Аудио-визуелне сметње...

Autor: Звончица

ФОТО: Vimeo

Лош си родитељ, Србијо. Сматраш да си довољно учинила тиме што си живот удахнула. За одгој и пажњу способност немаш. Хоћеш да те твоја деца поштују, а времена за њих немаш.

Учиш их, Србијо, да мрзе. По историји копаш, уместо да напред гледаш.

Затвараш очи, Србијо, пред делима лоших потомака својих, а од добрих лојалност тражиш. Лојалност коме, чему?

Пушташ, Србијо, да ситне душе твоје име величају. Зашто? Снагу своју у ученом и отвореном уму нађи.

И законе заобилазиш – добре, лоше – примењујеш на штету деце своје. Заборављаш, Србијо, да моралне норме претеча су закона. Заборављаш.

Пример дајеш, Србијо, да је корист идеал, а искоришћавање врлина.

На питања одговоре не дајеш. Правиш се, Србијо, да не чујеш.

Поносна би да будеш на своје младе. Да на тебе буду поносни хоћеш, а главу од њих окрећеш. Важнија ти посла имаш?

Тражиш, Србијо, да останемо, а несигурност и страх нудиш.

Друге и другачије руглу извргаваш, Србијо, јер у твоје име неће да туку. Лош си родитељ, Србијо. Лошим навикама своју децу учиш.

И кренула би даље, Србијо, али у прошлости да живиш бираш. Браниш што ти нико не напада, а због немарности своје, губиш све.

Да те воле хоћеш, а љубав не показујеш. Не трудиш се, Србијо, да поправиш поправљиво. Непоправљивим се бавиш. Нудиш другу шансу. Погрешнима је нудиш.

Губиш, Србијо, највредније своје, али поглед скрећеш у другом смеру. Кад одлазе, кињиш и проклињеш, а учиш, оне који остају да је то исправно. Нетрпељивост гајиш међу својима, контроле ради. Одбацујеш, Србијо, да би прикрила тугу што си одбачена.

Лепу реч сујетнима нудиш. Онима, који без туђег улагивања вредност у себи не проналазе. Такве подижеш и крепиш, а смешна си им, Србијо. И себи си смешна.

Пушташ да се блато уздигне, да правила успоставља. Не зна блато шта је ред, Србијо! Ниси га научила.

Имаш моћ, Србијо, да лепо ружним учиниш, а ружно у лепо претвориш; добро лошим, а лоше добрим начиниш. Препредено ту моћ користиш. Своје рачуне да подмириш.

Не мариш што нестајеш, све док и једног поданика имаш. Време поданика, Србијо, одавно је прошло. Да би расла, пријатеље имати мораш. Ако желиш следбенике, нешто вредно њиховог труда и поверења, подарити им мораш.

Питаш ли се икада, колико си нас исцрпела, Србијо?

Правиш се да не чујеш, да не видиш, Србијо. Лош си родитељ, Србијо.

Слаба си, а међу јакима би да будеш. Инатиш се, Србијо, а слабости своје тако снажиш.

Стидим се што ти ово говорим.

Стид ме је, Србијо, јер се ти не стидиш што се тебе стидим.

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с24.постимг.орг/ц27пен36д/Дисцернименто2_520x350.јпг" />

ФОТО: Naomordamaca

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti