Ако бисмо парафразирали чувену Чаплинову мисао, она би звучала овако: Сваки дан проведен без музике је изгубљен дан. Она се налази свуда око нас - у ваздуху, у зрацима Сунца, у кишним капима. Свој чаробни круг завршава тек уз гутљај кафе и залогај сна.
Кажу да је величина музике у осећањима које изазива у појединцу; да оно најбоље настаје када се сједине музика и поезија. Андреја Микић, млади кантаутор из Лапова, управо у тој синтези проналази свој пут преко рубова земље.
У следећим редовима откријте како изгледа свет виђен очима једног уметника. Свет у коме „..једни се мрштимо, а други журимо, ал’ знам да испод тога ми се волимо..“.
Шта за тебе представља музика?
За мене музика представља један од начина преношења енергије, осећања и мисли.
Постоје различита схватања о томе шта је уметник, уметност. Једно од њих било би да си уметник само једном у животу, у одређеном тренутку. За глумца би то била нека улога, за песника једна песма - у том тренутку он достиже свој врхунац стваралаштва и постаје апстрактни појам. Слажеш ли се са овим становиштем? Какво је твоје виђење уметника?
Не слажем се. Мислим да си уметник сваки пут када уносиш целог себе у стварање дела своје уметности.
У чему се огледа уникатност твојих песама?
Прво, морам да кажем да те песме нису моје. Мени су само пале на памет и ја сам их записао. Шта је ту моје осим воље да оне настану? А уникатне су по томе што их нико други до сада није направио (бар се искрено надам) и по томе што у неким људима буде нека осећања и мисли које ниједне друге не буде. Можда су уникатне и по још нечему, а да нисам тога свестан, не знам.
Поетика твоје музике проткана је Штулићем, Рундеком, Шобићем. Поред тих ванвременских хероја, чије стваралаштво те још инспирише?
Ако говоримо о кантауторима, поред поменутих, ту су још и Đорђе Балашевић, Бајага, Бора Чорба из млађих дана, Хус из Парног ваљка, па онда Цат Стевенс, Паул Симон, Леонард Цохен, Боб Дyлан, Боб Марлеy, Том Ваитс, Јохннy Цасх... Опростите ви, живи или не, који сте ме инспирисали у неком тренутку, а не могу сада да вас се сетим.
Према Бекетовим речима, задатак уметника је да пронађе форму која одговара масама. Мислиш ли да је то кључ успеха или кључ лежи у стварању чисте музике, где си вођен једино својим духом, уз наду да ће се сав труд исплатити?
Мислим да би требало да радиш оно што се теби свиђа, јер је тако најискреније, и тако ћеш највише уживати у томе што радиш, а то ће се онда допасти ономе коме треба да се допадне.
Када можемо очекивати објављивање песама?
Ако Бог да, у јуну ће шест песама изаћи на yоутубе.
Каква осећања се у теби буде, знајући да ће ускоро све постати стварно и да ћеш поделити део своје душе и са онима који те не познају?
Узбуђен сам што ће све коначно кренути. Неке песме су старе и по две године... Верујем да међу онима који ме не познају има људи који ће уживати у овим песмама, тако да сам веома радостан и почаствован што ћу им то омогућити.
Који су твоји даљи планови за будућност, или је „дивно немати план“?
Неко паметан рече: "Бог се највише смеје када правимо планове."Тако да се од неких прецизних планова уздржавам. У овом тренутку, волео бих да наставимо са вежбањем, да снимимо песме, и кренемо да свирамо, па онда ко зна, мозда неки фестивал... Има времена до тад.
Коју универзалну мисао желиш пренети својим песмама?
Иако су песме углавном љубавне, главна мисао лежи у „Ми се волимо". Знаш, будала гледа спољашње разлике и зато не види унутрашње јединство међу свима нама; док мудар човек гледа унутрашње јединство, те зато занемарује спољашње разлике. Сви смо ми једно. И зато, ако погледамо дубље у себе и друге, видећемо да се сви заправо волимо, само је потребно да ту љубав према свима и свему неуморно и непрекидно износимо на површину.
Марија
Иде аутопутем смирај дана,
Небо слика Сунчев залазак,
Један ауто и возач пун мана,
А о њему мисли Марија.
Она сада у другом је граду,
Жељно чека његов долазак,
А његова жеља буди наду
Да о њему мисли Марија.
Реф:
О, Марија,
Побегни од њега бестрага.
О, Марија,
Пусти га, јер он је битанга.
Такав осмех и из очију сјај
Никад није видео до сад.
Рекли су његовом срцу: „Знај
Да о теби мисли Марија.“.
Волео је, дао љубав сву
Не мислећи о овоме тад:
Да ли воли себе или њу?
А о њему мисли Марија...
Реф.
Ал’ одједном јака као стена
Идеја му памет смутила
Да на свету има много жена,
Једна у гомили Марија.
Трајала је љубав неко време,
Она није ништа слутила,
Ал’ њему сад постало је бреме
Што о њему мисли Марија.
Реф.
Није знао како да јој каже
Да је ова љубав готова,
Зато је одлучио да слаже,
Веровала му је Марија.
Рекао је да је фрка нека,
Мора да оде до Лапова,
Да се брзо враћа, да га чека.
„И знај да те волим, Марија...“.
Реф.
Ево шта се даље десило:
Нит’ се јавља, нити долази,
И то ју је јако збунило,
„Не разумем“, рече Марија.
Али болно схватила је тада
Како време више пролази,
Неће да се врати никада,
Патила је много Марија.
Реф.
О, Марија,
Побегни од њега бестрага.
О, Марија,
Лепо сам ти рек’о, Марија...
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
