Audio-vizuelne smetnje...

Autor: Звончица

FOTO: Vimeo

Loš si roditelj, Srbijo. Smatraš da si dovoljno učinila time što si život udahnula. Za odgoj i pažnju sposobnost nemaš. Hoćeš da te tvoja deca poštuju, a vremena za njih nemaš.

Učiš ih, Srbijo, da mrze. Po istoriji kopaš, umesto da napred gledaš.

Zatvaraš oči, Srbijo, pred delima loših potomaka svojih, a od dobrih lojalnost tražiš. Lojalnost kome, čemu?

Puštaš, Srbijo, da sitne duše tvoje ime veličaju. Zašto? Snagu svoju u učenom i otvorenom umu nađi.

I zakone zaobilaziš – dobre, loše – primenjuješ na štetu dece svoje. Zaboravljaš, Srbijo, da moralne norme preteča su zakona. Zaboravljaš.

Primer daješ, Srbijo, da je korist ideal, a iskorišćavanje vrlina.

Na pitanja odgovore ne daješ. Praviš se, Srbijo, da ne čuješ.

Ponosna bi da budeš na svoje mlade. Da na tebe budu ponosni hoćeš, a glavu od njih okrećeš. Važnija ti posla imaš?

Tražiš, Srbijo, da ostanemo, a nesigurnost i strah nudiš.

Druge i drugačije ruglu izvrgavaš, Srbijo, jer u tvoje ime neće da tuku. Loš si roditelj, Srbijo. Lošim navikama svoju decu učiš.

I krenula bi dalje, Srbijo, ali u prošlosti da živiš biraš. Braniš što ti niko ne napada, a zbog nemarnosti svoje, gubiš sve.

Da te vole hoćeš, a ljubav ne pokazuješ. Ne trudiš se, Srbijo, da popraviš popravljivo. Nepopravljivim se baviš. Nudiš drugu šansu. Pogrešnima je nudiš.

Gubiš, Srbijo, najvrednije svoje, ali pogled skrećeš u drugom smeru. Kad odlaze, kinjiš i proklinješ, a učiš, one koji ostaju da je to ispravno. Netrpeljivost gajiš među svojima, kontrole radi. Odbacuješ, Srbijo, da bi prikrila tugu što si odbačena.

Lepu reč sujetnima nudiš. Onima, koji bez tuđeg ulagivanja vrednost u sebi ne pronalaze. Takve podižeš i krepiš, a smešna si im, Srbijo. I sebi si smešna.

Puštaš da se blato uzdigne, da pravila uspostavlja. Ne zna blato šta je red, Srbijo! Nisi ga naučila.

Imaš moć, Srbijo, da lepo ružnim učiniš, a ružno u lepo pretvoriš; dobro lošim, a loše dobrim načiniš. Prepredeno tu moć koristiš. Svoje račune da podmiriš.

Ne mariš što nestaješ, sve dok i jednog podanika imaš. Vreme podanika, Srbijo, odavno je prošlo. Da bi rasla, prijatelje imati moraš. Ako želiš sledbenike, nešto vredno njihovog truda i poverenja, podariti im moraš.

Pitaš li se ikada, koliko si nas iscrpela, Srbijo?

Praviš se da ne čuješ, da ne vidiš, Srbijo. Loš si roditelj, Srbijo.

Slaba si, a među jakima bi da budeš. Inatiš se, Srbijo, a slabosti svoje tako snažiš.

Stidim se što ti ovo govorim.

Stid me je, Srbijo, jer se ti ne stidiš što se tebe stidim.

FOTO: Naomordamaca

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti