Упознајте двадесеттрогодишњу, младу и амбициозну Андријану Кувељић, добитницу стипендије "Меланије Бугариновић" Академије уметности у Новом Саду, на којој је студент друге године соло певања, апсолвент Факултета музичке уметности у Београду на одсеку за музичку педагогију и асистент диригента и солиста у АКУД-у "Шпанац", прича нам о почетку своје музичке каријере, о школовању, првим запослењима, сарадњама и плановима за будућност.
Пре него што наставите са читањем, кликните на линк njenog kanala na YouTube-u и док слушате уметницу на делу, прочитајте како је дошла до тога да постане изузетна млада певачица.
Како си почела да се бавиш музиком?
Таленат за музику сам наследила од маме, која је наставник музике у основној школи. Она је приметила да имам веома изоштрен слух и смисао за ритам још као трогодишња девојчица. На сцени сам била од кад знам за себе – још у мамином стомаку!(смех)
Започела сам своје основно и музичко образовање у МШ "Стеван Стојановић Мокрањац" у Краљеву на одсеку за клавир са 8 година, за које ме вежу лепе успомене и где сам провела заиста дивно детињство.Са 11 година сам се преселила у Београд и наставила школовање у МШ "Станислав Бинички". Затим сам се пребацила у МШ "Коста Манојловић" у Земуну, где сам наставила у средњу школу и кренула у основну школу на одсеку за соло певање, које је постало моја велика љубав и моје професиоално опредељење.
Зашто баш певање? Ко је све утицао на ту одлуку?
Певање је нешто у чему ја себе видим и оно за мене представља најбољи начин за исказивање емоција!
Основно и средње образовање из соло певања сам стекла у класи професорке Ане Јовановић, у Музичкој школи ‘’Коста Манојловић’’. Она је пре свега диван педагог и човек и највише је од свих утицала на то да се ја определим за соло-певање. Јако лепе успомене ме везују за професорку Ану и целу класу, одлицно певачко искуство, као и бројне награде и концерти! Драго ми је да смо и данас свакодневно у контакту и да са радошћу прати моје наступе и напредак!
Кад год ме неко пита чиме се бавиш, увек, без размишљања одговорим да сам соло певачица. На соло певању се учи правилно дисање, сама техника певања. Људи сматрају да је то нека врста певања коју они не могу да поднесу или одслушају до краја. Опера је за одрасле исто што и бајке за децу у позориштима, само на већој сцени. Извођач у опери, било да пева на итлијанском, немачком или било ком језику, мора да пренесе ту емоцију публици, да они преко његове мимике, понашања, боје гласа разумеју о чему се ту ради.
Са друге стране, неко ко је покренуо моју заинтересованост и љубав према нашој традиционалној народној музици и ко је заслужан за моје прве телевизијске наступе је, сада покојна, Оливера Đурић. Народна музика представља наше богатство, ближа је људима и сматрам да треба више да се изводи, зато што имамо један богати мелос и дивне песме.
Бавиш се музиком уопште, па су сигурно уследили наступи и сарадње са много
различитих људи из музичке бранше. Које би сарадње издвојила?
Пре свега моје прво запослење у АКУД-у ‘’Шпанац’’ као асистент диригента Ненада Вукмировића и као вокални солиста. Ту сам се опробала у педагошким водама са старијима, који су сјајни и који су моја велика инспирација. Волим да радим са њима и преносим им све своје знање везано за соло певање које имам. Имали смо сјајне наступе и емисије на РТС-у, као и сарадњу са Меримом Његомир. Издвојила бих и сарадњу са грчком амбасадом ове године, такође преко ‘’Шпанца’’. Добила сам позив од њиховог амбасадора да на Крфу представљам своју земљу у скоријој будућности.
Имала сам јако лепе сарадње са нашим познатим диригентима као што су Даринка Матић Маровић, Бојан Суђић. Имала сам сусрет и са Младеном Јагуштом. Нажалост, нисмо сарађивали, али бих јако волела да се и то деси. Сарађивала сам са корејским тенором Хон Лијем, који је скоро имао опроштајни концерт. Ако се икад буде вратио у Србију, волела бих да се та сарадња понови.
Сарађивала сам и са Радио Београдом једно годину и по дана. Урадили смо серију концерата под заједничким називом ‘’Даровница’’, преносећи на тај начин културно-изворну традицију. Сарадња је тренутно прекинута због мојих обавеза, али у плану су трајни снимци наших народних песама које треба да урадимо.
Имала сам преко 13 концерата ове сезоне, прво у Новом Саду са својим колегама, такође добитницима стипендије ‘’Меланије Бугариновић’’, са којима сам организовала и хуманитарни концерт и са АКУД-ом ‘’Шпанац’’.
Са колегама из класе са ФМУ у Београду спремате мјузикл. Реци нам нешто више о томе.
Тако је. Премијера је заказана за 18. јун у 20х у музичкој школи "Вучковић". Радња мјузикла говори о кафанама у Београду некада и сада. Помињаће се многе значајне личности. Глумим лик Софке и Миту Ристића, газду кафане. Мјузикл је подељен у 3 дела – у првом делу се ради о кафанама тридесетих и четрдесетих година 20. века, у другом су у центру пажње кафане шездесетих и седамдесетих година, а трећи део представља завршницу – баца светло на данашње кафане тј. дискотеке и данашњу музику. Циљ мјузикла је представљање традиције, како је све почело и како се развијало кроз време.
Ово није наша прва заједничка представа. Пре овог смо радили мјузикл "Ни на небу, ни на земљи", у коме сам играла Примадону и радили смо мјузикл за децу "Сва та бића у песми".
Звучи занимљиво! Да ли имаш још неки наступ у плану у скорије време?
Да! Позивам људе на премијеру опере ‘’Дидона и Енеј’’ која ће се одржати 21. јуна у 20х на Великој сцени Народног позоришта. Ово је моја прва улога и то на сцени Народног позоришта!
Сарађујемо са нашим диригентом Предрагом Гостом, који је дошао из Америке и Маријаном Мијановић, изузетном певачицом и правим мајсторем за ранобарокну оперу.
У центру пажње је љубавна прича главних јунака и има доста хумористичких сцена. Веома сам узбуђена! Нећу превише да откривам, то препуштам гледаоцима.(смех)
У том случају – видимо се у петак! Реци нам, како успеваш све то да постигнеш?
Јако добра организација је кључна. Имам огромну подршку своје породице од самог почетка. Сматрам да се бавим једним лепим занимањем и јако сам поносна на оно што сам до сада постигла, али се радујем свему новом што ми будућност доноси.
Који су ти планови за будућност? Да ли планираш да останеш у Србији?
Пре свега желим да останем у својој земљи, да овде живим и радим. Наравно, радујем се путовањима и будућим сарадњама са колегама из иностранства.
У скорој будућности желим да завршим мастер за општу музичку педагогију пре свега. Што се тиче соло певања, то је већ нека даља будућност. Мислим да још много треба да научим и да сазрим певачки и музички.
Никако нећу да запоставим народну музику. У плану ми је концерт посвећен Оливери Đурић за септембар у галерији Дома омладине, који ћемо организовати познати сликар Лале Đурић и ја.
Шта би поручила читаоцима за крај?
Пре свега их позивам да издвоје мало времена за музику и дођу на представе следеће недеље, неће се покајати!(смех)
Такође, позивам све младе и оне старије да се опробају у музичким водама, јер то доноси једно самопоуздање, сигурност и велико задовољство у животу човека!
Неке од многих награда:
И награда - такмичење``Јосиф Маринковић``, 2007. године
ИИ награда - такмичење ``Лазар Јовановић``, 2008. године
ИИ награда - Републичко такмичење 2009. године са камерним ансамблом ``Примавера``
И награда - Такмичење Лазар Јовановић (децембар 2009.) дуо Андријана Кувељић и Јана Момировић `` Сулл ариа``( Фигарова женидба)
И награда (лауреат) - 8. музички фестивал - ``Петар Стојановић`` Уб - април, 2010. + специјална награда за извођење југословенских композитора.
Сребрна плакета - ``Обзорје на Тиси``- мај, 2010.
ИИ награда - такмичење ``Лазар Јовановић``- са камерним саставом АМАБИЛЕ
И награда - такмичење ``Мита Топаловић``- Панчево, камерни квинтет
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected]. са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
_thumb2.jpg)
