то сам ја. Мастер је свакако у плану, у Србији или иностранству, видећу.

Шта би поручила онима који нису сигурни да ли да прикажу своју уметност?
Успеће свако ко буде искрен према себи и искрено приступи раду.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/ввге37м8х/10708202_10203832585190404_1320573_н.јпг" />

Гледамо у необична дела ове младе уметнице и захваљујемо јој се на топлом и срдачном гостопримству и што је одвојила време за овај интервју. Завршавамо разговор са поруком да нада у бољу будућност уметника није напустила Србију.

Марко, вечити борац за креативну слободу речи и фолклорне традиције.


***
Предложите портал иСербиа за избор топ 50 сајтова у 2014. на ovom linku .

Овај текст је настао као пројектни задатак у оквиру курса Web novinarstvo .


Tweet
Коментари

ВЕСТИ