”Највише ме покреће када се мој рад види, када га људи препознају и када су млади задовољни. Или нису. Обоје је довољан разлог да наставим.”
Autor: Miloš Belčević
Овако говори Анида Мујовић, насмејана двадесетпетогодишњакиња из Сјенице. Тренутно је на мастер студијама у Новом Саду, имала је прилику да упозна многе младе на путовањима и обукама широм света, прошла је различите семинаре, а своје време и знања већ неколико година улаже у младе свог краја, кроз рад у Канцеларији за младе. Имали смо прилику да разговарамо о томе шта је инспирише, и о томе на какве потешкоће наилази; чиме млади Србије могу да се поносе, и због чега могу да „поцрвене“; о томе какви су јој планови за будућност и шта би издвојила као најлепша искуства током рада са младима до сада.
Још од малена си била активна – бавила си се спортом, учествовала у хору, похађала различите курсеве... и истим темпом наставила све до данас. Шта је то што те мотивише да радиш све што радиш?
Једноставно сам таква, немам мира, морам све да пробам и учествујем у свему. Прво је било само из знатижеље, затим из личног задовољства и користи. Док сам студирала нисам пропуштала никакво дешавање, било да се ради о економији, сликарству, музици, вери, политици, ... у Сјеници се већ трудим да ме више нема свугде да не сморим људе :) Такође волим да дам свој допринос где год могу.
Од 2012. си на мастер студијама при Економском факултету у Новом Саду – Европска економија и бизнис. Зашто је теби оваква тематика битна и интересантна? Да ли је корисна и при раду са младима, нпр. при оснаживању младих и слично?
Како је сад све обојено европским бојама и неминовно је да идемо путем ка Европи тако сам се и одлучила управо за овај смер. Посебно сам се хтела бавити статусом националних мањина у ЕУ. Европска унија отвара многа врата младима из Србије и ми треба да искористимо то на најбољи могући начин и зато је важно да знамо њена правила и како функционише.
Поред формалног образовања, прошла си бројне курсеве и обуке. Да ли су они заиста корисни за усавршавање и стицање нових вештина или је њихова примарна улога да буду ставка у радној биографији?
Формално образовање данас једноставно више није довољно. Морамо се стално усавршавати и проширивати своја знања. На пример, ја сам дипломирани економиста, али ми се након дипломирања пружила прилика за посао у Канцеларији за младе и то управо захваљујући неформалном образовању и дипломи омладинског радника. Да нисам то имала вероватно бих још увек била незапослена.
Обично ми људи кажу да то није потребно јер ће свакако да се запосле преко везе, а не размишљају да и тај посао који добију преко везе треба да раде што боље.
Учествовала си и у бројним међународним разменама и студијским посетама. Које од њих би издвојила као најдрагоценијие и да ли су они битно утицали на твој животни пут?
Захваљујући раду у КЗМ имала сам прилику пуно да путујем. Издвојила бих бизнис размену у Америци на тему омладинског предузетништва (Програм ”Open World”). Највише због теме којом се ја посебно бавим, а тамо смо се сретали управо са релевантим људима и посећивали институције и организације које се такође баве омладинским предузетништвом и могу да кажем да сам највише научила. Међутим, и даље ми се као земља највише свиђа Холандија :)
Као координаторка Канцеларије за младе у Сјеници једна си од људи у том граду који највише раде за младе. То доноси и велику одговорност. Како се носиш са тим и шта те највише покреће?
Највише ме покреће када се мој рад види, када га људи препознају и када су млади задовољни. Или нису. Обоје је довољан разлог да наставим. За сада имамо апсолутну подршку из Општине од које и највише зависимо, а како ситуација ни у Србији није сјајна, можемо да се похвалимо колико се у Сјеници истиче значај младих.
Да ли се сусрећете и са препрекама при раду Канцеларије за младе, на који начин их превазилазите, и какве планове имате за будућност?
Препрека увек има наравно, али немамо избора него да их превазилазимо. Нисам ја једина која водим КЗМ, имам и колегу, као и вредне волонтере, тако да успевамо.
Најтеже нам падне када једна генерација оде из Сјенице по завршетку средње школе, онда некако као да радимо све из почетка.
Осим тога, није једноставно мотивисати пасивне младе људе којима је занимљивије да седе пред компјутером, тв-ом, да се сатима шминкају за град, кад је киша, или сунце... и довући их на неку радионицу о ”тамо некој асертивности ”.
Шта би издвојила као најдража искуства током тренерског рада са младима?
Најдразе ми је када радим више радионица са истом групом и онда поредим њихов развој и понашање кроз време. И кад ме питају: ”А кад ћемо опет да имамо радионцие?” :)
Која је особина којом се млади из Србије могу поносити а која због које могу «поцрвенети» ?
Млади спортисти и научници из Србије заслужују највише пажње и подршке.
Такође мислим да креативност и практичност красе наше младе, јер заиста оно што наша омладина може да уради, са мало или без средстава, негде не би могли ни да замисле.
Могу да поцрвене што не обилазе довољно своју земљу (Сјеничко језеро на пример :Д)
Да ли мислиш да се твоје постигнуће довољно и на адекватан начин вреднује у нашој земљи?
Па нисам ја још ништа урадила, то је само кап у мору :)
Да ли се каријера «планира» или «дешава» и где видиш себе за десет година?
И планира и дешава :) Увек треба да имамо циљ и план, али такође морамо бити и флексибилни и не пропуштати добре прилике само зато што их нисмо планирали или предвидели. Најбоље ствари су ионако спонтане.
За десет година видим себе у сопственом бизнису, а у међувремену бих волела да посетим Брисел на пар година.
Да ли постоји нека реченица која те инспирише и којој се изнова враћаш?
Ништа није тако црно као што је небо плаво!
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE