Autor: Ana Kotur
FOTO: Alo!
Tokom intervjua za iSerbia portal, Andrija nam je otkrio da je veoma sličan karakteru golmana Jakšića, da naporno radi u pozorištu, ali i da se sprema novi film. Dodaje da je vera u sebe najvažniji faktor uspeha i da se čuda, uglavnom, dešavaju onda kada to najmanje očekujemo.
U današnjem društvu nije opšte poznato šta je to što odabir Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) omogućava nekome ko se opredeli za njega. Šta je konkretno tebe podstaklo da se prijaviš za prijemni na FDU? Koja su očekivanja brucoša koji još uvek ne zna da li će mu se taj odabir isplatiti?
Mislim da nikad ne možeš da znaš šta te stvarno očekuje u životu i da jedino čime ti vladaš i čime možeš da upravljaš si ti sam. Tako da sam ja dovoljno verovao i imao hrabrosti da konkurišem za FDU, jer sam samim tim bio na korak bliži svom cilju! Onima koji žele da upišu bilo koji fakultet, savetujem da dobro razmisle i da ne dozvole da im neka komisija koja tog dana „šatro" odlučuje o njihovoj sudbini ne polomi duh i samo napred!
Većina brucoša se dugo priprema za prijemni za glumu. Zbog čega taj prijemni nekima predstavlja toliki bauk? Kakva su tvoja iskustva po tom pitanju?
To baš i nema nekog pravila. Postoji mnogo ljudi koji godinama pokušavaju da upišu neki od umetničkih fakulteta, ali im ne ide. Upravo zbog toga mislim da onima kojima prijemni predstavlja bauk da jednostavno nisu za to ili da treba da pronađu neki drugi put do svog cilja. Moja iskustva su nezaboravna (smeh).
Da li postoji neki trenutak ili situacija kada si pomislio da odustaneš nakon toga što si dostigao određeni stepenik u karijeri i kako si se izborio sa tim?
Uvek se preispitujem i testiram. Da li sam dovoljno napredovao, da li sam se zapustio, kako fizički tako i psihički. Mislim da je to zdravo i da bez toga ne može ni da se napreduje.
Uloga Milovana Jakšića-Jakše te je proslavila. Neretko se desi da glumce jedna uloga proslavi, a glumac se i ranije aktivno bavio glumom. Šta je to što publika prepozna u nekoj ulozi, pa zavoli onog ko tumači datog lika?
Mislim da tu ne postoji neka posebna definicija - to se jednostavno desi ili se nikada ne desi! Volim Jakšu, baš ga volim. Kada bih ponovo išao na kasting za „Montevideo, Bog te video“ mislim da ne postoji za mene druga uloga do grande Milovan.
FOTO: Novosti
Jakšu si nam predstavio kao simpatičnog i dobrodušnog momka, takoreći, momka iz komšiluka. Koliko si mu sličan i koliko je teško napraviti distancu sa sobom i ući u lik kojeg tumačiš?
Negde sam u biografiji pročitao da je on zaista i bio dobar čovek, jednostavan mladić, a pri tom veliki sportista i golman. Koliko sam mu sličan mislim da to ne mogu ni ja sa sigurnošću da odgovorim, ali ako me pitate da li mi je bilo teško – ne, nije bilo mnogo teško!
Proslavljenošću se dosta toga menja, budući da te tada mnogi primete i angažuju te za dodatne aktivnosti, odnosno uloge. Koliko ti se tempo života od tad promenio, budući da smo te nakon filma viđali i u serijama, muzičkom spotu, u pozorištu, a sigurno je bilo još mnogo toga?
Sve je to nekako spontano krenulo i kada se najmanje očekuješ dođe sve na svoje mesto. Naravno da sad, posle filma, svi imamo mnogo više posla, a što se tiče spotova to su, uglavnom, spotovi mojih dobrih drugara, tako da ako se družimo sa ove strane kamere, možemo i sa one!
Čime se trenutno baviš i da li te možemo očekivati u nekoj novoj ulozi na daskama koje život znače ili na malim ekranima?
U pozorištu sam trenutno najaktivniji, pa mi to samim tim dođe kao trening. Sprema se i neki novi film, ali o tome više kad se budemo dovoljno približili početku, ali hvala Bogu, ima posla, uvek se radi nešto novo i jako sam srećan zbog toga.
Kada izađeš iz svojih uloga i distanciraš se od posla, kako najradije provodiš slobodno vreme?
Radim isto što sam i oduvek radio: gluvarim sa ortacima iz kraja, družim se sa kolegama, gledam da ne razmišljam ni o čemu, jednom rečju – uživam.
Koji bi bio tvoj savet mladima koji su sada na početku karijere, a pogotovo glumačke?
Samo jedno: Ne dajte da vas bilo ko slomi, ne odustajte od svojih ciljeva, jer ako to dozvolite, onda ne treba ni da postojite!
Ana, druželjubiva i radoznala studentkinja; voli da piše, vodi intervjue, istražuje i pohađa razne edukativne kurseve.
Pročitajte i:
In je biti ekspert!
5 saveta kako da zadržim posao
Najneobičniji sat na svetu: Fibonačijev sat
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde
mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko
želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst
pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa
naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara
vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o
vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE