Razgovarali smo sa predsednikom i osnivačem AS Centra za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, Igor Kamberović. On nam je objasnio da i dalje postoji mnogo predrasuda, zabluda i teorija u vezi sa HIV infekcijom i AIDS-om, kao i pogrešnih stavova prema osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS. Istina je da sve više mladih ljudi biva inficirano HIV-om i da im je potrebna podrška svih nas, kako bi se lakše izborili sa svakodnevnim izazovima i kako bi uživali sva prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije i drugim domaćim i međunarodnim zakonima i usvojenim aktima.
Koja su najnovija saznanja u vezi sa HIV infekcijom ili AIDS-om?
Pre 30 godina se pod velom svojevrsnih mitova i zabluda čovečanstvo suočilo sa novim virusom, koji je pretio da poprimi pandemijske razmere. U nekim slučajevima, upravo su zablude bile neposredan razlog za infekciju. Kada je u pitanju ovaj virus, naučnici su do danas otkrili dosta toga bitnog i korisnog, ali lek koji vodi ka konačnom izlečenju, još uvek nije pronađen. Danas u svetu živi oko 40 miliona ljudi sa HIV infekcijom, dok u Srbiji živi oko 1700 osoba koje imaju HIV infekciju. Iako je prošlo 30 godina, još uvek postoji strah i neznanje o tome kako se HIV prenosi, a kako ne. Strah i neznanje su ujedno i uzrok stigme i diskriminacije osoba koje imaju HIV infekciju. Mnogi ljudi ne prave razliku između HIV infekcije i AIDS-a, ili side. Iz tog razloga AS Centar nastoji da redovno informiše javnost o svim bitnim pitanjima kada su u pitanju HIV infekcija ili AIDS.
Koliko mediji pospešuju stigmu i diskriminaciju osoba koje imaju HIV infekciju?
Pojedini mediji kada izveštavaju o osobama koje imaju HIV infekciju imaju senzacionalistički pristup i koriste, umesto reči inficiran – infekcija, veoma često reči zaražen ili zaraza, što na neki način stvara još veći strah među ljudima, i pospešuje diskriminaciju.. Zato je potrebno širiti svest - ne samo medija, već čitavog društva! Iz ličnog iskustva mogu da zapazim da su mediji sami po sebi željni senzacionalnih priča, pa zarad tiraža plasiraju razne priče koje svojim sadržajem podstiču razvijanje stigme, i kao takvi, malo pomažu pri edukaciji društva o samom virusu, infekciji i bolesti.
Kako se HIV infekcija prenosi - uzima?
Trebamo imati na umu da se HIV infekcija uzima i nikako se ne može preneti - dobiti druženjem, spavanjem, grljenjem, rukovanjem, ljubljenjem, suzom, znojem i pljuvačkom. Takođe, HIV infekcija se ne može preneti ako sa osobom koja ima HIV infekciju delimo i koristimo iste sprave u teretani, isti peškir, toalet, bazen, saunu, prevoz. Da bi se neko inficirao HIV-om, mora doći do razmene inficirane krvi i krvnih derivata. Bratimljenje sa osobom koja ima HIV infekciju može biti način prenošenja infekcije kao i seksualni odnos bez prezervativa, sa osobom koja ima HIV infekciju; i tada tek ako dođe do obostranih povreda i krvarenja, te razmene spermatozoida, vaginalne sluzi. Može se takođe preneti i sa majke na bebu, prilikom dojenja majčinim mlekom.
Šta je bitno da zapamtimo kako bi zaštitili sebe i druge?
Važno je znati da osoba može da ima HIV infekciju i da živi bez ikakvih simptoma dugi niz godina, a da uopšte nije ni svesna da ima HIV. Zato treba da koristimo zaštitu prilikom seksualnih odnosa i da se testiramo na HIV ukoliko smo imali nezaštićen seksualni kontakt. Posebno je bitno da se osobe koje planiraju da osnuju porodicu testiraju na HIV, jer ukoliko jedan ili oba roditelja imaju HIV infekciju, oni mogu imati zdravu bebu samo ako se oba roditelja podvrgnu adekvatnoj terapiji. Bitno je da se trudnice testiraju pre i tokom trudnoće, jer trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete, rode zdravo dete. Podaci dobijeni nadzorom ukazuju da je u periodu 2002-2012. godine, registrovano 12. dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je značajna redukcija u odnosu na 22 deteta inficirana HIV-om prenošenjem sa majke na bebu u periodu 1992-2001. Godine, i to opet kod majki koje nisu znale da imaju HIV infekciju.
Šta je antiretrovirusna terapija ili ARV?
HIV infekcija ili AIDS se smatraju hroničnom infekcijom ili bolešću. Antivirusni lekovi popravljaju zdravstveno stanje, olakšavaju i poboljšavaju živote osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS, tako da mogu normalno i kvalitetno živeti, raditi, učiti, napredovati i imati porodicu, kao i svaka druga zdrava osoba. Ipak, mnogi od ovih lekova nose veliki broj nuspojava. Ono što je najbitnije znati jeste da još nijedan od tih lekova ne predstavlja konačni lek za HIV infekciju. U periodu od 2000-2004. godine, broj obolelih ljudi se povećao za 30%.
Postoje li oprečna mišljenja u vezi sa HIV infekcijom ili AIDS-om?
Postoje različita mišljenja i stavovi, međutim, trebamo znati da HIV infekciju može imati svako. U Srbiji postoje predrasude i zablude da HIV mogu imati samo takozvane „rizične grupe“, kao što su muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, korisnici droga i komercijalni seksualni radnici/ce. To je ujedno i razlog što se veoma mali broj ljudi testira na HIV, jer sebe ne vidi kao rizičnu osobu. To međutim nije tačno. Ne postoje „rizične grupe“, već postoji samo rizično ponašanje. Veoma je važno da znamo da su hepatitis B i C daleko rasprostranjeniji i prisutniji u našem društvu, i zato je to još jedan od razloga da brinemo o svom zdravlju i testiramo se na HIV i druge polno prenosive infekcije i hepatitise.
Šta kažu teoretičari o HIV infekciji i AIDS-u?
Postoje mnoge teorije raznih istraživača o tome da je HIV veštački virus. Dejvid Ajk, britanski pisac i javni govornik koji se posvetio od 1990. godine istraživanju „Ko i šta, stvarno kontroliše svet“, objavio je članak “HIV obmana ili kako AIDS pravi pare“, koji govori o teorijama suprotnim od zvaničnih saznanja i stavova medicine. Dejvid Ajk je objavio i mnoge članke o vakcinama i teorijama na temu AIDS-a, odnosno side. U dokumentarnom filmu „Druga strana AIDS-a“ kao i u dokumentarnom filmu „HIV - AIDS - Priča se ponavlja!“ prikazanom na festivalu “Kuća brojeva“
http://www.houseofnumbers.com/site/ se objašnjavaju različite takozvane „teorije zavere“.
Verujete li Vi u ove teorije? A inficirane osobe?
Veoma je teško reći da li verujete u nešto ili ne. Želim da naglasim da sve ove teorije i naša verovanja ili neverovanja ne menjaju stvarnost, jer se u Srbiji godišnje registruje između 100 i 150 novih mladih osoba koje imaju HIV infekciju, ili su oboleli od AIDS-a. Posebno je teško kada se izgube dragi prijatelji, ili kada je čovek stigmatizovan i diskriminisan od čitavog društva, samo zato jer je bolestan, ili se druži i radi sa osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS. Zato je bitno da se svi zajedno zalažemo za jednakost i poštovanje ljudskih prava.
Ipak, dragi čitaoci, sud o istinitosti teorija prema kojima je AIDS veštački stvoren, kao i o svemu što prati ove teorije, ostavljamo vama.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
