AS Centar: Mogu li osobe s HIV-om kod zubara?!

Ukorenjene predrasude u društvu sporo se menjaju, a osobe koje imaju HIV infekciju, AIDS ili hepatitis izložene su diskriminaciji najviše u medicinskim ustanovama. Lekari u bolnicama ili stomatolozi, kada čuju da je reč o osobi koja ima HIV infekciju ili hepatitis često vređaju i ponižavaju pacijenta odbijajući da ga leče. Istraživanja koja su 2010. godine sprovedena u zdravstvenom sektoru od strane Ministarstva zdravlja i Međunarodne mreže pomoći (IAN) “ Znanje, stavovi i ponašanje zdravstvenih radnika u oblasti HIV-a ” pokazuju visok stepen netolerancije prema osobama koje imaju HIV, što je posledica izrazito niskog stepena poznavanja same bolesti i mogućnosti njenog širenja. Da li se nešto od 2010. godine do sada promenilo, reći će nam Nenad Lučić - Dokon, asistent na projektu „Uspostavljanje početnih mehanizama situacionog testiranja diskriminacije u Republici Srbiji“ koji je podržan od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Šta pokazuju prethodna istraživanja na temu diskriminacije osoba koje imaju HIV?

Rezultati istraživanja od 2010. godine pokazuju da 65% populacije ne bi primilo u kuću osobu koja ima HIV, 34% populacije smatra da osoba koja ima HIV treba da dobije otkaz, iako svoj posao obavlja profesionalno, 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo sa osobom koja ima HIV, 59 % bi i dalje ostala u prijateljskim odnosima, 19% ne zna šta bi u tom slučaju uradilo, 89% populacije ne bi pristalo na zajednički život sa osobama koje imaju HIV, dok čak 49% ljudi ne bi delilo kancelariju, radno mesto ili klupu sa osobom koja ima HIV. Ohrabruje ipak činjenica da se i pored ovakvih rezultata znatan procenat, odnosno 59% populacije u globalu ne oseća ugroženim od strane osoba koje imaju HIV infekciju ili boluju od AIDS-a, 23% oseća neku vrstu ugroženosti, a kod 18% ljudi osećaj ugroženosti zavisi od okolnosti. Lično smatram da su dobijeni podaci poražavajući za zemlju koja se nalazi na putu evropskih integracija.

Da li mislite da je sada, nakon tri godine, diskriminacija prema osobama koje imaju HIV redukovana?

Imao sam potrebu da verujem da je sada bolje. Kada govorimo o prevenciji i suzbijanju diskriminacije osoba koje imaju HIV, želim da naglasim da je ovo pitanje veoma kompleksno. Upravo iz tog razloga je “ AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om ” započeo raalizaciju pilot projekta situacionog testiranja diskriminacije. Kako bismo otklonili dilemu koja su to mesta na kojima se diskriminacija najčešće dešava, na samom startu smo odlučili da organizujemo fokus grupu na kojoj smo zajedno sa osobama koje imaju HIV diskutovali nakon čega smo zaključili i doneli odluku da analiziramo, objasnimo i javnosti prikažemo da se diskriminacija najviše pojavljuje u privatnim i državnim stomatološkim ordinacijama.

Šta je situaciono testiranje diskriminacije?

Situaciono testiranje je metoda istraživanja koja zapravo, veoma malo objašnjava razloge diskriminacije, ali zato predstavlja efikasno sredstvo za dokazivanje slučajeva diskriminacije na sudu, i kao takvo su ga koristila različita tela za borbu protiv diskriminacije širom Evrope. Razlika u odnosu na druge metode istraživanja se ogleda u tome što prilikom situacionog testiranja, istraživanje sprovode upravo osobe koje su doživele ili imaju osnovanu sumnju da će zbog nekog ličnog svojstva pretrpeti diskriminaciju.

Kako se razvija testiranje i kakvi su prvi rezultati?

Na osnovu probnog uzorka i sprovedenog situacionog testiranja u 20 stomatoloških ordinacija, prikupljeni podaci i preliminarne analize o diskriminatornoj praksi, odnosno glavnim oblicima i mehanizmima diskriminacije u privatnim i državnim stomatološkim ordinacijama, pokazuju visok stepen diskriminacije osoba koje imaju HIV infekciju. Zanimljivost ovog situacionog testiranja se ogleda u činjenici da je 100% testiranih stomatoloških ordinacija najpre prihvatilo da pruži zdravstvenu uslugu istraživaču, zakazalo intervenciju i nakon dolaska na zakazanu intervenciju i iskaza istraživača da ima HIV infekciju, 99% odnosno 19 stomatoloških ordinacija je odustalo od pružanja zdravstvene usluge osobi koja ima HIV.

Zašto stomatolozi odustaju da pruže zdravstvenu uslugu osobama koje imaju HIV?

HIV infekcija je glavni razlog što osobama, odnosno istraživačima nije pružena zdravstvena usluga u privatnim stomatološkim ordinacijama. Stomatolozi navode da oni ne diskriminišu ljude zbog HIV infekcije, već da oni ne mogu i nisu u mogućnosti da izvrše zdravstvene intervencije osobama koje imaju HIV infekciju. Postoje tri osnovna razloga za koja su stomatolozi istakli da su najvažnija. Prvi razlog je svakako strah i nepoznanica same bolesti, drugi razlog je nedostatak znanja o HIV-u i načinima prenosa i treći razlog se u stvari odnosi na nedostatak tehničkih uslova i kapaciteta za pružanje usluga osobama koje imaju HIV. Fascinantno je to da smo uvek dobijali tri identična objašnjenja i opravdanja, odnosno svi stomatolozi su istakli da oni ne smeju da pruže zdravstvenu uslugu, nisu edukovani i nemaju adekvatne sterilizatore.

Gde osobe koje imaju HIV mogu da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu?

Želim da istaknem da su naši istraživači naišli na dobar prijem prilikom situacionog testiranja i uvek su dobijali savete od stomatologa na koji način i gde mogu da ostvare adekvatnu zdravstvenu zaštitu kada je u pitanju stomatologija. Svi stomatolozi koji su odustali od intervencije savetuju da se osobe koje imaju HIV obrate za pomoć na Fakultet stomatologije, jer samo tamo lekari poseduju dovoljno znanja i mogu da pruže potrebnu zdravstvenu uslugu osobama koje imaju HIV. Ono što je ostavilo najveći utisak na naše istraživače, odnosno osobe koje imaju HIV su upravo dobijeni odgovori od stomatologa.

Šta to zapravo znači?

Smatram da bi svaki stomatolog koji je položio Hipokratovu zakletvu, morao u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, da pruži zdravstvenu uslugu svakom pacijentu bez obzira na njegovo zdravstveno stanje i da ne treba da koristi izgovor da ne sme da pruži zdravstvenu uslugu. Takođe smatram da je upućivanje na Fakultet stomatologije i pravdanje neznanjem neprimerno, jer upravo su i ovi stomatolozi do juće bili studenti tog istog fakulteta. Ako govorimo o dobijenim opravdanjima kada su u pitanju tehnički uslovi i kapaciteti, smatram da je upravo ovo jedan od najvažnijih problema sa kojim se kao društvo moramo suočiti. Ako uzmemo u obzir da HIV virus na vazduhu opstaje minut do dva, trebamo se upitati šta se dešava sa drugim virusima kao što je na primer hepatitis C, koji opstaje na vazduhu od 16 sati do 4 dana?

Šta će AS Centar učiniti da se suzbije diskriminacija osoba koje imaju HIV?

Ukoliko se prilikom situacionog testiranja zaista dokaže da je osoba doživela diskriminaciju, istraživač ima mogućnost da uputi pritužbu Poverenici za ravnopravnost koja dalje postupa u skladu sa zakonom. Rezultati dobijeni ovakvim načinom istraživanja znatno otežavaju počiniocima diskriminacije da se sakriju iza uobičajenih opravdanja i tvrdnji da su diskriminacija problemi koji postoje negde drugde. Međutim, cilj situacionog testiranja svakako nije da prstom ukažemo na pojedince, već da osiguramo opširniji uvid u problematiku i raspoloživa rešenja koja će poboljšati zdravlje čitave nacije i društveni status osoba koje imaju HIV.

Mislite li da osobe koje imaju HIV treba da kriju svoj zdravstveni status?

Živimo u takvom okruženju gde je stigma i diskriminacija izražena na svakom koraku. Svako ima pravo da krije ali isto tako i da javno iznese svoj HIV status. U ovom slučaju se ispostavlja da bi naši istraživači, odnosno osobe koje imaju HIV dobile zdravstvenu uslugu u privatnim stomatološkim ordinacijama da su ćutali. Dakle ostaje otvoreno pitanje da li reći i ne dobiti zdravstvenu uslugu ili ćutati i biti tretiran jednako kao i svaki drugi pacijent. Ovo je pitanje od nacionalnog značaja i ukoliko sterilizatori nisu kvalitetni za osobe koje imaju HIV, onda se oni ne mogu koristiti ni prilikom pružanja zdravstvenih usluga drugim pacijentima, jer u suprotnom možemo reći da je zdravstvena bezbednost građana Srbije diskutabilna.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti