Антихристе, Мерсо

Autor: Slobodanka Berić

ФОТО: Anna Karina;
Marcello Mastoianni као Meursault

„У свету без илузија - човек је странац.“ А. Ками

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/3уцт6р07л/тхе_фамоус_посе_оф_алберт_цамус1.јпг"/>
ФОТО: Fotopedia

Сећате ли се Камијевог најпознатијег јунака? Оног несрећног Мерсоа који је живео са потпуном равнодушношћу према свему, све док се није суочио са смрћу мајке- и онда починио злочин убивши Арапина на сунцем упрженој плажи?

Да- „Странац“!
Живео је само за себе, сваки дан једнолично идентичан претходном.
Устане ујутро и оде на посао.
Суботом иде на пливање.
Недељом је најгоре, јер нема посла и сам је цео дан. Седи на тераси, пуши и посматра пролазнике.
Постоје људи као Мерсо, али и много гори од њега, јер он, иако постаје убица, испада помало као херој јер одбија да моли за опрост било кога. Остаје достојанствен у својој идеји да бога нема и да нема ничега што може да замени овај један земаљски живот- сву лепоту и слободу која нам је дата, а коју ми не умемо да ценимо.

Дани пролазе, ништа се не дешава
Мерсоов сусед Саламан после женине смрти самоћу ублажава уз свога пса, кад му пас нестаје- нестаје и његова подношљивост живота.
А сам Мерсо се труди да све прихвати мирно и без емоција. Није успео да оствари своје младалачке снове. Кад му шеф на послу каже да је унапређен и да га шаље у Париз, он одговара да није заинтересован, једном речју нема никакве амбиције.
Марији, девојци с којом се виђа, и којој на питање: „Да ли ме волиш?“ упорно хладнокрвно одговара “Не, не волим те.“ објашњава да му се не иде у Париз јер је тамо већ био и није нашао ништа.
„Прљаво је и људи су гадни..“
По њему свако је помало крив за нешто, а за себе тврди да због физичких потреба, често потискује емоције. Ђути зато што обично нема нешто нарочито да каже. Иначе сматра да је потпуно обичан човек као и сваки други.

Одустајање и супротстављање
Мерсоово одустајање последица је спознаје реалног стања ствари- није имао новац да се школује, морао је да се запосли, а мајку је ставио у старачки дом зато јер више нису имали шта једно другоме да кажу.
Мерсо је потпуно искрен, а то је особина која се не опрашта у друштву заснованом на лажном моралу и хипокризији. Он није безосећајан, али испада да јесте зато што се не понаша по устаљеним обрасцима, и ћудљива је и повучена карактера. Мрзи га све и брзо одустаје од свега, тако да је он жртва колико околности толико и сопствене равнодушности. Није плакао на погребу рођене мајке, а касније док му се судило за убиство проглашавају га за чудовиште управо због тога. Али ко је Мерсо заиста? Он је само биће у безизлазној ситуацији и убија управо зато што му је мајка умрла, а он није могао ни да плаче за њом.
„Нисам ја крив“, понавља неколико пута у роману мислећи притом на мајчину смрт, што значи да га неки осећај грижње савести прогања, потом кад убија Арапина са пет хитаца (због сунца и врућине како је објаснио) осећа не кајање, већ нелагодност.
Судија га ословљава са „Господине, антихристе“.

Мерсо се супроставио систему лажи и сопственој судбини тако што је пуцао (тог дана сунце је пекло исто онако као и на дан сахране његове мајке без милости- јер природа нема намеру да се заустави зато што је једно људско биће умрло, чак је и она толико бездушна. Стога и Мерсо бира да буде исто такав.

Херој апсурда
Он одбија да се нагоди са било ким, да моли за милост, остаје до краја веран себи и док ослушкује кораке својих џелата- жели да ужива у тим задњим тренуцима, уз потпуну свест да ДА ИЗЛАЗА НЕМА, као ни бога, правде или другог пута за њега.

„Тек сада разумем маму“- каже он, закључивши да би човек могао да издржи и цео век затворен од само једног дана сећања.
Његова љубав према животу и слободи је јача од бесмисла истих.
Зато је Мерсо херој апсурда. Иако је његова егзистенција бесмислена, он се бори за њу до последњег часа. Схвата да је срећан и даље без обзира на то какав је исход.
И нада се поклицима мржње на дан свог погубљења- јер ће само тако бити мање сам. Ти поклици су суштински састојак света коме је Камијев јунак одувек припадао баш такав какав јесте. Предао се пријатној равнодушности света налик његовој властитој.

У свету без илузија, да ли је уопште могуће другачије?

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti