Ako bismo parafrazirali čuvenu Čaplinovu misao, ona bi zvučala ovako: Svaki dan proveden bez muzike je izgubljen dan. Ona se nalazi svuda oko nas - u vazduhu, u zracima Sunca, u kišnim kapima. Svoj čarobni krug završava tek uz gutljaj kafe i zalogaj sna.
Kažu da je veličina muzike u osećanjima koje izaziva u pojedincu; da ono najbolje nastaje kada se sjedine muzika i poezija. Andreja Mikić, mladi kantautor iz Lapova, upravo u toj sintezi pronalazi svoj put preko rubova zemlje.
U sledećim redovima otkrijte kako izgleda svet viđen očima jednog umetnika. Svet u kome „..jedni se mrštimo, a drugi žurimo, al’ znam da ispod toga mi se volimo..“.
Šta za tebe predstavlja muzika?
Za mene muzika predstavlja jedan od načina prenošenja energije, osećanja i misli.
Postoje različita shvatanja o tome šta je umetnik, umetnost. Jedno od njih bilo bi da si umetnik samo jednom u životu, u određenom trenutku. Za glumca bi to bila neka uloga, za pesnika jedna pesma - u tom trenutku on dostiže svoj vrhunac stvaralaštva i postaje apstraktni pojam. Slažeš li se sa ovim stanovištem? Kakvo je tvoje viđenje umetnika?
Ne slažem se. Mislim da si umetnik svaki put kada unosiš celog sebe u stvaranje dela svoje umetnosti.
U čemu se ogleda unikatnost tvojih pesama?
Prvo, moram da kažem da te pesme nisu moje. Meni su samo pale na pamet i ja sam ih zapisao. Šta je tu moje osim volje da one nastanu? A unikatne su po tome što ih niko drugi do sada nije napravio (bar se iskreno nadam) i po tome što u nekim ljudima bude neka osećanja i misli koje nijedne druge ne bude. Možda su unikatne i po još nečemu, a da nisam toga svestan, ne znam.
Poetika tvoje muzike protkana je Štulićem, Rundekom, Šobićem. Pored tih vanvremenskih heroja, čije stvaralaštvo te još inspiriše?
Ako govorimo o kantautorima, pored pomenutih, tu su još i Đorđe Balašević, Bajaga, Bora Čorba iz mlađih dana, Hus iz Parnog valjka, pa onda Cat Stevens, Paul Simon, Leonard Cohen, Bob Dylan, Bob Marley, Tom Waits, Johnny Cash... Oprostite vi, živi ili ne, koji ste me inspirisali u nekom trenutku, a ne mogu sada da vas se setim.
Prema Beketovim rečima, zadatak umetnika je da pronađe formu koja odgovara masama. Misliš li da je to ključ uspeha ili ključ leži u stvaranju čiste muzike, gde si vođen jedino svojim duhom, uz nadu da će se sav trud isplatiti?
Mislim da bi trebalo da radiš ono što se tebi sviđa, jer je tako najiskrenije, i tako ćeš najviše uživati u tome što radiš, a to će se onda dopasti onome kome treba da se dopadne.
Kada možemo očekivati objavljivanje pesama?
Ako Bog da, u junu će šest pesama izaći na youtube.
Kakva osećanja se u tebi bude, znajući da će uskoro sve postati stvarno i da ćeš podeliti deo svoje duše i sa onima koji te ne poznaju?
Uzbuđen sam što će sve konačno krenuti. Neke pesme su stare i po dve godine... Verujem da među onima koji me ne poznaju ima ljudi koji će uživati u ovim pesmama, tako da sam veoma radostan i počastvovan što ću im to omogućiti.
Koji su tvoji dalji planovi za budućnost, ili je „divno nemati plan“?
Neko pametan reče: "Bog se najviše smeje kada pravimo planove."Tako da se od nekih preciznih planova uzdržavam. U ovom trenutku, voleo bih da nastavimo sa vežbanjem, da snimimo pesme, i krenemo da sviramo, pa onda ko zna, mozda neki festival... Ima vremena do tad.
Koju univerzalnu misao želiš preneti svojim pesmama?
Iako su pesme uglavnom ljubavne, glavna misao leži u „Mi se volimo". Znaš, budala gleda spoljašnje razlike i zato ne vidi unutrašnje jedinstvo među svima nama; dok mudar čovek gleda unutrašnje jedinstvo, te zato zanemaruje spoljašnje razlike. Svi smo mi jedno. I zato, ako pogledamo dublje u sebe i druge, videćemo da se svi zapravo volimo, samo je potrebno da tu ljubav prema svima i svemu neumorno i neprekidno iznosimo na površinu.
Marija
Ide autoputem smiraj dana,
Nebo slika Sunčev zalazak,
Jedan auto i vozač pun mana,
A o njemu misli Marija.
Ona sada u drugom je gradu,
Željno čeka njegov dolazak,
A njegova želja budi nadu
Da o njemu misli Marija.
Ref:
O, Marija,
Pobegni od njega bestraga.
O, Marija,
Pusti ga, jer on je bitanga.
Takav osmeh i iz očiju sjaj
Nikad nije video do sad.
Rekli su njegovom srcu: „Znaj
Da o tebi misli Marija.“.
Voleo je, dao ljubav svu
Ne misleći o ovome tad:
Da li voli sebe ili nju?
A o njemu misli Marija...
Ref.
Al’ odjednom jaka kao stena
Ideja mu pamet smutila
Da na svetu ima mnogo žena,
Jedna u gomili Marija.
Trajala je ljubav neko vreme,
Ona nije ništa slutila,
Al’ njemu sad postalo je breme
Što o njemu misli Marija.
Ref.
Nije znao kako da joj kaže
Da je ova ljubav gotova,
Zato je odlučio da slaže,
Verovala mu je Marija.
Rekao je da je frka neka,
Mora da ode do Lapova,
Da se brzo vraća, da ga čeka.
„I znaj da te volim, Marija...“.
Ref.
Evo šta se dalje desilo:
Nit’ se javlja, niti dolazi,
I to ju je jako zbunilo,
„Ne razumem“, reče Marija.
Ali bolno shvatila je tada
Kako vreme više prolazi,
Neće da se vrati nikada,
Patila je mnogo Marija.
Ref.
O, Marija,
Pobegni od njega bestraga.
O, Marija,
Lepo sam ti rek’o, Marija...
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE
_thumb2.jpg)
