Autor: Ana Kotur
FOTO: Facebook
Andrej Diligenski je magistar prava. On je objavio i knjige "Pravni aspekti neutralnosti internet mreže" i "Fejsbuk i zaštita podataka u EU", a između ostalog je i sertifikovan menadžer za informacionu sigurnost.
Andrej je rekao za iSerbiu da je kod internet prevara najveći problem računarska i tehnološka nepismenost korisnika, pričao je o tome šta je, zaista, Fejsbuk, gde su opasnosti, ali dotakao se i razlike u obrazovnom sistemu kod nas i u Austriji.
Završili ste master studije u Beču. Trenutno radite na izradi doktorske disertacije na Pravnom fakultetu, pa me zanima kako je studirati u Beču?
U Beču su potpuno drugaciji uslovi studiranja, drugačiji programi i pre svega pristup profesora. Suština je da se nešto nauči i da se ostvari direktan kontakt kroz praksu sa stečenim znanjem. Sam prolazak ispita se ne postavlja kao glavni problem, kako je to na našim fakultetima. U Austriji se mnogo polaže na specifičnom znanju iz određene oblasti, dok se kod nas insistira na širokom obrazovanju. Zbog širokog znanja, koje nosim iz Srbije i specifičnog znanja iz Austrije, doktorske studije mi ne predstavljaju veliki problem i nadam se da ću do kraja godine odbraniti doktorsku disertaciju.
Svesni smo da prevara na internetu ima mnogo, najčešće su krađa identiteta, šifri. Da li imate savet na koji način se zaštiti od mogućih prevara na društvenim mrežama?
Naveći problem predstavlja računarska i tehnološka nepismenost internet korisnika. Generalno, ljudi su naviknuti da prihvataju bilo šta što im se na ekranima pojavi. Stoga i kada se pojavi neki prozor, većina po automatizmu prihvata sve bez obzira na to šta u njemu stoji. Dakle, uz odgovarajuće obrazovanje i svest o mogućim problemima, može se sprečiti u velikoj meri neka od pojava kompjuterskog kriminala. Najčešće internet korisnici sami omogućavaju nesvesnim postupcima izvršenje ovih krivičnih dela.
Da li država može da preuzme neke mere regulisanja problema ili eventualno da pomogne u vidu upozorenja?
Država može da uvede programe i obavezne predmete još od osnovne škole, kojima bi pored dece bili uključeni i roditelji. Roditelji zaostaju u ovoj oblasti, posto tehonolgija konstantno napreduje. Osim toga, moguće je uvesti i znakove upozorenja slično saobraćajnim znakovima na osnovu kojih bi i roditelji i deca bili upozoreni na opasnost od određenog kompjuterskog krivičnog dela. Garancija i sertifikacija kvaliteta bila bi, takođe, jedna od mera, koju bi država mogla da preduzme, a na taj način bi internet korisnici znali da je određena firma, institucija ispoštovala određene standarde zaštite.
FOTO: Sigurnost na netu
Sajber kriminal je oblast kriminalne delatnosti. Da li ste se nekad susreli sa sajber kriminalom?
Firma za koju sam radio je imala problem da je prilikom hakerskog upada i napada na jedan server ukradena gomila korisničkih imena i šifri. Stoga je reakcija morala da bude munjevita i zaposleni su zamoljeni da promene svoje šifre. Taj napad je bio napad ogromnog intenziteta i nije bila obuhvaćena samo firma za koju sam radio. Takođe, napada je bilo mnogo i to ciljanih, učestali su u vidu toga da se od korisnika traži novac, da se npr. profil odblokira i slično. Napadi sa kojima sam se susretao su, uglavnom, bili motivisani materijalnim aspetkima, a manje time da se nekome nanese šteta ili uništi računarski sistem.
Juče je bila održana tribina "Fejsbuk i pravo" u Institutu za uporedno pravo; zanima me koliko se ljudi zaista zainteresovalo za temu?
Kod nas tematika Fejsbuka i prava postepeno dobija na značaju, pre svega sa razvojem sudske prakse u ovoj oblasti. Pošto je pravna zaštita poslednji segment zaštite i ostvarivanja prava. Umesto da se fokusiramo na prevenciju, kako sam objasnio kroz konkretne mere države, pojedinci bivaju svesni problema, tek kada oni sami dođu u problem. Generalno, ljudi su kod nas zainteresovani za temu, ali nisu pravilno usmereni i ne shvataju dublju problematiku vezanu za Fejsbuk.
Razlozi su u tom pogledu vezani kako za razumevanje prava, tako i za razumevanje same tehnologije. Ipak mislim da ljudi ne shvataju, pre svega, to da je Fejsbuk jedan društveni fenomen, koji pokriva i upleten je u sve segmente društva. Kako se Fejsbuk bude razvijao, tako će i zainteresovanost ljudi za ovu problematiku biti veći.
Za kraj, šta zapravo treba da znamo o najpopularnijoj mreži Facebook?
Treba da vodimo računa šta zapravo koristimo, na šta pristajemo, šta objavljujemo na Fejsbuku i ko su nam "prijatelji". Ukoliko ste već Fejsubuk korisnik, vodite računa o tome da vas samo jedan vaš klik mišem može uvesti u velike probleme npr. od dobijanja otkaza zbog objava. Tu je i problem objave vaših fotografija na mestu na kojem ne biste želeli, problem preuzimanja virusa kao i problem krađe identiteta.
Može se reći da je, ipak, najveći problem u kontroli svega što objavite na Fejsbuku, pošto nikada nećete znati, gde će to završiti. Stoga, objavljujte samo ono što ste sigurni da vam neće naškoditi i vodite računa na šta pristajete. Imajte u vidu da ono što ste objavili ili stavili na Fejsbuk, nikada više nećete moći da obrišete i nećete znati na koji način će ti podaci, slike, objave dalje biti korišćeni. Tretirajte svaku vašu radnju na Fejsbuku, kao da ste na ulici. Promislite dobro pre svake vaše aktivnosti o mogućim posledicama.
Ana, druželjubiva i radoznala učenica; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.
Pročitajte i:
Polazak tim: Sa vama putuju, na vas misle
Isidora Sekulić: Prva žena akademik
Upoznajte jahače irvasa
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde
mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko
želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst
pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa
naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara
vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o
vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
