Према најновијем истраживању, функције у мозгу које су под утицајем анксиозности и депресије су наследне. Међутим, искуство и окружење могу доста утицати на смањење ризика од потпуног развоја менталног поремећаја. Прочитајте даље у тексту како.
Фото: Photo bucket
Превела: Милена Стојиљковић
Истраживање је било усредсређено на мајмуне врсте Резус Макаки. Као и људи, неки млађи мајмуни имају такозвани ,,анксиозни темперамент’’. Уколико су изложени иоле стресној ситуацији, као што је боравак са незнанцем у истој просторији, мајмуни престају да се мрдају и испуштају било какве звуке, док ниво хормона стреса доживи вртоглави пораст. На потпуно исти начин реагују деца која су превише стидљива, истиче Нед Калин, психијатар на универзитету Висконсин-Медисон.
Калин и његове колеге су скенирали мозгове младих мајмуна, како анксиозних тако и оних који нису патили од тога, и открили три дела мозга повезана са анксиозношћу, која су само потврдила њихову теорију о наследности. Истраживачи су у понедељак (6. Јула) у часопису Процедуре Националне Академије Наука изјавили да се приближно 30 процената варијација у раном развоју анксиозности може објаснити породичном историјом.
Темперамент у раном детињству
Анксиозност и депресија су широко распрострањени поремећаји. Према Националном Институту за Ментално Здравље, приближно 18 процената одраслих у Америци је искусило поремећај анксиозности у протеклих годину дана, а око седам процената је имало озбиљан напад депресије. Просечна старост за почетак развоја поремећаја анксиозности је 11 година.
Деца са веома анксиозном нарави носе са собом 50 процената ризика да се код њих развије ментални поремећај када буду старији, Калин је изјавио за Ливе Сциенце. Он и његове колеге, удруженим снагама, покушавају да открију мождану основу оваквог темперамента, надајући се да ће развити начин лечења који би отргао децу из канџи анксиозности и депресије.
Користеци ПЕТ скенер, истраживачи су у Националном центру кортексза проучавање примата у Висконсину, снимили мозгове 592 млада Резус Макаки мајмуна. Ови мајмуни су у Центру подизани у пару и ниво анксиозности код сваког од њих варира.
Током скенирања, у собу је ушао незнанац ни не погледавши у мајмуна. Ово мајмуни сматрају стресном ситуацијом слабијег интензитета, што истраживачима омогућава да посматрају шта се дешава са мозгом животиње током сусрета који изазива анксиозност.
Борци за права животиња и многи други су критиковали, па чак и покушали да обуставе Калинов рад са Резус Макаки мајмунима. Покренули су, чак, и петицију против његовог истраживања којом су га неосновано оптужили да је мајмуне излагао превеликом стресу и чувао их у самицама, изјавио је Универзитет Висконсин-Медисон у свом одговору на петицију.
Анксиозни мозгови
Због тога што су тачно знали родбинску повезаност свих мајмуна у колонији, научници су могли да кроз цело породично стабло прате како је анксиозно понашање преношено с колена на колено. Открили су да се 35 процената варијација у анксиозности може објаснити генима наслеђеним од родитеља.
Међутим, научници се нису овде зауставили и проширили су истраживање. Посматрали су посебне делове у мозгу који се активирају током стресних ситуација, а потом их упоредили са оним деловима чија се структура и функција наслеђују по истом принципу као и анксиозност. Открили су да структура, по свему судећи, није утицала на анксиозни темперамент, али функција та три дела мозга је била и наследна и вршила утицај на анксиозност.
Први део, орбитофронтални кортекс, налази се иза чела, и део је мозга који је највише еволуирао, рекао је Калин.
<�имг срц="хттп://с16.постимг.орг/поцв9скqт/оцд_браин.јпг" />
ФОТО: Wikipedia
Следећи је амигдала, бадемасти део смештен дубоко у средини мозга, и утиче на страх и емоције.
<�имг срц="хттп://с24.постимг.орг/усqеедафп/амyгдала.јпг" />
ФОТО: Serendip studio
Трећи део је лимбички систем, који је смештен у самој основи можданог стабла, а може се наћи у мозгу чак и најпримитивнијих рептила.
<�имг срц="хттп://ф.тqн.цом/y/биологy/1/В/Г/ф/браин_лимбиц.јпг" />
ФОТО: Biology about
,,Оно што смо пронашли је повећана активност у анксиозним мозговима’’, рекао је Калин. Као да су делови мозга, који су еволуирали како би се суочавали са нормалним претњама, постали превише критични, и почели да праве од комарца магарца, реагујући бурно на најмању могућу претњу.
,,Верујемо да наше истраживање указује на то да је прекомерна активност овог система наслеђена од наших родитеља”, рекао је Калин. Она може човека учинити подложним каснијем развоју депресије и анксиозности. Међутим, ако узмемо у обзир да скоро 70 процената варијација у ризику од обољевања од ових болести није под утицајем генетике, можемо полагати наде у лечење и успешну интервенцију, додао је Калин.
,,Ова сазнања нам усмеравају пажњу на рано детињство, подстичу нас да размишљамо о променама у можданом функционисању деце и да, ако је могуће, почнемо да развијамо неке нове идеје о томе шта можемо да урадимо како бисмо помогли деци која пате од ове прекомерне мождане активности’’, изјавио је Калин.
Следећи корак није ништа друго до наставак рада са Резус Макаки мајмунима, како би се разумео мождани систем и узајамно деловање молекула који воде до настанка хиперактивних центара за страх, изјавио је он. Научници, такође, прате развој мале деце током одређеног периода, скенирајући њихове мозгове како би утврдили шта разликује децу анксиозне нарави код које се развије ментални поремећај од оне деце која немају таквих проблема. Један посебан део истраживања је утврдио да сигурна повезаност са старатељем помаже да се, код веома стидљиве деце, спречи настанак менталног обољења.
,,Ове болести су врло озбиљне и својствене су великом броју популације’’, рекао је Калин. ,,Морамо боље разумети шта их то узрокује, који су то генетски окидачи и, што је најважније, морамо осмислити нове начине лечења, како бисмо таквој деци, већ у раном детињству, помогли и скратили им муке’’.
ИЗВОР: Live science
Милена Стојиљковић, студент енглеског језика, фасцинира је појам британије, воли животиње и прави накит
Прочитајте и:
Izborite se sa svojim strahovima
Na koji način mogu da savladam stres pred ispit?
Lekcije za introverte: Kako postati lider?
***
Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
