Tweet
Anais Nin je žena koja je pokušavala da se otkrije i oslobodi objedinjujući ono seksualno, umetničko i emocionalno, a u korist tome svedoče dnevnici koji nastavljaju da pričaju njenu priču i danas. Ona je žena koja je do kraja živela svoju životnu filozofiju, a šta je to bilo – pročitajte.

Autor: Milica Savić

FOTO: Listal

Anais Nin, poznata francuska spisateljica, tačnije erotska spisateljica, rođena je 21. februara 1903. godine. Nakon razvoda svojih roditelja, sa braćom i majkom seli se iz Barselone u Njujork. U tom velikom i uzbudljivom gradu nije počela da vodi svoje, kasnije, poznate dnevnike – ona ih je već uveliko pisala. Sa 16 godina je napustila školovanje i počela da radi kao model.

Privatni život Ninove

Anais Nin je bila bigamistkinja liberalnog seksualnog shvatanja, ali sve u cilju pronalaska sebe kao žene i življenja svog života kroz umentost – što je bila njena filozofija. Bila je udata dva puta, a imala je više ljubavnika. Spekulisalo se, čak, da je bila biseksualka.

Godine 1923. udala se za bankara i umetnika – Hjua Parkera Gilera, kasnije poznatog kao Hugo. U to vreme, ona piše o D. H. Lorensu, Otou Ranku, koji će, takođe, biti njen ljubavnik, a proučava i psihoanalizu. Za sve to vreme, ona je upoznala Henrija Milera, svog najpoznatijeg ljubavnika, sa kojim otpočinje ljubavnu aferu. Njihov odnos će uticati na njen spisateljski čin i na nju kao ženu. Spekulisaće se da je Ninova imala ljubavnu aferu i sa Milerovom suprugom, što će ona kasnije, kroz svoje dnevnike, negirati.

Njen drugi suprug, Rupert Pol, bio je šumar s kojim se venčala pedesetih godina dok je još bila u braku sa Hugom. Rupert je bio mlađi šesnaest godina od Anais Nin. Rupert je značajan za ovu priču zbog toga što je on, nakon smrti Anaisinog prvog muža, objavio necenzurisane verzije dnevnika.

Anais Nin i dnevnici

Kako je Anais Nin jednom rekla, prvi susrest sa erotskom književnošću imala je kada se preselila u Pariz, u iznajmljeni stan, gde je u ormarima našla prve gomile erotskih knjiga koje su je opčinile.

Bez obzira na svoje dugogodišnje pisanje, bila je gotovo nepoznata do šezdesetih godina dvadesetog veka – ona je, tek, u svojim šezdesetim godinama stekla popularnost. Anais Nin nikad nije dozvoljavala da se priče iz dnevnika objavljuju, ali se predomislila 1970. godine. Priče su se pojavile u knjigama “Venerina delta” i “Male ptice”.

Stil Anais Nin u svojim najintimnijim pisanijima, bio je izričito “muški”: dnevnici su preplavljeni eksplicitnim opisima seksa, ali na ženski način – kroz potpuno davanje, čulnost i senzualnost, sa izraženim ženskim nagonom, željom za eksperimentisanjem, seksualnom slobodom, slobodom izbora i slično.

Sve ukupno, objavljeno je trinaest tomova njenih dnevnika, dvanaest romana i nekoliko knjiga književnih i umetničkih kritika i pornografskih novela. Pred kraj života, predavala je na mnogim američkim univerzitetima i postala ikona feministkinja, jer su njena snažna ženska misao, način života i filozofija doveli do preokreta u književnosti u kojoj se ženski glas do tada drugačije čuo, ili se nije još dovoljno glasno čuo.

Značaj Dnevnika

Anais je svoje Dnevnike pisala redovno od svoje jedanaeste godine, tačnije od 1914, a napisala je preko 35 hiljada strana. Svaka od tih strana je svedočanstvo jednog vremena, sa socijalno-političke strane, a malo više sa umetničke. Dnevnici su velika zaostavština ženskoj populaciji, jer svedoče o jednom vremenu koji nije priznavao atipičan život žene, a ne priznaje ga u potpunosti ni danas. Kroz portret žene koja ih je pisala, Dnevnici svedoče o iskrenosti prema sebi, svom okruženju, o priznavanju svojih demona i želji za spoznajom sebe i svoje seksualnosti.

Kao jedna od poruka koju šalje Ninova je ta da savršen partner ne postoji, već da ga mi stvaramo vlastitom snagom, snagom kreacije, svojom ljubavlju i strašću bića prema drugom biću.

Prava je patnja živeti u "unutrašnjosti života"... neko bi me morao učiniti nesvesnom. Ubiti me. Učiniti me neosetljivom, nemoćnom. Delovi mene morali bi umreti, ali ja sam sve dobro zaštitila od umiranja. Moj dnevnik ključa od života, preplavljen je stvarnošću, puca od topline.

Zaista verujem da bih, da nisam pisac, stvaralac, eksperimentator, mogla biti vrlo verna supruga. O vernosti imam visoko mišljenje. Ali moj temperament pripada piscu, ne ženi. (…) Verna supruga je samo jedna faza, jedan trenutak, jedan preobražaj, jedno stanje.

Žene su obeshrabrivane u otkrivanju svoje senzualne prirode. Kada sam napisala Uhodu u kući ljubavi 1954. godine, ozbiljni kritičari su Sabinu nazivali nimfomankom. Sabinina priča je da u deset godina bračnog života, ima dva ljubavnika i jedno platonsko prijateljstvo sa homoseksualcem. To je prva studija o ženi koja nastoji da razdvoji ljubav od senzulnosti kao što to čini muškarac, da traga za senzualnom slobodom. Nazvali su je pornografskom u svoje vreme.

Anais Nin je umrla 14. Januara 1977. godine.

Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.

***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.



Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI