Šta je Pozitivna prevencija?
Pozitivna prevencija ima za cilj da poveća samopouzdanje, samopoštovanje i mogućnosti osobe koja ima HIV, da zaštiti svoje zdravlje i izbegne prenošenje infekcije na druge ljude.
Naša država je kreirala Nacionalnu strategiju za HIV infekciju i AIDS (2011 – 2015) po uzoru na G.I.P.A. principe (Greater Involvement of People with HIV/AIDS) koji predviđaju veće učešće osoba koje imaju HIV u društvenim procesima. Osobe koje imaju HIV su aktivno učestvovale u stvaranju strategije pored mnogobrojnih institucija, agencija i organizacija civilnog društva koje se bave razvojem ranjivih populacija.
Imaju li osobe koje imaju HIV infekciju mogućnost učešća u društvenim procesima u Srbiji?
HIV infekcija i diskriminacija su problem čitavog društva, a osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS imaju mogućnost aktivnog učešća u društvenim procesima, što pozitivno utiče na opštu populaciju i pomaže stvaranju bolje slike, većeg poštovanja, uvažavanja i umanjuje predrasude o osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS, a samim tim doprinosi smanjenju stigme i diskriminacije u svim aspektima društvene zajednice. Osnaživanje, uključenje i aktivno učešće upravo ljudi, na koje direktno utiče problem od nacionalnog značaja, predstavlja ključ za podizanje svesti i promenu ponašanja na svim nivoima u društvu.
Kroz dosadašnji rad sa mladima iz ranjivih populacija, mogli smo da zaključimo da se najčesći problemi sa kojima se mladi iz ranjivih populacija susreću odnose na nedostatak motivisanosti, informisanosti, podrške i poverenja od strane društva u celini, kao i nepostojanje dovoljnog broja omladinskih klubova za renjive grupe.
Ključni problemi osobe koja ima HIV infekciju?
Osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS često pripadaju marginalizovanim zajednicama zbog čega su često isključivana i nisu u potpunosti svesna prava i načina ostvarivanja svojih prava (nedostatak informacija, znanja i iskustva za suočavanje sa institucijama i pružaocima usluga, kome i na koji način izložiti slučaj, kako prići profesionalcu itd). Takođe postoji i nedostatak poverenja prema opštoj zajednici i profesionalcima i uverenje da će pretrpeti odmazdu i diskriminaciju ukoliko se budu žalili i tražili ostvarivanje svojih prava. I tako se stvara začarani krug koji je kompleksan i zato se njemu moramo ozbiljno posvetiti.
Nedovoljna motivisanost mladih iz ranjivih populacija da se aktivno uključe u život društva, nisu dovoljno organizovani i nemaju dovoljno poverenja u društveno političke institucije. S druge strane, društvo nema dovoljno poverenja u mlade iz ranjivih grupa; Nedostatak samopouzdanja i poverenja, ali i nedostatak informacija ih sprečava da pristupe servisima kako vladinim, tako i nevladinim. Nekad zbog stigme i ne traže pomoć.
Šta se može učiniti za osobe koja ima HIV infekciju?
Da bi mladi iz ranjivih grupa imali mogućnost da doprinose efektnom razvoju društva i da učestvuju u procesima donošenja odluka vezanih za mlade, društvo treba, da im obezbedi adekvatne modele koji će ih na pravi način okupiti, uključiti i motivisati na akciju. Iako je Srbija jedna od manjih zemalja u Evropi, njeni postojeći modeli uključivanja mladih su raznoliki i bez obzira na to što su pojedini tek u razvoju, oni postoje u znatnom broju. Uzrok nedovoljne participacije mladih iz ranjivih grupa je u većini slučajeva stigma i diskriminacija ove populacije koja je još uvek nevidljiva i neprepoznatljiva mnogima, a nevidljivi problemi su ujedno oni koji se najteže rešavaju.
Kako da se poboljša kvalitet života osoba koje imaju HIV?
Aktivnim uključivanjem i učešćem mladih iz ranjivih grupa u društvene tokove, smanjiće se visok stepen stigme i diskriminacije koja je u značajnoj meri zastupljena prema ovoj marginalizovanoj populaciji; Nedovoljno uređen i neprilagođen socijalni, pravni i zdravstveni sistem, često ne može da odgovori na potrebe stanovništva a posebno na potrebe mladih iz ranjivih grupa. Država u mnogim aspektima nema potrebne resurse da podrži socijalni, zdravstveni i pravni sistem ili neke njegove elemente kako bi se smanjili socijalni i društveni problemi mladih iz ranjivih grupa. Razlozi su brojni, a jedan od najvažnijih je neadekvatno postavljanje prioriteta.
Obezbeđenje uslova za participaciju ranjivih grupa u političkim partijama, predstavničkim telima, bezbednosnim institucijama, nezavisnim institucijama za ljudska prava kao i lokalnim samoupravama je od ključnog značaja za prosperitet čitavog društva. Menjanje javnih politika u određenim oblastima koje mogu da budu „izvor diskriminacije“ što pospešuje isključenost ranjivih grupa i sprečavanje diskriminatorske prakse u odnosu na zdravstveno stanje u oblasti zaštite zdravlja, obrazovanja, rada, privatnog i porodičnog života, učestvovanja u javnom životu i u drugim oblastima.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
_thumb2.jpg)
