Ања Ахцин: Уметност покрета

Реч УМЕТНОСТ, али и садржај који са собом носи, аутоматски изазива дивљење, поштовање, упућује на раскош, креацију некада и имагинацију. Потребна су чула али и осећаји да би се на прави начин разумела порука која се преноси или пак ствара. Уметници „не раде“, они „креирају“ причу која Вас оставља без даха, тера на размишљање и самоанализу.

Сличне „осећаје“ изазива и биографија младе балерине Ање Ахцин, која је са 19 година скупила храброст и одлучно решила да из родног Панчева крене пут Каира, где се изборила за позицију примабалерине. Ангажман у Каирској опери јој је донео незаборавне тренутке, громогласне аплаузе, али и пуно зноја и тешког рада. Као примабалерина, путовала је широм света и остварила главне улоге у неким од најпознатијих балета, попут “Лабудово језеро”, “Болеро”, “Ромео и Јулија”, “Грк Зорба” и многим другим. Пре ангажмана у Египту, освојила је три пута главну награду на националним такмичењима а 2006. године је освојила треће место у Риму, на интернационалном такмичењу. Данас има 25 година и остварила је већину својих балетских снова.

Симбол уметности којом се бави је ПОКРЕТ. Ми бисмо додали да је ПОКРЕТ и симбол њеног каратктера. Спремност и снага да се учини ПОКРЕТ којим се могу остварити снови и улепшати живот!

У којим моментима балет престаје бити ”уметност” и постаје ”посао"?

Балет никада није био добро плаћен, па сходно томе, мотивација се не тражи у новцу, већ у љубави и тежњи ка идеалу. У овом послу се ствара,креира а не ”одрађује” , стога балет увек остаје уметност. Опстаћете у овом послу, само ако сте спремни на огроман труд, одрицања и ако заиста волите балет. Љубав према овој професији чини да заборавите све проливене сузе и бол на путу до звезда.

Која је особина која краси сваког успешног балетског играча?

Унутрашња лепота.

Какав је став ”балета” према иновацији и модерним технологијама које продиру у сваку професију?

На класичан балет не утиче модернизација, зато он и јесте класика- нешто што је непроменљиво већ годинама, азбука сваке друге врсте игре.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/имагес/ања3.јпг" видтх="604" хеигхт="402" />
Колико је тешко и да ли је тешко бити странац у земљи у којој радите?

Наравно да јесте, а колико, то све зависи од жртве коју полажете. Најтеже од свега је оставити породицу и пријатеље. Са друге стране, играти пред својом публиком је неописив осећај који се не може ничим заменити.

У пословном смислу, шта је оно у чему су Египћани напреднији у односу на Србе?

Постоје бољи услови за рад што у сали, што на сцени. Позориште је један комплекс који укључује уметничку галерију, библиотеку, чак и оперни музеј. Гледалиште прима око 1800 људи. Постоје отворена места за запошљавање младих чланова. Представе су изузетно посећене, иако је револуција утицала на ниво посећености.

Шта мора и без чега не може човек који је на стази успеха?

Од особе која тежи ка успеху се захтева константан рад, воља и љубав која покреће све. Самокритичност у одређеној мери мора да постоји као и непрестана тежња ка бољем.

Ја кажем Србија а Ви помислите на...?

Пошто сам далеко од породице и пријатеља, прва асоцијација је носталгија.

Ја кажем ”балет у Србији” а Ви помислите на...?

Било је и бољих дана...

У којој мери се каријера дешава а у којој планира?

Сви ми имамо амбиције, али у овом послу нема планова, каријера се само деси.

Савет младима за крај...

Све се може што се заиста жели и хоће!